Sva hapšenja u Srbiji uoči studentskih protesta

"Priprema nasilne promene vlasti" i "pozivanje na nasilno rušenje ustavnog poretka" – neka su od krivičnih dela za koje tužilaštvo sumnjiči sedmoricu uhapšenih uoči studentskog protesta 28. juna u Beogradu.

Petorica su u pritvoru, dok su dvojica u kućnom pritvoru.

Svi su negirali krivicu.

Ovo je jedan u nizu slučajeva hapšenja demonstranata od početka masovnih protesta u Srbiji, na kojima stotine hiljada građana od novembra 2024. traže odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u nesreći u Novom Sadu.

Učesnicima protesta lisice su stavljane pod optužbama za različita krivična dela: od pokušaja nasilne promene vlasti, preko nasilničkog ponašanja, do napada na službena lica.

Neki su se u policiji našli i zbog sumnji da su narušavali javni red i mir.

Tako su ih, primera radi, državni funkcioneri optuživali da su navodno uništavali zastave Srbije na prostorijama vladajuće Srpske napredne stranke.

Pojedini kritičari vlasti su privođeni i zbog objava na društvenim mrežama, pod sumnjom da su "izazivali paniku" ili "ugrožavali bezbednost" predsednika države Aleksandra Vučića.

Jedan od zahteva studenta u blokadi desetina fakulteta širom Srbije, koji skoro osam meseci predvode proteste, jeste da se sve te prijave odbace, a postupci obustave.

Hapšenja opisuju kao pritisak, zastrašivanje i obračun vlasti sa neistomišljenicima.

Tog stava su i brojne opozicione partije i nevladine organizacije, čiji su aktivisti hapšeni na protestima.

Imaju li hapšenja politički karakter?Ministar policije Ivica Dačić tvrdi da hapšenja nemaju politički karakter.

"Svaka krivična ili prekršena prijava koju podnese MUP je potkrepljena odgovarajućim dokazima", istakao je on.

Predstavnici vlasti poručivali su proteklih dana da će država reagovati na "svaki oblik nasilja".

Najavljuju i nova hapšenja, optužujući demonstrante da "pripremaju nasilje".

Uoči protesta, privođeni su i stranci - poput crnogorskog reditelja Danila Marunovića, koji je 27. juna priveden na informativni razgovor u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA).

On je, odlukom vlasti, potom proteran iz Srbije.

Marunović se tako našao na spisku više desetina stranih državljana koji su, od početka studentskih protesta, proterivani iz Srbije - uz ocenu vlasti da predstavljaju "bezbednosni rizik".

Zbog toga su na adresu zvaničnog Beograda stizala upozorenja iz Brisela.

Evropska unija je od početka protesta poručivala vlastima da "pomno prati" situaciju u državi.

'Kazna bez osnova'"Ovo je kazna bez osnova, opasna poruka prema svakom slobodnom studentu".

Tako su studenti u blokadi beogradskih fakulteta 26. juna reagovali na odluku suda da njihov kolega Stefan Tomić bude u kućnom pritvoru.

Stefan je student Fizičkog fakulteta u blokadi.

Osumnjičen je da je "pozivao na nasilnu promenu ustavnog uređenja".

Na saslušanju je to negirao.

Uhapšen je zbog poruka u studentskoj grupi na aplikaciji "WhatsApp", u kojoj je planiran protest u Beogradu.

Tužilaštvo tvrdi da je on objavio fotografije teksta pisanog rukom, u kom se navodno planiraju upadi u državne institucije tokom protesta.

Njegovo hapšenje, kako su opisali studenti u blokadi, ličilo je na "otmicu".

"Nasilno je uveden u automobil od strane dvojice muškaraca u civilu koji se nisu legitimisali", istakli su u saopštenju objavljenom na društvenim mrežama.

Više sati, kako tvrde studenti u blokadi, njegova porodica i advokatica nisu znali gde se on nalazi.

Zbog toga su, u večeri njegovog hapšenja, protestovali ispred sedišta MUP-a Srbije.

Policija nije reagovala na tvrdnje porodice i advokata.

Protesti su se nastavili i narednog dana ispred tužilaštva, dok je Stefan Tomić saslušavan.

Među uhapšenima i opozicionar, bivši sindikalac i ratni veteraniPod sličnim optužbama, uhapšena su još šestorica učesnika ranijih protesta.

Njima se na teret stavlja da su planirali "nasilnu promenu vlasti" na vidovdanskom protestu.

Uhapšeni su I. M., N. A., V. K., A. I., S. G. i B. M.

Među uhapšenima su opozicioni funkcioner Ivan Matović, bivši predsednik Vojnog sindikata Srbije Novica Antić, kao i najmanje dvojica ratnih veterana koji su podržali studentske proteste.

Prema tvrdnjama MUP-a Srbije, sumnja se da su se "sastali u jednom hotelu u Kraljevu" 21. juna, kako bi planirali "nasilnu promenu vlasti".

To, kako tvrdi MUP, podrazumeva "napade na predstavnike institucija", "fizičke napade na pripadnike policije" kao i "nasilne upade u zgradu Vlade Srbije i druge institucije".

Planiran je, kako sumnjaju, i upad u zgrade Radio-televizije Srbije i provladinih medija "Hepi" i "Informer", uz najavu da će "upotrebiti vatreno oružje".

Više javno tužilaštvo u Beogradu je saopštilo da su se osumnjičeni dogovarali da se ne vraćaju kući "dok ne pobiju ili ne unište" predstavnike državnih institucija.

Tužilaštvo tvrdi i da su kod jednog osumnjičenog pronađen pištolj i municija, dok iz policije navode da je kod drugog uhapšenog pronađen samostrel.

Advokat osumnjičenih Ivan Ninić ocenio je da je "u toku režirana kampanja režima" protiv političkih neistomišljenika.

Studentski ultimatum uoči protestaUoči protesta na Vidovdan, 28. juna, studenti u blokadi fakulteta u Beogradu uputili su ultimatum Vladi Srbije.

Tražili su ispunjenje dva zahteva – prvi je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Drugi zahtev je prekidanje skupa u centru Beograda - gde protekla tri meseca kampuju protivnici blokada, koji sebe nazivaju "studentima koji žele da uče".

Istakli su da, ukoliko ti zahtevi ne budu ispunjeni do 28. juna u 21 čas, očekuju "da će građani biti spremni preduzmu sve postojeće mere građanske neposlušnosti".

Studenti u blokadi ističu da su svojim dosadašnjim delovanjem pokazali da se protive svakom obliku nasilja.

Sa druge strane, od kada je protest najavljen, nižu se tvrdnje predstavnika vlasti da studenti i učesnici protesta planiraju nerede na ulicama.

A nižu se i policijski pozivi na informativne razgovore.

Studenti Fakulteta političkih nauka (FPN) u blokadi saopštili su 27. juna da je petoro njihovih kolega pozivano u policiju u protekla četiri dana.

Pozivi su, kako navode, upućivani na njihove privatne brojeve "bez ikakvog pisanog traga i naloga, van svake institucionalne procedure".

Dekan Fizičkog fakulteta Voja Radovanović izjavio je da se u proteklih nekoliko dana u policiji našlo više od 15 studenata Univerziteta u Beogradu.

"To se očigledno radi u cilju zastrašivanja, koje ne vidim kakav će efekat da proizvede na kraju", rekao je Radovanović medijima 25. juna.

Više hiljada univerzitetskih profesora i nastavnika ranije je u peticiji osudilo takve poteze države.

Podsetili su da su od početka blokada, studenti u blokadi bili na meti provladinih tabloida i predstavnika vlasti.

Ne pružajući dokaze, optuživali su ih da su "strani plaćenici", te da preko njih neimenovane zapadne obaveštajne službe "vrše upliv" u pokušaju "državnog udara".

Na njihove kućne adrese i adrese njihovih roditelja, stizali su pozivi BIA za "informativni razgovor".

Pojedincima, koji su istupali javno, u provladinim tabloidima su objavljivani lični podaci, poput izvoda iz pasoša.

I rektor na informativnom razgovoruA na informativnom razgovoru u policiji se polovinom aprila našao i rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić.

Izjavu je dao u svojstvu građanina, u okviru predistražnog postupka zbog zloupotrebe službenog položaja.

Tada je istakao da nikakvo krivično delo nije počinio.

"Ovo krivično delo se stavlja na teret meni, ali i svim članovima akademske zajednice koji pokušavaju više meseci da artikulišu i donesu neke odluke koje su studenti započeli, a profesori i građani ove zemlje podržali", rekao je on.

Rektor je od početka studentskih blokada stao na stranu studenata.

Pod sumnjom na zloupotrebu službenog položaja, u policiji se proteklih meseci našlo još nekoliko univerzitetskih profesora koji su podržali studentske blokade.

Hapšenja pred martovski protest na SlavijiPo sličnom šablonu kao pred Vidovdan, uoči velikog studentskog protesta u Beogradu 15. marta, uhapšeno je šestoro omladinskih i opozicionih aktivista.

Optuženi su da su pripremali dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije.

Iza rešetaka su se 14. marta našli aktivisti opozicionog Pokreta slobodnih građana i neformalne grupe studenata STAV (Studenti protiv autoritarne vlasti) iz Novog Sada - Marija Vasić, Mladen Cvijetić, Srđan Đurić, Lazar Dinić, Lado Jovović i Davor Stefanović.

Svemu je prethodio "specijalni program" tabloidnih televizija i objavljivanje audio snimka njihovog prisluškivanog sastanka.

Kako se čulo iz objavljenog sadržaja, tokom sastanka se diskutovalo o predlogu da se na protestu u Beogradu nametne ideja prelazne vlade, a tema razgovora bila je ideja upada u zgradu Radio-televizije Srbije.

Nakon više meseci provedenih u zatvoru, šestoro aktivista prebačeno je u kućni pritvor.

Tužilaštvo za ista krivična dela tereti još šestoro omladinskih aktivista koji nisu trenutno u Srbiji i za kojima je raspisana poternica.

Reč je o članovima STAV-a Mili Pajić, Dejanu Bagariću, Doroteji Antić, Branislavu Đorđević, Anji Pitulić i Jovanu Dražiću.

Ovaj slučaj su advokati aktivista opisali kao "politički progon".

Vučićevih trinaest pomilovanjaSkupovi ispred policijskih stanica, sudova i tužilaštava postali su uobičajena slika na studenskim protestima u Srbiji.

"Pustite ih sve", bila je parola tih protesta, na kojima je traženo da se obustave postupci protiv demonstranata.

Neki od demonstranata su hapšeni nakon okršaja sa policijom na blokadama.

Dok je vlast optuživala demonstrante za napade na policiju - između ostalog, gađanjem brašnom i jajima i polivanjem vodom, organizatori protesta su isticali da je policija ta koja je primenjivala "grubu i neprimerenu silu" pendrecima, batinama i suzavcem.

Odbacivanje krivičnih prijava protiv učesnika protesta bio je jedan od prvih zahteva studenata - kada su krajem novembra 2024. otpočeli blokade fakulteta, koje su prerasle u masovne proteste.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na taj zahtev, dva meseca kasnije, odgovorio odlukom o pomilovanju.

Na Vučićevom spisku trinaestoro pomilovanih, protiv kojih su odbačene krivične i prekršajne prijave, našli su se studenti, profesori i direktori nekoliko škola.

Hapšenja u prvim danima protestaDo prvih hapšenja došlo je u prvim danima protesta nakon novosadske nesreće.

Tako se, nakon prvog velikog protesta u Novom Sadu, iza rešetaka našlo dvadesetak demonstranata.

Među uhapšenima 5. novembra bili su i opozicioni političari iz Novog Sada, Goran Ješić i Miša Bačulov.

Na tom protestu su ka Gradskoj kući u Novom Sadu poletele kamenice, baklje i crvena farba.

Policija je odgovorila suzavcem i hapšenjima, a vlast je opoziciju, koja je pozvala na taj protest, optužila za nasilje.

Opozicione stranke su na te optužbe odgovorile tvrdnjama da iza incidenata stoji vlast.

Talas protesta u državi pokrenuo je pad nadstrešnice rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu, gde je poginulo 16, a teško povređena jedna osoba.

Protesti su postali su simbol šireg nezadovoljstva vladavinom prava u Srbiji - uz pitanje da li su do nesreće u Novom Sadu doveli nemar i korupcija sistema.