Ponovo hapšenja na osnovu tajno snimanih razgovora uoči protesta u Beogradu

Prisluškivani razgovori i prepiske – dokazi su na osnovu kojih vlast u Srbiji hapsi demonstrante uoči još jednog studentskog protesta u Beogradu.

Ovoga puta petorica su u pritvoru, a dvojica su u kućnom pritvoru.

Slično se događalo i uoči prethodnog masovnog protesta 15. marta, kada je na osnovu tajno snimljenog razgovora uhapšeno šestoro aktivista u Novom Sadu. I dalje su u kućnom pritvoru.

Kao i tada, snimci razgovora i fotografije poruka na osnovu kojih ih Tužilaštvo sumnjiči za pripremu ili pozivanje na "nasilno rušenje vlasti" objavljeni su u gotovo svim provladinim medijima.

I ovoga puta bez odgovora ostaju pitanja - kako su tamo dospeli, da li je i ko tajno nadzirao komunikacije, te da li je sud to odobrio u skladu sa zakonom.

Na upite Radija Slobodna Evropa (RSE) do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili ni policija, ni Bezbednosno-informativna agencija, ni Tužilaštvo, ni sud.

'Sastanak u hotelu u Kraljevu'Nakon hapšenja šest osoba uoči protesta u Beogradu 28. juna, Više javno tužilaštvo saopštilo je da se sumnja da su "planirali nasilnu promenu vlasti na sastanku u jednom hotelu u Kraljevu".

"Oni su dogovarali da se ne vraćaju kući dok 'ne pobiju ili ne unište' predstavnike državnih institucija, te najavljivali upotrebu vatrenog oružja, dogovarali napad na pripadnike policije u cilju ražoružavanja istih, te nasilan upad u zgradu Vlade i druge institucije, kao i medijske kuće Radio televizija Srbije, 'Hepi' i 'Informer'", navelo je Tužilaštvo.

Svi su uhapšeni 25. juna, a kod dvojice je, prema saopštenju, pronađeno oružje.

Tužilaštvo nije odgovorilo na pitanja RSE kako je došlo do informacija o navodnom sastanku u hotelu i izjavama učesnika. Na upit da li su vršili tajni nadzor, nisu odgovorili ni policija ni BIA.

Advokat uhapšenih Ivan Ninić kaže za RSE da nakon saslušanja nije poznato na koji način je formiran predmet.

"Iako u predmetu nema ni zakonitih mera tajnog praćenja, ni sadržaja koji su objavljeni na šest televizija, to se koristi kao lajtmotiv i neka opšte poznata činjenica da su osumnjičeni negde nešto pričali i razgovarali", navodi Ninić.

Isto veče pošto su uhapšeni, navodne snimke sastanka prenelo je više provladinih televizija u specijalnoj emisiji koja se bavila "planovima za rušenje države" na protestu u Beogradu 28. juna.

"Sve što znamo, znamo iz onoga što su nam tabloidi predstavili i naravno da to otvara pitanja - da li je sadržaj koji su objavili, koji je neovlašćeno sniman, integralan, da li je montiran", rekao je Ninić.

U provladinim medijima iznete su tvrdnje da su snimke "dobili" od prisutnih u bašti hotela u Kraljevu, gde je održan navodni sastanak.

U tom slučaju, tužilac bi morao da proveri sve navode.

"Ali to ne znači nužno da su ti ljudi izvršioci bilo kog krivičnog dela", ističe advokat Ninić.

"Tužilac ne bi smeo da podlegne pritiscima medijske mašinerije ili tabloida, političkim pritiscima i ne bi smeo da sudeluje u linču ljudi koji nisu na liniji režima", zaključuje.

Ministar policije odgovara da hapšenja nemaju političku pozadinu.

"Svaka krivična ili prekršena prijava koja se podnese od strane Ministarstva unutrašnjih poslova je potkrepljena odgovarajućim dokazima", rekao je Ivica Dačić 26. juna ne navodeći koje dokaze policija ima u ovom konkretnom slučaju.

WhatsApp porukeKoji dan ranije priveden je student beogradskog Fizičkog fakulteta Stefan Tomić zbog poruka u studentskoj grupi na aplikaciji WhatsApp, u kojoj je planiran protest u Beogradu.

Tužilaštvo je saopštilo da je Tomić u toj grupi objavio fotografije rukom pisanog teksta u kom se navodno planiraju upadi u državne institucije tokom tog protesta.

I ove fotografije objavljene su u "specijaloj emisiji" provladinih tabloida.

"Tu je moguće da se radi o hakovanju telefona, a za to zakonski osnov ne postoji. Preko našeg servera mogu da se prisluškuju telefonski razgovori, ali ako komunikacija ide preko Facebook-a, WhatsApp-a, onda te podatke ima Meta i to bi moralo da ide preko međunarodne pravne pomoći", objašnjava za RSE profesorka Pravnog fakulteta Vanja Bajović.

Hapšenja uz tajna snimanjaPo sličnom šablonu kao pred novi protest 28. juna, uoči masovnog studentskog protesta u Beogradu 15. marta uhapšeno je šestoro omladinskih i opozicionih aktivista.

I oni su optuženi da su pripremali dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, a hapšenju je prethodio "specijalni program" tabloidnih televizija i objavljivanje audio snimka prisluškivanog sastanka na kojem su, navodno, planirali rušenje vlasti.

Advokati uhapšenih aktivista tvrdili su da je sastanak mimo zakona tajno snimala BIA.

"Radi se o dokazu koji je najpre nezakonito pribavljen, onda nezakonito emitovan na svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, a nakon toga se i nezakonito koristi u krivičnom postupku", rekao je 9. maja branilac jednog od okrivljenih Veljko Milić.

Nakon više meseci provedenih u zatvoru, šestoro aktivista prebačeno je u kućni pritvor.

Tužilaštvo za ista krivična dela tereti još šestoro omladinskih aktivista koji nisu trenutno u Srbiji i za kojima je raspisana poternica.

Ko, koga i kada može da prisluškuje?"Tajno prisluškivanje i snimanje je posebna dokazna radnja koja je regulisana Zakonikom o krivičnom postupku i može da se odredi u slučaju taksativno navedenih krivičnih dela", navodi profesorka Vanja Bajović.

Među njima su, pored ostalih, i "pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja" i "pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije", za šta se sumnjiče uhapšeni.

"Da bi se ova posebna dokazna radnja primenila, neophodno je da je odobri sudija za prethodni postupak na predlog javnog tužioca", navodi Bajović.

Tek ukoliko sudija izda naredbu, "tajni nadzor i snimanje komunikacije koja se obavlja putem telefona ili drugih tehničkih sredstava ili nadzor elektronske ili druge adrese osumnjičenog" vrši policija, BIA ili Vojnobezbednosna agencija, navodi Član 166. Zakonika o krivičnom postupku.

Član 167. određuje da tajni nadzor može trajati tri meseca, a zbog neophodnosti daljeg prikupljanja dokaza se može produžiti najviše za tri meseca.

"I Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji takođe primenjuje posebne mere slične prisluškivanju i snimanju, ali i u tom slučaju mora da postoji naredba predsednika Višeg suda", kaže profesorka Bajović.

Prema ovom Zakonu, BIA odlučuje koga će staviti na proveru, ali kamere, bubice i ostalu tehniku za snimanje i prisluškivanje može da postavi samo uz znanje i odobrenje Višeg suda u Beogradu koji je u ovom slučaju nadležan za celu teritoriju Srbije.

Pri tome mora da vodi računa o opravdanosti praćenja i prisluškivanja i poštovanju ljudskih prava.

Ustav Srbije u članu 41 navodi da je "tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja nepovrediva, a da su odstupanja dozvoljena samo na određeno vreme i na osnovu odluke suda, ako su neophodna radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom".