Trump i Putin počeli istorijski samit, Ukrajina i zapadni saveznici prate izdaleka
Ruski predsednik Putin i američki predsednik Tramp počeli su sastanak oko 11.30 po lokalnom vremenu (21.30 po centralnoevropskom vremenu) u američkoj vazduhoplovnoj bazi na Aljasci.Oni se sastaju kako bi razgovarali o okončanju ruskog rata protiv Ukrajine, pri čemu je Ukrajina isključena iz razgovora.Putin sastanak vidi kao simboličnu pobedu, dok Tramp ima za cilj da obezbedi mir usred frustracija zbog sukoba.
Američki predsednik Donald Tramp (Trump) i ruski predsednik Vladimir Putin počeli u petak su istorijske razgovore licem u lice usmerene na moguće rešenje skoro 42 meseca ruskog rata protiv Ukrajine, dok Kijev nervozno posmatra, zabrinut zbog rezultata koji bi mogli da ugroze njegovu bezbednost ili suverenitet.
Avion američkog predsednika sleteo je u zajedničku bazu Elmendorf u blizini Ankoridža oko 10.20 po lokalnom vremenu, dok je ruski avion Iljušin s Putinom sleteo oko 40 minuta kasnije.
Tramp i Putin su se rukovali i hodali jedan pored drugog po pisti, dok su novinari uzvikivali pitanja dvojici lidera, uključujući i to da li će ruski lider prestati s napadima na civile ili pristati na prekid vatre. Nije jasno da li su njih dvojica mogli da čuju pitanja.
U iznenađujućem potezu, Putin se potom pridružio Trampu u američkoj predsedničkoj limuzini dok su se uputili ka mestu sastanka, što je retka čast za lidera te zemlje.
Dva lidera su potom sedela zajedno sa svojim delegacijama na mestu sastanka ispred plave pozadine sa natpisom "Težnja miru".
"Hvala vam puno. Hvala vam", rekao je Tramp, dok su novinari ponovo uzvikivala pitanja na koja dva predsednika nisu odgovorili.
Bela kuća je ubrzo posle dolaska Trampa i njegove pratnje objavila da se predsednik neće sastati nasamo s Putinom. Pridružili su mu se državni sekretar Marko Rubio (MArco) i specijalni izaslanik Stiv Vitkof (Steve Witkoff).
Putin takođe ima dva saradnika – ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova i savetnika Jurija Ušakova – na razgovorima, saopštila je ruska strana.
Iako su Tramp i Putin razgovarali telefonom najmanje pet puta od januara, sastanak u petak je njihov prvi susret licem u lice u Trampovom drugom mandatu.
"Mislim da će sve ispasti veoma dobro, a ako ne, vratiću se kući veoma brzo", rekao je Tramp za Foks njuz (Fox News) tokom leta aionom.
"Neću biti srećan ako odem bez nekog oblika prekida vatre", dodao je. "Ovo je danas zaista postavljanje stola. Imaćemo još jedan sastanak ako stvari budu dobre, što će biti vrlo brzo, ili uopšte nećemo imati nikakve sastanke. Možda nikada."
Ukrajina isključena iz razgovoraS isključenjem ukrajinskih zvaničnika, razgovori se oblikuju kao ključni trenutak: za Ukrajince iscrpljene ratom, za Trampove mirovne težnje i za Putinove napore da ponovo uspostavi položaj Rusije na svetskoj sceni.
"Računamo na Ameriku. Spremni smo, kao i uvek, da radimo što produktivnije", napisao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski na Telegramu pošto je Tramp krenuo iz Vašingtona.
"Glavno je da ovaj sastanak otvara pravi put ka iskrenom miru i suštinskim razgovorima između lidera u trilateralnom formatu: Ukrajine, SAD i Rusije", naveo je Zelenski.
Evropski lideri, koji su takođe ostali po strani, nervozni su zbog potencijalnih sporazuma koji bi Ukrajinu ostavili u slabijem položaju ili potkopali sposobnost Evrope da podrži Ukrajinu i suprotstavi se ruskim pretnjama.
Dok su se Tramp i Putin spremali za sastanak, Ukrajinski kongresni komitet Amerike (UCCA), predstavnička organizacija Amerikanaca ukrajinskog porekla, upozorila je "najoštrije" protiv bilo kakvog ustupaka Rusiji koji bi naštetio bezbednosti Ukrajine.
"Bilo koji tajni dogovor o budućnosti Ukrajine bio bi izdaja američkih vrednosti, mrlja na časti naše nacije i poklon ratnom zločincu odgovornom za genocid. UCCA osuđuje svaki sastanak koji rizikuje da se pregova o suverenitetu Ukrajine iza zatvorenih vrata", navodi se u saopštenju UCCA.
Za Ruse, simbolika Putinovog sastanka na tlu SAD, štaviše na teritoriji koju je ranije kontrolisala Rusija, sama po sebi je bila mala pobeda. Putinova mogućnost da putuje u inostranstvo ograničena je poternicom za hapšenje zbog optužbe za ratne zločine koju je izdao Međunarodni krivični sud, a Zapad je Putina učinio parijom zbog njegovog rata protiv Kijeva.
Za mnoge, direktni pregovori sa Vašingtonom – i ostavljanje Ukrajine na marginama mirovnih pregovora – podsećaju na Jaltsku konferenciju iz 1945. godine, gde su Sovjetski Savez, SAD i Velika Britanija gotovo podelile Evropu posle Drugog svetskog rata.
Tramp, uveren u svoje sposobnosti sklapanja dogovora, bio je sve više frustriran nemogućnošću da zaustavi ruski rat, u kojem je, prema zapadnim procenama, ubijeno ili ranjeno više od milion ruskih vojnika. Ukrajinske žrtve se takođe mere u stotinama hiljada.