Ruski ambasador tvrdi da Zapad želi da 'zameni Vučića slabim političarem'
Ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko ocenio je da Zapad želi da zameni predsednika Srbije Aleksandra Vučića slabim političarem koga kontroliše Evropska unija (EU).
"U stvari, želja je da se ukloni Vučić, da se postavi jedan od 'lidera', koji bi bio isti ili sličan onima koji su formalno na vlasti u drugim zemljama, ali su potpuno potčinjeni EU", rekao je Bocan-Harčenko ruskoj agenciji RIA Novosti.
Upitan za komentar izjave ruskog ambasadora, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na konferenciji za medije izjavio da zahvaljuje ruskom ambasadoru na "korektnosti".
Vučić se sreo sa Harčenkom 21. avgusta, nakon čega je najavio susret na najvišem nivou između rukovodstava Srbije i Rusije koji bi trebalo da se dogodi u najkraćem periodu.
"Naglasio sam da ostajemo posvećeni razvijanju prijateljskih odnosa sa Rusijom, uz jasnu odlučnost da čuvamo mir i političku stabilnost u regionu Zapadnog Balkana, posebno u Bosni i Hercegovini", naveo je Vučić tada.
Reakcija opozicionog SSP-aOpoziciona Stranka slobode i pravde (SSP) kritikovala je izjavu ruskog ambasadora ocenjujući da se ne po prvi put javno i grubo meša u unutrašnja pitanja Srbije.
Zamenik predsednika SSP-a Borko Stefanović naveo je u otvorenom pismu ruskom ambadaroru da već duže vreme uporno "vređa građane Srbije, označavajući ih kao strane plaćenike i instrumente Zapada.“
"Time gubite simpatije našeg naroda jer jednako uporno branite režim jednog autokrate i njegovo kriminalno delovanje", naveo je Stefanović.
Veze zvaničnog Beograda i Moskve
Iz Kremlja je zvaničnom Beogradu stigla podrška zbog antivladinih protesta na kojima demonstranti traže vanredne parlamentarne izbore.
U saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova od 13. avgusta navedeno je da "određene snage u Srbiji, pod plaštom parola o 'potrazi za pravdom i demokratijom', ne prezaju od otvorene agresije, varvarstva i nasilja."
Masovni protesti u Srbiji, koje predvode studenti u blokadi, traju više od devet meseci zbog obrušavanja betonske nadstrešnice rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu kada je poginulo 16 ljudi.
Na protestima se zahteva odgovornost za tragediju u Novom Sadu, da državne institucije rade svoj posao, ali i vanredni parlamentarni izbori.
Beograd je nastavio da održava bliske odnose sa Moskvom i nakon što se Rusija našla pod sankcijama Evropske unije, Sjedinjenih Država i drugih zapadnih zemalja zbog invazije na Ukrajinu.
Vučić se u Kremlju sreo sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u maju tokom obeležavanju 80. godišnjice pobede nad fašizmom.
Iako je Srbija kandidat za članstvo u EU, vlasti odbijaju da se priključe sankcijama Rusiji.