'Moje dete, moja pravila': Epidemija zlostavljanja dece u centralnoj Aziji

Kada je jedan otac u Tadžikistanu optužio svog petnaestogodišnjeg sina za krađu novca – u vrednosti od 50 evra – nije ga odveo u policiju niti ga je čak izgrdio. Umesto toga, konopcem je vezao noge dečaku, vukao automobilom i sve to snimio. Tinejdžer je preminuo od zadobijenih povreda.

Ubistvo u julu izazvalo je šok u tadžikistanskom društvu, gde je telesno kažnjavanje zabranjeno 2024. Ipak, u mnogim porodicama u centralnoj Aziji, fizičko kažnjavanje nije samo uobičajeno, već je i norma. Šamari za loše ocene, čupanje ušiju za neposlušnost, batine "radi uvođenja discipline" – sve je to ostalo ukorenjeno u roditeljskoj kulturi.

Izreka "Moje dete, moja pravila" se često koristi kao opravdanje, prikrivajući štetne postupke koje neretko predstavljaju zlostavljanje.

Ubistvo tinejdžera u gradu Tursunzade, 60 kilometara od prestonice Tadžikistana, Dušanbea, nije izolovan slučaj. U novembru 2024. godine, tadžikistanske društvene mreže bile su preplavljene snimcima bake iz južnog regiona Hatlon kako udara petoro dece uzrasta od tri do sedam godina štapom dok su ležala na podu i plakala. Mesec dana ranije, majka u istoj provinciji snimljena je kako udara desetogodišnjeg sina u javnosti dok mu nije prokrvario nos.

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Tadžikistana, u 2024. godini počinjeno je 994 krivičnih dela nad maloletnicima, što je više od 30 odsto više nego prethodne godine. Četrdeset osam ovih slučajeva uključivalo je teške povrede. S obzirom na to da je 40 odsto od 10 miliona stanovnika Tadžikistana mlađe od 28 godina, razmere nasilja su značajne.

"Prema poslednjem demografskom i zdravstvenom istraživanju, 56 odsto dece mlađe od 14 godina doživelo je nasilje u kući", rekao je za RSE predstavnik Unicefa u Dušanbeu, koji je tražio da mu se ne navodi ime.

Upotreba telesnog kažnjavanja u roditeljstvu je uobičajena širom centralne Azije. U Uzbekistanu, istraživanje Unicefa iz 2023. pokazalo je da je 62 odsto dece mlađe od 14 godina bilo podvrgnuto nasilnom disciplinovanju. To je dovelo do toga da parlament usvoji novi zakon u proleće 2025. kojim se roditeljima zabranjuju svi oblici telesnog kažnjavanja.

U Kazahstanu, Unicef je 2023. godine izvestio da je 53 odsto dece doživelo psihološku ili fizičku kaznu. Među mališanima između jedne i dve godine, ta brojka je bila 38 odsto. Komitet UN za prava deteta pozvao je Astanu da uvede zakonsku zabranu koja još ne postoji.

U Kirgistanu su u toku planovi za zabranu telesnog kažnjavanja posle istraživanja iz 2023. koje je pokazalo da 65 odsto dece doživljava nasilno disciplinovanje kod kuće, a 37 odsto trpi fizičku kaznu.

'Nepismenost roditelja'Poslednjih godina, u centralnoj Aziji se pojavio zabrinjavajući obrazac: neki roditelji fizički zlostavljaju i ponižavaju svoju decu pred kamerom, namerno snimajući te radnje kako bi snimak poslali supružnicima ili drugim članovima porodice. Takvi video snimci se koriste za manipulaciju i vršenje pritiska na rođake.

U februaru je u Uzbekistanu snimljena majka kako tuče svoju bebu i preti da će je ubiti da bi se osvetila mužu. Otac u uzbekistanskoj pokrajini Taškent snimio je 2023. sebe kako šutira i davi svoje malo dete kako bi mučio svoju suprugu.

Elžas Ertajuli, direktor savetovališta Srećna porodica u najvećem gradu Kazahstana, Almatiju, kaže da je glavni problem nepismenost roditelja.

"Mnogi misle: Zašto gubiti vreme objašnjavajući šta je dobro, a šta loše, kada možete vikati ili pretiti i postići poslušnost za nekoliko minuta", rekao je Ertajuli. "Agresija prema deci je znak roditeljske slabosti, emocionalne nestabilnosti i neznanja."

"Možda imate master diplomu i budete profesionalac, ali ako ne znate vrednosti porodičnog života i štetnost određenih metoda, nepismeni ste u porodičnim odnosima", rekao je Ertajuli. "Ta nepismenost vam omogućava da kažnjavate decu bez razmišljanja."

Madina Šaripova, psihološkinja i vanredna profesorka na Tadžičkom nacionalnom univerzitetu u Dušanbeu, rekla je da je nasilje ciklično. "Deca koja odrastaju uz viku i uvrede nemaju drugi primer. Reprodukuju iste obrasce kada postanu roditelji."

Muazam Ibragimova, dečja psihološkinja u Uzbekistanu, upozorava da ponavljanje kažnjavanja uništava osećaj sigurnosti kod dece. "Bol dolazi od osobe koja bi trebalo da ih zaštiti. To narušava poverenje i stvara hronični stres", objasnila je ona. "Deca prestaju da prave razliku između svojih postupaka i sebe. Ona ne pomisle 'Uradio sam nešto pogrešno.' Ona misle: 'Ja sam loš'".

Rezultat je, kako je rekla, destruktivan pogled na svet: "(Takvi roditelji) internalizuju model da sila garantuje poslušnost. Kasnije, oni ili dominiraju drugima ili traže nekoga da dominira njima. Tako se ciklus nasilja nastavlja."

Društveni problemi takođe pojačavaju rizike, rekla je Gulčehre Rahmonova, direktorka nevladine organizacije Pravna inicijativa u Tadžikistanu.

"Veliki deo stanovništva živi ispod granice siromaštva. Finansijska nestabilnost i nedostatak hrane, smeštaja ili odeće stvaraju ogroman stres. Agresija se preliva na najranjivije – decu", rekla je Rahmonova.

Deca migrantskih radnika iz centralne Azije su posebno ugrožena. Ostavljena s rođacima dok roditelji zarađuju novac u inostranstvu, često se suočavaju sa zanemarivanjem ili zlostavljanjem. U uzbekistanskoj pokrajini Taškent u martu 2024. godine, žena je smrtno pretukla svoju šestogodišnju nećaku jer nije uradila domaći zadatak.

Priča o stravičnoj smrti tadžikistanskog tinejdžera usled toga što ga je otac vukao automobilom postala je poznata samo zato što je snimljena i pojavila se na mrežama, a samo delić nasilnih incidenata izlazi na videlo.

Izazov, kažu stručnjaci, nije samo kažnjavanje počinilaca već i učenje porodica da je disciplina bez nasilja i moguća i neophodna.