Zašto tzv. Islamska država napada kineske državljane u Avganistanu?
Bombaški napad ranije ovog meseca na restoran kineskog hotela u Kabulu, za koji je odgovornost preuzeo regionalni ogranak ekstremističke organizacije takozvana Islamska država, pokrenuo je nova pitanja o njenim operacijama u Avganistanu kojim vladaju talibani, kao i, kako kažu analitičari, novom kampanjom usmerenom na kineske građane.
U samoubilačkom napadu 19. januara na restoran "Landžu kineske nudle" u srcu avganistanske prestonice poginulo je najmanje sedam ljudi, dok je ranjeno 13, uključujući jednog kineskog državljanina.
Odgovornost za napad je brzo preuzela Islamska država – Provincija Horasan (IS-K), regionalni ogranak ekstremističke grupe, koja je u saopštenju navela da je "stavila kineske državljane na svoju listu meta" zbog politike Pekinga u Sinđangu, gde je najmanje milion Ujgura, Kazaha, Kirgiza i pripadnika drugih muslimanskih manjina smešteno u masovne logore.
"Ekstremni džihadisti koji veruju da je Kina neprijatelj muslimana i dalje su slobodni i aktivni pod vlašću talibana", rekao je za RSE Majkl Sempl (Michael Semple", stručnjak za Avganistan i profesor na Univerzitetu Kvins u Belfastu. "Kao rezultat, Kina će biti primorana da dodatno pojača mere bezbednosti za svoje građane."
Kineski državljani su i ranije bili meta u Avganistanu, uključujući i napade koje je izvela IS-K, ali se nedavni bombaški napad dogodio u vreme većeg niza napada na kineske interese u susednom Pakistanu i Tadžikistanu za koje analitičari kažu da su verovatno usmereni i na to da Kina bude manje spremna za ulaganje.
Pošto su talibani 2021. u Avganistanu ponovo preuzeli vlast, sukobili su se s IS-K, smatrajući da je cilj te ekstremističke grupe da uspostavi regionalni kalifat pretnja po njihovu vladavinu.
"Izazivanjem straha, IS-K nastoji da spreči kineske kompanije da investiraju, posluju i eksploatišu prirodne resurse u Avganistanu, čime slabi talibane", rekao je za RSE Lukas Veber (Lucas eber), viši analitičar u istraživačkoj grupi Tehnologija protiv terorizma (Tech against Terrorisam) koja prati terorističke aktivnosti.
Kineski državljani u unakrsnoj vatriZa talibanski režim pod oštrim sankcijama, Kina je postala jedan od najvažnijih diplomatskih i ekonomskih partnera otkako su se vratili na vlast, čak iako Peking nije formalno priznano njihovu vladu.
Takvim odnosom su kineski državljani – od inženjera do vlasnika restorana – postali vidljivi simboli legitimiteta talibana i atraktivne meta za militante IS-K koji žele da otkriju pukotine u tvrdnjama talibana o bezbednosti.
Sempl kaže da napadima na kineske državljane, IS-K možda takođe pokušava da pošalje poruku talibanima da "još uvek ima sposobnost da uspešno izvodi napade" uprkos kontinuiranim naporima da se ekstremistička grupa izbaci iz Avganistana i oslabi.
Nedavni napad takođe baca sumnju na tvrdnje talibana da Islamska država nema aktivno prisustvo u Avganistanu i da je iskorenjena.
Portparol talibana Zabihulah Mudžahid u aprilu 2024. u audio poruci, koju su emitovali nacionalni radio i televizija pod kontrolom talibana, naveo je da je IS-K potisnuta i da više ne predstavlja pretnju u Avganistanu.
Politički analitičar Sami Jusafzai kaže da su tvrdnje talibana samo delimično tačne, iako IS-K trenutno nema "baze unutar Avganistana, što ograničava njenu sposobnost da izvodi česte napade".
IS-K je takođe aktivna u Pakistanu i Tadžikistanu, gde su kineski državljani bili mete napada. Pet kineskih radnika je ubijeno, a pet ranjeno u dva odvojena napada u novembru u Tadžikistanu blizu avganistanske granice.
Tadžikistanske vlasti su saopštile da su napadi izvedeni s avganistanske teritorije i talibanski ministar spoljnih poslova Amir Kan Mutaki obećao je saradnju s Tadžikistanom u zajedničkoj istrazi.
Posle napada, zvaničnik talibanske vlade – govoreći pod uslovom da mu se ne navodi ime kako bi mogao da govori o istragama – rekao je za Radio Azadi (Avganistanski servis RSE), da su talibanske snage nedavno izvršile raciju na utočište IS-K na severu Avganistana blizu tadžikistanske granice i da je to povezano s novembarskim napadima na kineske radnike.
Regionalna kampanjaIS-K se pojavio 2015. godine, uglavnom formiran od nezadovoljnih pakistanskih talibanskih boraca koje je predvodio Hafiz Said Kan, bivši komandant pakistanskih talibana. Kasnije je proširio operacije na Avganistan.
Ta grupa je takođe izvršila napade na kineske državljane u Avganistanu – uključujući bombardovanje hotela u kineskom vlasništvu u Kabulu 2022. godine – i pojačala je svoje napore u regrutovanju i propagandi otkako su se talibani vratili na vlast.
"Uoči povratka talibana na vlast, razni nezvanični mediji povezani s IS-K objavili su video zapise, pamflete i onlajn plakate kritikujući i preteći Kini", rekao je Veber, koji je takođe viši saradnik u Centru Sufan. "Te aktivnosti su uglavnom bile povezane a diplomatskim odnosima talibana s Kinom."
On kaže da IS-K nastavlja ta nastojanja i da je spremna da nastavi da napada kineske državljane kako se produbljuje rivalstvo grupe s talibanima i dok rastu njene ambicije u regionu.
"IS-K je ranije govorio o bombaškim napadima i njegov propagandni ogranak je izdao upozorenja na uzbečkom jeziku o mogućim napadima na kineske energetske vodove u centralnoj Aziji", rekao je Veber. "Prekogranični napadi su takođe mogući, dok pobunjeničke i kriminalne grupe sve više napadaju kineske državljane".