Wladimir van Wilgenburg: Kurdskim grupama potrebne 'garancije' SAD pre ofanzive u Iranu

Sjedinjene Američke Države, prema izveštajima, razmatraju naoružavanje iranskih kurdskih opozicionih grupa koje se nalaze u susednom Iraku s ciljem podsticanja ustanka unutar Islamske Republike.

Mogućnost da SAD obezbede oružje grupama u egzilu i podrže potencijalne prekogranične kopnene napade na zapadu Iranu spominje se u jeku zajedničke američko-izraelske vazdušne kampanje protiv Teherana.

Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) je 5. marta ohrabrio nekoliko grupa iranskih Kurda u egzilu da napadnu Iran. "Mislim da je divno što žele to da urade, ja bih bio potpuno za to", rekao je on.

Teheran je odgovorio intenziviranjem napada na kampove i baze kojima upravljaju iranske kurdske grupe u poluautonomnom kurdskom regionu Iraka.

Pratite blog uživo RSE o ratu na Bliskom istoku

RSE je razgovarao s stručnjakom za kurdska pitanja koji živi Iraku, Vladimirom van Vilgenburgom (Wladimir von Wilgenburg), koji je rekao da su iranske kurdske grupe veoma oprezne u pogledu uplitanja u američko-izraelski rat protiv Irana.

RSE: Šta mislite šta razmatraju ove kurdske grupe pre nego što pokrenu ofanzivu na Iran?

Vladimir van Vilgenburg: Ove kurdske grupe neće pokrenuti ofanzivu ako nemaju nikakve garancije za nekakav oblik političkog priznanja. Videli smo s Kurdima u Siriji da SAD nisu dale nikakva obećanja. Nakon što više nije bilo potrebe da se bore protiv ISIS-a (ekstremističke grupe Islamska država), bili su napušteni, a administracija SAD je sarađivala s novim vlastima u Damasku.

Kurdi u Iranu ne žele ponavljanje tog scenarija gde se u osnovi bore protiv IRGC-a (Korpusa islamske revolucionarne garde) i, kada se rat završi, američka administracija kaže da je to bio samo transakcioni odnos i "ćao".

RSE: Da li mislite da će doći do upada?

Van Vilgenburg: Nije bilo upada. Suština je da se kurdske grupe pripremaju za takvu ofanzivu i da su vodile neke razgovore s američkim zvaničnicima. Ne znam na kom nivou, da li vladinom ili vojnom, ali su tek u fazi ispitivanja odnosa.

Ne mislim da je dosad doneta nekakva odluke o ulasku (u Iran). Takođe smo videli izjave zvaničnika iračkih Kurda koji kažu da ne žele da budu deo ovog regionalnog rata i pozivaju na smirenost. Danas je objavljena izjava visokog zvaničnika odbrane u Iranu u kojoj je pretio iračkom Kurdistanu, rekavši da će, ako bilo koja od tih grupa pređe granicu, odmazda biti veoma snažna.

RSE: Ako eventualno pokrenu ofanzivu, koji je krajnji cilj? Da li je to promena režima ili pritisak za nezavisni Kurdistan?

Van Vilgenburg: Kurdi u Iranu su istorijski uvek imali fokus na autonomiji. Nisu fokusirani na nezavisnu kurdsku državu. Ono što žele je federalni Iran s demokratijom, sekularizmom i autonomijom za iranske Kurde.

Nije cilj odvajanje. Njihova ideja je da idu samo u kurdska područja – ne kao u Siriji, gde su kurdske snage otišle u nekurdska područja poput Deir ez-Zora i Rake. Ideja je da se napravi neka vrsta sigurnog utočišta za iransku opoziciju.

Trenutno postoje pozivi na prebege (iz države) i protesti (protiv vlasti), ali nema sigurnog utočišta gde bi opozicija mogla da ode. Bilo bi slično načinu na koji je iračka kurdska opozicija bila smeštena u (iranskoj) provinciji Kurdistan 1990-ih.

RSE: Što se tiče iračke Regionalne vlade Kurdistana (KRG), ako iranski Kurdi odluče da pokrenu invaziju, da li bi KRG imala moć ili želju da ih zaustavi?

Van Vilgenburg: Većina baza ovih iranskih kurdskih partija su u (regionalnoj prestonici) Erbilu i provinciji Sulejmanija, tako da su prilično zavisne od tolerancije KRG-a. Jedan od razloga zašto se tolerišu je razumevanje da neće izvoditi oružane akcije.

Takođe je postojao sporazum između Bagdada i Teherana iz 2023. o razoružavanju tih stranaka, zbog čega su neki kampovi trenutno prazni. Međutim, imate grupe koje nisu zavisne od KRG-a pošto kontrolišu svoja područja u planinama. Druge stranke su veoma blizu urbanih područja u regionu Kurdistana i imaju više ograničenja.

RSE: Da li su te grupe zaista razoružane u okviru tog sporazuma iz 2023?

Van Vilgenburg: Bilo je mnogo suprotstavljenih medijskih izveštaja o tome u kurdskim medijima, ali nije bilo zvanične potvrde.

RSE: S obzirom na istoriju, koliko su ove grupe oprezne u pogledu saradnje sa SAD kao partnerom?

Van Vilgenburg: One brinu da bi to mogao biti transakcioni odnos, tako da više žele garancije. Imaju svoje probleme s Islamskom Republikom, ali neće rizikovati borbu ako bi izgubili sve.

Istorija to pokazuje: Mahabadska republika (kratkotrajna i nepriznata kurdska država) se raspala nakon što je prestala sovjetska podrška, a nakon revolucije 1979. godine, (osnivač Islamske Republike Ruholah) Homeini je pokrenuo vojnu operaciju protiv Kurda pošto su preuzeli kontrolu nad svojim oblastima.

Oni strahuju da bi nova centralistička vlada u Teheranu mogla da učini isto. Žele garancije da će to biti federalna država, slično odnosu između regiona Kurdistana i centralne vlade u Bagdadu.

RSE: Da li Kurdi trenutno imaju oružje da naprave značajne probleme Islamskoj Republici?

Van Vilgenburg: Njihov broj nije toliko veliki, ali situacija se može brzo promeniti. U Siriji, kurdske grupe su u početku bile male i prerasle u SDF (Sirijske odbrambene snage), s više od 100.000 ljudi. Ako uđu i dobiju američku vazdušnu podršku i oružje, bilo bi veoma lako srušiti (iransku) odbranu u područjima s kurdskom većinom.

Većina vojnika IRGC-a i Basidža (paravojnih jedinica) nisu iz tog područja. Ako Iran ne kontroliše vazdušni prostor, biće im veoma teško da drže ta područja, čak i sa svojim naprednim dronovima i balističkim raketama. Kurdski zvaničnici kažu da bi mogli da zauzmu ta područja u veoma kratkom roku ako SAD donesu odluku da ih podrže.

RSE: Da li ima istine u izveštajima da SAD ili Izrael već naoružavaju ove grupe?

Van Vilgenburg: Postoji mnogo spekulacija zasnovanih na anonimnim izvorima. Na terenu se ne vidi nikakvo novo oružje. Borci još imaju svoje stare Kalašnjikove. Još nema fizičkih ili javnih pokazatelja. Ali logično, ako bude odluke da im se pruži podrška, biće naoružani.

SAD su to uradile s iračkom opozicijom, Kurdima u Siriji i preko programa CIA za druge pobunjenike. Takvi programi bi se mogli ponoviti, ali još nema naznaka da je to oružje u rukama iranskih Kurda.