Izolovanoj turkmenskoj manjini u Iranu rat donosi nadu i strepnju

Nekoliko bombi, raketa ili dronova pogodilo je Turkmen sahru, izolovani region na severoistoku Irana u kojem živi većina iranskih etničkih Turkmena, preko granice s Turkmenistanom.

Pre, rekli su tamošnji stanovnici za RSE, rat koji je počeo američko-izraelskim vazdušnim napadima i smrću ajatolaha Alija Hamneija 28. februara u region je došao u indirektnijim oblicima. Bezbednosne mere su pojačane, a cene su skočile za već osiromašeno stanovništvo za koje lideri zajednice kažu da je marginalizuje centralna vlada.

Rat je takođe doneo mešavinu nade u demokratiju i ravnopravnost posle decenija autokratije i strepnje zbog toga šta budućnost može doneti.

"Nema bombardovanja tamo gde živimo", rekao je Nurmuhamed, državni službenik iz grada Gumbeta, mimo napada na radarsku stanicu Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC) u blizini Kaspijskog jezera.

Međutim, prisustvo snaga bezbednosti je znatno povećano, rekao je on za RSE.

"Kontrolni punktovi su se značajno povećali u poređenju u odnosu na ranije. Broj paravojnih i poluvojnih snaga je znatno porastao", rekao je Nurmuhamed.

Ajhan, student iz grada Kalaleh, izneo je sličan opis situacije.

"Skoro svaki ulaz u grad ima kontrolni punkt i paravojne snage su naoružane", rekao je on. "Putevi su vrlo strogo kontrolisani. Vozila se stalno pregledaju, pa čak se proveravaju i mobilni telefoni."

Ajhan i Nurmuhamed su pseudonimi. Njihova imena su sakrivena usled bojazni od mogućeg uznemiravanja ili odmazde iranskih vlasti.

Obojica su rekla da veruju da pojačane mere bezbednosti ukazuju na to da se vlasti spremaju za intenzivan pritisak i da su u pripravnosti u slučaju demonstracija. Rat je usledio posle jednih od najvećih protesta opozicije u Iranu u poslednjih nekoliko godina i represije u kojoj su ubijene hiljade civila.

Ekonomske poslediceOni su takođe rekli da su ekonomske posledice rata odmah osetile i da je porast cena opteretio domaćinstva širom Turkmen sahra.

"Cene hrane su naglo porasle, a većina Turkmena se muči sa siromaštvom. Mnogi ljudi ne mogu sebi da priušte kupovinu većine osnovnih namirnica", rekao je Ajhan. "Čak i ranije, njihova kupovna moć je bila ograničena; danas su cene dodatno porasle, što situaciju čini još težom."

Prema rečima Nurmuhameda, cene nekih artikala su porasle čak 10 puta.

"Zasad nema nestašice hrane, ali su cene naglo porasle", rekao je za RSE. "Posebno su ulje (za kuvanje), brašno i pirinač veoma poskupeli. Ranije se mogao kupiti kilogram po osobi, ali sada najviše samo 200 grama, jer su ovi artikli izuzetno poskupeli."

Prema konzervativnim procenama, oko milion ljudi živi u Turkmensahri. Ipak. pravi broj bi mogao biti znatno veći, jer su zvanični podaci o Turkmenima – istorijski marginalizovanoj sunitskoj manjini u većinski šiitskom Iranu – oskudni. Problemi poput nestanka struje i nestašice vode uobličili su svakodnevni život mnogo pre američko-izraelske ofanzive.

"Strukturno zanemarivanje Turkmensahre ima duboke korene i trenutni sukob je to samo pojačao", rekao je Abdurahman Devedži, Turkmen iz regiona i profesor na Univerzitetu Trakija u Turskoj.

"Turkmeni su dugo bili ekonomski marginalizovani", rekao je Devedži za RSE. "Rat je samo pogoršao nejednakosti, pošto državne investicije i subvencije retko stižu do ovog regiona. Cene ovde rastu brže nego u drugim delovima Irana jer Turkmenima nemaju politički uticaj i resurse."

Duboko nepoverenjeDuboko ukorenjena napetost u odnosima s vladom jedan je od faktora široko rasprostranjenog nepoverenja u državne medije i mnogi stanovnici Turkmen sahra se oslanjaju na neformalne mreže kako bi pokušali da procene prave razmere rata.

"Većina informacija se deli kroz razgovore među ljudima. Javnost ne veruje domaćim ili nacionalnim medijima i postoji zbrka oko toga koje su informacije tačne", rekao je Ajhan. "Međutim, ponekad ljudi s pristupom satelitima ili međunarodnom internetu pružaju tačne informacije, praveći oblik solidarnosti kako bi informisali javnost."

Smrt vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija i drugih visokih ličnosti u teokratskom režimu donela je olakšanje i radost mnogima u regionu, rekli su i Ajhan i Nurmuhamed.

"Jutro kada smo čuli vest da su Hamnei i neki od visokih komandanata IRGC-a ubijeni, svi smo bili veoma srećni", rekao je Nurmuhamed, dodajući da je video grupu ljudi kako slave na benzinskoj pumpi.

"Većina ljudi u mom regionu je smatrala Alija Hamneija okrutnim", rekao je Ajhan. "Njegova smrt i smrt njegovog bliskog kruga donela je radost javnosti i donekle ublažila patnju ljudi u ovom regionu."

'Nada i briga'Međutim, mnogi su zabrinuti kakvu budućnost može doneti politička promena.

"Ljudi su zadovoljni što je Islamska Republika Iran pretrpela udarac; međutim, više su zabrinuti za budućnost nakon revolucije", rekao je Ajhan. "Lično sam uveren da će vlada pasti, ali me brine kako će nova vlada tretirati Turkmene u Iranu."

"Turkmeni su uvek dočekali promene režima s nadom u demokratski sistem. Međutim, posle učvršćivanja svojih temelja, svaki režim je nastavio diskriminatorske prakse prema Turkmenima", rekao je Devedži.

"Stoga, Turkmeni gledaju u posleratnu budućnost s nadom i brigom. Hoće li se istorija ponoviti ili ćemo konačno dočekati bolje dane", rekao je on.

Devedži je takođe rekao da je vladina politika naseljavanja stvorila tenzije u regionu. Tokom godina, neturkmensko stanovništvo je naseljavano u Turkmen sahru, ponekad dobijajući zemlju koju stanovnici smatraju istorijski turkmenskom. Iako odnosi uglavnom ostaju mirni, rekao je on, politička nestabilnost bi mogla da pogorša tenzije.

Nurmuhamed je takođe izrazio Ajhanovu mešavinu nade i neizvesnosti.

"Ljudi se nadaju da će spoljnom intervencijom režim mula biti svrgnut i da će kasnije svojim rukama moći da uspostave potpuno demokratsku vladu", rekao je on.

"Najveća briga je što se, uprkos ratu, režim ne menja i sloboda kojoj se nadamo ne materijalizuje", dodao je Nurmuhamed.