'Požar, zastrašivanje i uzbunjivanje': Spor američke i srpske firme stigao do institucija SAD
Zastrašivanje, podmetanje požara, registracija lažne hipoteke.
Ovo je samo deo optužbi američke kompanije za trgovinu đubrivima "Nitron" protiv nekadašnjeg poslovnog partnera iz Srbije.
"Nitron" tvrdi da se suočio sa nezakonitim radnjama i korupcijom kada je od firme za trgovinu hemijskim proizvodima iz Novog Sada "Promist" pokušao da podmiri dug od 23,5 miliona dolara za isporučenu robu.
Zbog toga se američka kompanija, kako navodi, obratila Kancelariji Sjedinjenih Država za kontrolu strane imovine (OFAC) i podnela tužbu američkom federalnom sudu.
Dok u "Nitronu" za Radio Slobodna Evropa (RSE) kažu da srpska firma na "nelegalne načine" pokušava da izbegne plaćanje duga, te da je spor u Srbiji pratio i niz incidenata, iz "Promista" odbacuju optužbe.
Za RSE navode da su američku kompaniju tužili sudu u Srbiji zbog "pokušaja neosnovanog i nezakonitog prisvajanja 23,5 miliona dolara".
Preduzeće "Promist" je od 18. marta u blokadi za iznos od oko 23,5 miliona dolara, što je suma koju američka kompanija potražuje, pokazuju podaci Narodne banke Srbije.
U zalog za deo duga stavljena je imovina hemijske fabrike "HIP Azotara" u Pančevu kod Beograda, koja je u vlasništvu "Promista", utvrdio je RSE uvidom u državni Registar založnog prava.
To bi značilo da Azotara, nekadašnji hemijski gigant u državnom vlasništvu, prelazi u vlasništvo američkog "Nitrona".
Iz Ministarstva pravde Srbije nisu odgovorili na pitanje RSE da li su obavešteni o ovom slučaju, dok u Agenciji za borbu protiv korupcije kažu da nisu nadležni.
Na pitanja RSE do zaključenja teksta nije odgovorio ni OFAC.
To telo pri Ministarstvu finansija ima nadležnost da uvodi sankcije prema pojedincima i pravnim licima ukoliko svojim delima ugrožavaju nacionalne interese SAD.
Kako je tekao spor u Srbiji?Privredni sud u Novom Sadu je 12. februara doneo rešenje kojim je "Nitronu", na ime duga, dato pravo da raspolaže Azotarom u Pančevu.
Po žalbi "Promista", sud je krajem februara ovo rešenje ukinuo zbog, kako se navodi, "proceduralnih propusta".
Prema javno dostupnoj dokumentaciji, u martu je ponovo doneo rešenje kojim se "Nitronu" daje pravo raspolaganja imovinom "Azotare", ali je i na njega podneta žalba.
"Do sada je jedino kao činjenično nepobitno utvrđeno da je prvi postupak 'Nitrona' za naplatu bio nezakonit i sud ga je zato i obustavio", tvrde za RSE u "Promistu".
Potpredsednik američkog "Nitrona" Vilijam Otero, sa druge strane, kaže da je nezakonita bila promena odluke suda.
"Promist" je potom pokrenuo i sudski spor protiv "Nitrona" navodeći da su njihova potraživanja neosnovana.
Tvrde da je dug "posledica nezakonitih radnji i nedozvoljenih poteza" manjinskog suvlasnika te firme Danila Tomaševića.
"Tomašević je bez znanja i saglasnosti Skupštine društva, a na šta je bio obavezan, kao i bez upoznavanja većinskog vlasnika, priznao celokupno potraživanje 'Nitrona' od 23,5 miliona dolara", navode u "Promistu".
Tomašević nije odgovorio na upite i pozive RSE.
U izjavi za nedeljnik "Radar" je naveo da je inicijalni dug prema "Nitronu" nastao 2023. i da je generalni direktor "Promista" priznao to dugovanje.
Dodao je i da je "Nitron", uprkos tome što ovaj dug nije izmiren, nastavio da isporučuje robu "Promistu" pod istim uslovima, te da dug sada narastao na oko 23,5 miliona dolara.
"Nazivati nezakonitim napore američke kompanije da obezbedi svoja potraživanja nastala na osnovu spoljnotrgovinskih poslova bi u najmanju ruku nazvao neozbiljnim, te može imati ozbiljne posledice, s obzirom da su u pitanju ozbiljne insinuacije", rekao je Tomašević 19. marta.
Slučaj 'uzbunjivača'Dok "Promist" optužuje Tomaševića za nanošenje štete firmi, iz "Nitrona" tvrde da je on uzbunjivač.
"Danilo Tomašević, manjinski akcionar sa 20 odsto vlasništva u 'Promistu' pokrenuo je formalni postupak za uzbunjivanje - kako interno unutar kompanije, tako i pred srpskim pravosuđem", tvrde u "Nitronu".
RSE nije uspeo da dobije izjavu od Tomaševića o tome šta je predmet uzbunjivanja.
Iz "Promista" demantuju da je Tomašević pokrenuo taj postupak u okviru kompanije i optužuju ga za sporni dug.
Tomašević je i dalje u zvaničnim registrima manjinski vlasnik u "Promistu".
Do novembra 2025. bio je i na funkciji direktora Azotare.
Zastrašivanje javnog beležnika?U ceo slučaj bio je uključen i beogradski javni beležnik (notar) Zoran Nedin kod koga su predstavnici obe firme u januaru zaključile ugovor o priznanju duga.
Dok iz američke kompanije navode da je dugovanje priznao većinski vlasnik "Promista", u srpskoj firmi tvrde da je potpis "nezakonito" stavio manjinski vlasnik Tomašević.
RSE nije imao uvid u ugovore koji su potpisani.
Iz dokumentacije Privrednog suda u Novom Sadu, do koje došao RSE, može se videti da se "Nitron" u postupku izvršenja pozivao na ugovor potpisan kod notara, dok su iz "Promista" tvrdili da taj ugovor ne može da služi kao osnov za isplatu duga.
Američka firma kaže i da su zbog ovog dokumenta notari "bili izloženi zastrašivanju od strane uniformisanih lica".
Notar Zoran Nedin rekao je za RSE da ne može da daje nikakve informacije o ovom slučaju jer je, kako navodi, obavezan da čuva javnobeležničku tajnu.
Kompanija "Promist" je protiv njega podnela krivičnu prijavu jer je "nastavio sa nezakonitim postupanjem, iako ga je kompanija obavestila da nema saglasnosti Skupštine i većinskog vlasnika na Tomaševićevo priznanje i overu visine duga".
Podmetanje požara i 'lažna hipoteka'Američka kompanija tvrdi i da ovo nisu jedini incidenti povezani sa slučajem spornog duga.
Jedan od njih je, navode, i "podmetanje požara u 'As Agru', srpskom distributivnom partneru "Nitrona".
Iz firme "As-Agro 99" su za RSE potvrdili da su u dvorište njihove kompanije ubačene zapaljene flaše benzina (molotovljevi kokteli).
"Pukom srećom u momentu u kojem se incident desio niko od zaposlenih nije bio u dvorištu, te niko nije povređen", rekao je za RSE direktor firme Milivoj Lukić i dodao da su nadležnima prijavili podmetanje požara od strane nepoznatih lica.
Lukić navodi i da se u poslednja tri meseca na njih vrše pritisci, ali da ne želi da prejudicira počinioce, niti nalogodavce.
Dodaje da je do problema došlo nakon početka saradnje sa američkom kompanijom.
"Nitron je, kao najveći trgovac mineralnim đubrivima na svetu, počeo da plasira proizvode preko naše kompanije. U planu je njihovo proširenje aktivnosti, ali usled gore navedenih sporova, otežane su im okolnosti za planirane investicije u Srbiji", kažu u ovoj firmi.
U "Promistu" su za RSE naveli da ne znaju ništa o požaru, dok policija nije odgovorila na pitanja o ovom incidentu.
Potpredsednik "Nitrona" Vilijam Otero za RSE tvrdi i da je "Promist" na svojoj imovini registrovao "lažnu hipoteku", i dodaje da je to "očigledno osmišljeno da optereti tu imovinu pre izvršenja".
U "Promistu" pak kažu da nije reč o lažnoj hipoteci.
"Istina je da je 5. januara 2026. izvršena legalna prodaja nekretnine AgroGloubu sa kojim se saglasila Skupština društva i koju su potpisali oba člana društva", navode u "Promistu".
"AgroGlobe" je novosadska kompanija koja se bavi trgovinom. Nije odgovorila na upit RSE o hipoteci.
Kakvi su planovi za Azotaru?Azotara u Pančevu bila je jedna je od najvećih fabrika mineralnog đubriva i azotnih jedinjenja u regionu u vreme SFRJ.
Nakon neuspele privatizacije, rukovođenje fabrikom "HIP Azotara" u Pančevu je 2009. preuzelo državno preduzeće "Srbijagas".
Devet godina kasnije je proglašen stečaj, a 2021. fabriku preuzima "Promist" za 5,5 miliona evra.
I Azotara i "Promist" beležili su pozitivno poslovanje. Prema poslednjim dostupnim finansijskim izveštajima za 2024, Azotara je zaradila oko 6,3 miliona evra, dok je dobitak "Promista" bio 8,7 miliona evra. Azotara je, prema istom finansijskom izveštaju, 2024. imala 56 zaposlenih. Proizvodila je mineralna đubriva.
Bez obzira na ove rezultate, u avgustu 2025. objavljeno je da je na prostoru Azotare planirana izgradnja data centra.
U planu generalne regulacije navodi se da se najveći deo objekata koji su bili u funkciji hemijske industrije uklanjaju, "da bi se na njihovom mestu realizovali novi objekti za potrebe 'Data centra'''.
"Promist" je za RSE potvrdio da razvija ovaj projekat navodeći da Pančevo time postaje "centar digitalne infrastrukture Balkana". Nisu precizirali ko su sve investitori ovog projekta.
Nisu odgovorili na pitanja kako će na planove uticati spor oko dugovanja američkoj kompaniji.