Депресија свакодневног живота (2): Материјално мера „успеха“

Психолози и психијатри опомињу да сиромаштво има велики утицај на психичко здравље нације. Подаци Републичког завода за статистику кажу да је ризику од сиромаштва изложена четвртина становништва, док трећина сматра да тешко живи. Нација је у хроничном недостатку новца, без могућности за излазак, одласке на културне догађаје, путовања и све што живот чини нормалним. Дан се, фигуративно, своди на јурење за корицом хлеба и пуко преживљавање! Да беспарица и пуко преживљавање утичу на психу указује и познати психијатар Јован Марић. Србија, према његовим речима, већ читаву деценију бележи стравичан пораст коришћења лекова за смирење. Разлог томе је, како објашњава познати стручњак, све присутнија беда са којом су грађани суочени. Ризик од сиромаштва у Србији * млађи од 18 година – 30,2 одсто * људи од 18 до 24 године  – 32,7 одсто * старији од 65 година – 19,1 одсто - Србија није ни близу стандарда који је имала у оквиру бивше Југославије 1990. године. Данас се веома тешко живи, а такво стање предуго траје и код људи је довело до „замора материјала“. Ми већ скоро три деценије никако да саставимо крај с крајем, а временом су радост, весеље, шале и вицеве који су служили народу као одбрамбени механизми, заменили лекови – појашњава Марић. У међувремену је, каже наш саговорник, наступила визуелна цивилизација и људе почела да окреће од духовних вредности ка материјалном. - Живимо са рекламама које форсирају да се успех мери материјалним. Пропагира се да сте успешни ако стекнете пуно, ако путујете на некакве далеке дестинације, односно ако живите у изобиљу. То је већини наше нације недоступан живот и због немогућности да га достигну код људи се јављају депресија и агресија, али и лако упадају у конфликт. Те своје немире онда смирују бенсединима – тумачи познати психијатар. Тај предметни свет који је према речима нашег саговорника постао мера нечијег успеха, одвео је најмлађу популацију у погрешном правцу. В. Секулић Сиромаштво има велики утицај на психичко стање нације: Јован Марић - Није више вредност знати три песмице од наше чувене песникиње Десанке Максимовић, већ имати најновији модел мобилног телефона или патика. Свет је почео да глорификује такве ствари уместо духовних вредности и у таквом форсирању се ствара притисак на људе. Многи не могу да издрже пресију околине и вршњака због тога што нису достигли оно што се данас уважава, а потпуно је нездраво. Зато потраже помоћ у лековима или неким другим средствима – појашњава Марић. Депресија свакодневног живота (1): Србија на бенсединима Праве вредности су, како наглашава, у образовању, знању, љубави и пријатељству. Он истиче да су те праве вредности, нажалост, данас заборављене! - Те праве вредности вам нико не може узети, али уместо да су оне кључне у животу, потиснуте су потпуно на маргину, а на врху је новац и имати га што више. То није срећа, јер новчаницама не може да се купи права љубав – упозорио је Марић. Млади најугроженији Када је реч о ризику сиромаштва, Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности, упозорила је да је најугроженија млада популација до 25 година, као и да је испод линије сиромаштва 52 одсто жена и око 47 одсто мушкараца. Европска мрежа против сиромаштва позвала је Владу Србије да као приоритет постави смањење сиромаштва и спречи даље пропадање хитним унапређењем политике запошљавања и социјалне заштите. www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/653761/Depresija-svakodnevnog-zivota-2-Materijalno-mera-uspeha