Како ја као Србин да отворим пољопривредно газдинство у Русији?

Откако је Москва 2014. године увела ембарго на намирнице из Европе, у Русији се бележи пораст броја пољопривредних газдинстава која користе еколошки чисте технологије и пласирају своје производе у великим руским градовима са милион и више становника чија је куповна моћ релативно висока. Њиховом успешном пословању доприноси одсуство конкуренције европских произвођача, али и руско законодавство, које предвиђа доста олакшица за пољопривреднике, чак и ако нису руски држављани.

Зашто је повољно држати пољопривредно газдинство у Русији?

Русија привлачи стране пољопривреднике јефтином земљом. Американац Џастас Волкер је пре десетак година дошао у Русију и данас са породицом држи пољопривредно газдинство у Алтајском крају, где гаји козе и производи тврди сир. „Земља је пољопривреднику најважнија инфраструктура. У Русији је земља смешно јефтина, чак и ако се упореди са Јужном Америком, да и не говоримо о светским стандардима”, тврди Волкер.

Џастас Волкер. Илустрација: justuswalker/vk.com

„Русија има веома плодну земљу. На њој се може гајити шта год човек пожели. Само треба да пожели. Ни зима не смета, јер се све може гајити у стакленицима”, каже Сим Ојра, руски пољопривредник корејског порекла који у Башкирији гаји лубенице и диње.

Контрасанкције стимулишу руску пољопривреду

Важан фактор је и одсуство конкуренције. „Наша генерација пољопривредника је пионирска када је реч о новим методама у пољопривреди, тако да тржиште није препуњено и није јака конкуренција, што нам даје одређене предности”, каже Олга Карагодина, оснивач газдинства SuperfoodFarm са стакленицима у Подмосковљу.

Које олакшице имају пољопривредници у Русији?

Пре свега, пољопривредници који тек отварају газдинство у 2017. години имају право да поднесу молбу за дотације и да у случају позитивног решења добију помоћ од државе, рекао је за „Руску реч” Давид Капианидзе, руководилац пореске праксе у фирми BMS Law Firm. Поред тога, сада је на снази и програм „Почетник у пољопривреди”, у оквиру кога се може добити грант за развој сопственог пољопривредног бизниса.

Друго, по Капианидзеовим речима, пољопривредници имају право на већину олакшица предвиђених за мали бизнис. На пример, за мале предузетнике важе поједностављена правила вођења књига и првенство у откупу државних и општинских некретнина које изнајмљују.

Треће, предузетници који су отворили своју прву фирму у Русији могу рачунати на двогодишње пореско мировање. „Не опорезује се реализација семена приплодних свиња, бикова, овнова, јараца и ждребаца, ембриона расне крупне рогате стоке, свиња, оваца, коза и кобила”, додаје Капианидзе.

Илустрација: Алексеј Даничев/РИА Новости

Може ли те олакшице добити онај ко нема руско држављанство?

Све поменуте олакшице важе за компаније у којима страни инвеститори немају више од 49% деоничарског капитала. Сада се разматра повећање тог процента, али ако немате руско држављанство будите спремни да пронађете партнера са руским пасошем.

Тако је, на пример, учинио Дејвид Лоуренс, који је 2014. године отворио стакленике SuperfoodFarm у Подмосковљу заједно са руским партнером Олгом Корогодином. „Ми се нисмо регистровали као пољопривредно газдинство, јер ту постоје строги услови. Више нам је одговарало ДОО, тако да смо склопили уговор о власничком уделу (shareholders agreement)”, рекла је за „Руску реч” Олга Корогодина. Сада Олгина и Данијелова компанија ради по упрошћеном систему опорезивања.

Што се тиче дотација које даје држава, можете рачунати на њих уколико се региструјете као руско правно лице. Тако је поступио француски предузимач Патрик Хофман. Он нема руско држављанство, али се већ десетак година у Русији бави узгојем приплодних свиња и власник је фирме Otrada у Липецкој области. „Као и свака руска компанија, ’Otrada’ има право на субвенције. Ове субвенције су нам плаћали 10 година заредом”, рекао је Патрик за „Руску реч”. „За развој генетике локалних свиња смо недавно од Министарства пољопривреде добили једнократну помоћ у вредности од 230 милиона рубаља (3,9 милиона долара)”, додао је он.

Илустрација: Кирил Кухмар/TАСС

Какве кредитне олакшице имају пољопривредници у Русији?

Повољно кредитирање пољопривредних произвођача у Русији расте. Представницима малог и средњег бизниса у пољопривреди је 2016. године одобрено преко 9.200 кредита у вредности од 3,2 милијарде долара, што је више него 2015. године, када је за исте потребе издвојено 3 милијарде долара, речено је „Руској речи” у информативној служби банке „Россельхозбанк”, која сарађује са руским Министарством пољопривреде и спада међу четири највеће банке у Русији.

„Россельхозбанк” има специјалну кредитну понуду „Постани пољопривредник”, у којој се кредит даје у висини од 15 милиона рубаља (нешто више од 250.000 долара) на 10 година. Поред тога, информативна служба ове банке је саопштила да подршка коју држава пружа у виду надокнаде за капиталне трошкове важи и за представнике малог и средњег бизниса.

Илустрација: Јуриј Смитјук/ТАСС

Какве препреке могу да очекујем приликом оснивања пољопривредног газдинства?

Земља у Русији је јефтина, али инфраструктура није развијена, истиче Олга Корогодина. Други недостатак је, по њеном мишљењу, тај што практично уопште нема квалификованих и вредних радника. „Не постоји тржиште на коме се могу пласирати локални производи, јер купци још увек не схватају разлику између локалних и увозних производа”, каже Олга.

Како Срби могу да нађу посао у Русији?

Други проблем руских пољопривредних предузимача је бирократија, каже Сим Ојра. „Чиновници сами ништа не производе, али другима воле да гурају клипове у точкове. Они доживљавају земљу као нешто што доноси богатство, у том смислу што се плац може продати или се на њему може саградити објекат који доноси доста новца”, жали се он.

Џастас Волкер је уверен да у развоју сопственог пројекта људи у Русији не треба да се уздају у подршку државе. Он лично није добио ни грантове ни субвенције, јер је скоро све то намењено грађанима Русије. „Средњи и ситнији пољопривредник може да производи квалитетну робу по цени која није много већа од оне у супермаркетима”, каже Волкер. „Та роба ће бити тражена и биће конкуренција агрохолдинзима. Најважније је да нам држава не смета”.

У припреми материјала су учествовали Марија Карнаух и Станислав Шахов.

Како руске ауто-куће развијају пољопривреду?