Хуманитарни центар у Нишу за Американце постаје Картагина коју би да разоре

ЗА СЈЕДИЊЕНЕ ДРЖАВЕ ЈЕ СВЕ РУСКО НА БАЛКАНУ – ПОТЕНЦИЈАЛНО ОПАСНО Руско-српски хуманитарни центар Амбасадор САД у Београду, Кајл Скот, назвао је центар у Нишу „шпијунским“ иако је, откако постоји, извео операције пружања помоћи и ликвидације ванредних ситуација на територијама Србије, Албаније, БиХ, Грчке и Словеније Американци и не скривају да су њихове „препоруке“ о унутрашњој и спољној политици Србије у суштини – захтеви. Зато и покушавају да диктирају како да се Србија држи према Русима Парламент Србије је 2015. године безмало тајно ратификовао споразум са NATOпознат као Status of Forces Agreement. Иако није чланица алијансе, Србија је тим споразумом на себе преузела обавезе које имају пуноправне чланице NATO. Де факто, Србија је већ чланица NATO – без права, а са обавезама На њеној територији се налазе такозване „војне мисије“, односно – оружане снаге алијансе. Ово значи да су и Северноатлантска алијанса као целина и америчка војна лица – реалне газде у Србији. Управо зато свако присуство тамо руских грађана у војној униформи – што јесу наши спасиоци у центру у Нишу – изазива код Американаца напад беса и болесне љубоморе Пише: Игор ПШЕЊИЧНИКОВ, за РИА Новости АМБАСАДОР Сједињених Држава у Србији – Кајл Скот – изјавио је у интервјуу РТВ: „Видим како Руси активно учествују у подривачким активностима у низу региона (на Балкану) и за то користе територију Србије. Ја бих то назвао малигним утицајем Русије“. Према речима америчког амбасадора, „САД сматрају да је руски хуманитарни центар у Нишу у суштини – шпијунски центар“. Да би изгледао убедљивије, амбасадор Скот се позвао на претходну изјаву заменика помоћника државног секретара САД Хојта Брајана Јиа да „постоји забринутост поводом руских активности у региону које нису усмерене на подржавање стратешког циља Србије да се интегрише у западну заједницу“. На југу Србије, у граду Ниш, постоји Руско-српски хуманитарни центар. Основан је по споразуму између влада Русије и Србије од 25. априла 2012. године. Центар је међувладина хуманитарна непрофитна организација. У његовом статуту пише да је створен ради хуманитарног реаговања на ванредне ситуације на територији Србије и других земаља Балканског региона. Центар служи и за упозоравање на ванредне ситуације и за њихову ликвидацију, укључујући гашење пожара и пружање хуманитарне помоћи пострадалом становништву. Центар користи заједничке пројекте и програме у Србији и другим земљама Балканског региона међу којима је и деминирање. Откако постоји, Центар је извео операције пружања помоћи и ликвидације ванредних ситуација на територијама Србије, Албаније, БиХ, Грчке и Словеније. Центар се нарочито истакао приликом ликвидације последица разорне поплаве у Србији и другим балканским земљама у мају 2014-те. Руски спасиоци су за два дана из поплавне зоне евакуисали преко 2.000 људи. Рекло би се да је центар у Нишу потпуно схватљив и прозрачан. Али не, напади на њега са стране САД све су чешћи. Министарство иностраних послова РФ због тога је било принуђено да 22. јуна одреагује на нову порцију напада са стране Стејт департмана. Портпаролка МИП Русије Марија Захарова је изјавила да су америчке дипломате изнеле „апсолутно незамисливе, апсурдне и измишљене оптужбе (против Центра) у најгорој традицији хладног рата“. Кајл Скот „Тобоже се ради безмало о некаквом шпијунском гнезду које је наводно у стању да доведе у опасност амерички контингент на Косову“ – рекла је Захарова. Месец дана раније, како је поверљиво открио радио „Слобода“, већ поменути Хојт Брајан Ји је у Београду, приликом сусрета са Александром Вучићем (који је у то време био још увек премијер, а сада је председник Србије), „позвао балканске земље да се бране од покушаја Русије да појача свој утицај у региону и да подрије везе (региона) са Западом“. „Из искуства знамо да су намере које стоје за многих корака Русије лоше и да не одговарају интересима земаља региона“ – рекао је Ји. Он је навео „пример покушаја државног преврата у Црној Гори у октобру који је вероватно организовала Русија да би онемогућила интеграцију те земље у NATO“. Али, што се тиче Црне Горе – ни власти те земље, које су је недавно увукле у NATO упркос вољи свог народа, а ни њихови покровитељи у Вашингтону и Бриселу, све до данас нису навели никакве иоле убедљиве доказе о умешаности Русије у фамозни „покушај државног преврата“ у Црној Гори. Као, уосталом, ни о самом факту „покушаја“. Што је такође интересантно: и Русија критикује „свој“ центар у Нишу. По мишљењу руководства, тај центар није савршен и потребна му је „дорада“. Вице-премијер Дмитриј Рогозин, који је претходних дана био у Србији ради инаугурације председника Вучића, оценио је да засад тог центра још нема у правом смислу. Према његовим речима, у њему би морала да буде ескадрила авиона који су у стању да гасе пожаре, као и друге снаге и средства, односно специјалне технологије које могу обезбеђивати његове хуманитарне функције. А засад тамо ништа од тога нема. Рогозин је још додао да тај центар треба „или комплетирати, регистровати и добити за њега потребне имунитете, као за било који други међународни центар у Србији, или га затварати“. По његовим речима, у Русији сматрају да је центар првенствено потребан онима који се у региону суочавају са проблемом шумских пожара. Разуме се, позиција Американаца се може разумети: све руско је – потенцијално опасно. Чак и наглашено мирне и корисне иницијативе Русије на Балкану зато треба за сваки случај гушити и сузбијати – зато што их је мање, то боље. Могуће је да српске власти под спољним притиском све до сада нису дале руским сарадницима Центра у Нишу дипломатски статус. То у Москви већ пет година изазива неразумевање, о чему је говорио и Рогозин када је помињао „имунитете“. Уосталом, Американци и не скривају да су њихове „препоруке“ о унутрашњој и спољној политици Србије у суштини – захтеви. И покушавају да диктирају како да се Србија држи према Русима, по принципу: зашто не захтевати, шта они могу тим поводом да ураде. Управо зато је амерички амбасадор Скот себи дозволио да размишља о томе шта морају да раде српске власти, као да је то његова ствар. „Ако је то хуманитарни центар – шта ће његовим сарадницима дипломатски статус? Тај статус значи да нико не може обавити проверу шта они раде јер су неприкосновени“ – рекао је он у интервјуу РТВ. Напомена: српски парламент је 2015. године безмало тајно ратификовао споразум са NATOпознат као Status of Forces Agreement. Иако није чланица алијансе, Србија је тим споразумом на себе преузела обавезе које имају пуноправне чланице NATO. Де факто, Србија је већ чланица NATO – без права, а са обавезама. Примера ради, на њеној територији се налазе такозване „војне мисије“, односно – оружане снаге алијансе. Ово значи да су и Северноатлантска алијанса као целина и америчка војна лица – реалне газде у Србији. Зато свако присуство тамо руских грађана у војној униформи – што јесу наши спасиоци у центру у Нишу – изазива код Американаца напад беса и болесне љубоморе. fakti.org/rossiya/medija-menju/humanitarni-centar-u-nisu-za-amerikance-postaje-kartagina-koju-bi-da-razore