Ko су била Шумска браћа, трн у оку Совјета?
НАТО је 11. јула објавио видео посвећен Шумској браћи, или такозваним Народним партизанима. Били су то герилци који су се борили против совјетских власти у балтичким државама након што су постале део СССР-а 1940. године.
Видео приказује неколико ветерана Шумске браће који се присећају своје борбе против „совјетских освајача“ након завршетка Другог светског рата. Министарство спољних послова РФ није дочекало топло овај филм. Званична представница МСП-а Марија Захарова је изјавила да је видео покушај прекрајања историје, и да се заборавља на резултате Нирнбершког процеса. Захарова је истакла да су Шумска браћа била лојална нацистичкој Немачкој и убила хиљаде цивила.
Прича о герилском отпору је годинама била камен спотицања у односима између балтичких држава и Русије.
Порекло покрета
Шумска браћа су настала на Балтику за време руске револуције 1905. године, када су многи источни Европљани бежали у шуме од царистичког режима. Групација се поновно појавила у лето 1940, када су три балтичка народа постала део Совјетског Савеза.
Совјетска војска улази у Ригу 1940. / Из слободних извора
Они су се жестоко противили комунистичкој идеологији и губитку независности својих земаља. Многи припадници буржоазије су били присиљени да беже из градова, тражећи склониште у шумама где су се формирале мале борбене јединице: од пет до неколико десетина људи.
Командни штаб није постојао, и свака група је деловала независно од других, али ипак биле су уједињене у заједничком циљу супротстављања Совјетском Савезу у покушају да врате независност својим матичним земљама.
Борци су живели у добро скривеним бункерима дубоко у шумама. Нападали су совјетске војнике у заседама на путевима, у селима и мањим градовима.
Шумска браћа су избегавала сукобе са већим, добро наоружаним јединицама совјетске војске. На мети су били углавном партијски чиновници и мање војне јединице, а користили су све познате тактике герилског ратовања и тероризма.
„Народни партизани“ након немачке инвазије
„Народни партизани“ су појачали своју борбу против Совјета када је Немачка напала СССР 22. јуна 1941. Првих дана нацистичке офанзиве спорадични напади Шумске браће су кочили совјетске снаге.
Немачка војска улази у Ригу, јул 1941. / Global Look Press
Део балтичких герилаца се у Другом светском рату придружио нацистима. Затим је неколико СС дивизија попунило своје редове Естонцима, Литванцима и Летонцима, који су извршили многе злочине над становништвом, нарочито над Јеврејима и Русима из Псковске области.
Али, и многи од оних који су склопили савез са нацистима су се вратили добро наоружани у шуму да би се поново прикључили покрету, јер постало им је јасно да Немачка неће вратити независност њиховим земљама.
Послератна борба
Покрет „народних партизана“ се активирао 1944. када су совјетске трупе почеле да ослобађају балтичке територије од фашиста.
Али њихове јединице више нису биле мале. Формирали су велике, добро наоружане одреде, били искуснији у ратовању, а у својим редовима имали и војнике Вермахта и СС-овце балтичког порекла, блокиране у Курландском џепу (назив за блокаду снага Осовине од стране Црвене армије на полуострву Курландија).
Совјетска застава на згради Врховног Савета Естоније, Талин, 1944. / Global Look Press
Од 1944. до 1947. године совјетске трупе су се суочиле са великим формацијама балтичких герилаца, често од неколико хиљада војника. Неки од њих, попут Народноослободилачке војске Литваније, имали су генералштаб, заједничку команду, чак и војне школе. Али мучили су се у редовним сукобима са већим и боље наоружаним совјетским јединицама.
Шумска браћа су схватала да могу опстати само уколико се хладни рат између СССР-а и савезника претвори у прави рат. Многи од њих су били у сталном контакту са западним обавештајним службама.
Ипак, хладни рат никада није прерастао у отворени сукоб, а покрет је почео да губи снагу. Јединице су почеле више да личе на банде и изгубиле су важну подршку локалног становништва.
Совјетски обавештајци су успели да продру у редове Шумске браће, и то је одиграло значајну улогу у судбини покрета. Последња група балтичких „народних партизана“ је нестала 1969. године.
Шумска браћа у масовној култури и јавном мњењу
У Совјетском Савезу овај „партизански покрет“ је или био дуго занемаран или негативно прихватан, као у роману Арвидса Григулиса „Када киша и ветар ударају у прозор" (1965.).
Становници Риге дочекују совјетске ослободиоце 1944. / TAСС
Први покушај да се Шумска браћа прикажу непристрасно направљен је, упркос совјетској цензури, 1966. године, када је снимљен литвански филм „Нико није желео да умре“. Ту се борба између комуниста и „народних партизана“ не показује као сукоб између добра и зла, него као национална трагедија - када је друштво подељено, а брат присиљен да пуца на брата.
И данас неки балтички историчари покушавају да докажу да нису сви „народни партизани“ били исти. За летонског научника Артурса Звинклиса, на пример, неки су били криминалци а неки идеолошки борци:
„Било је људи који су веровали да се боре за независност Летоније против окупатора“, каже он.
Сцена из филма „Нико није желео да умре“ (1965) / kinopoisk.ru
Историчар Игор Гусев се категорички не слаже. Он сматра да у причи о Шумској браћи нема апсолутно ничег јуначког.
„Могу да наведем многе примере када су убијали обичне сељаке, силовали комунисткиње, пљачкали продавнице. Када се обични бандитизам представља као 'борба против тоталитарног режима', поштен човек може осетити само мучнину и гађење", каже руски историчар.
Совјетска авијација после 1941: Стићи и престићи Луфтвафе