LATINI su stare varalice

Гласи искуствена изрека Срба у некадашњој царевини Аустрији, коју су је непосредно, а Европу посредно, животима својим бранили и одбранили, од отоманских освајања! Чим Османлије престадоше бити реална опасност, сва обећања, чак и писмена царска са печатом, кршила су се системски, под непосредним руковођењем RKC, која је насрнула на српски народ као своје тобож одбегло „стадо“, које се ето случајно приклонило тој шизматичкој СПЦ, која признаje бечког ћесара, али неда „стадо“ мирољубивој RKC, која силом и ласкавим повластицама, упорно спроводи мисију, по налогу светог оца из Ватикана! Векови су прошли, а „добра“ кршћанска намера RKC, наспрам тих прљавих, православних шизматика, још и данас траје! Премијер еуропске и натоовске Хрватске, Andrej Plenković, на јавној конференцији са својим украјинским колегом Volodimirom Grojsmanom, „добронамерно“ је истакао нарочите погодности за међусобну сарадњу, као вид искуственог саветовања, у процесу „мирне реинтеграције одметнутог дела украјинске државе“, што је урађено под руковођењем зна се и кога! „Hrvatska je bila žrtva velikosrpske agresije devedesetih godina, imala je okupirana područja i ugrožen teritorijalni integritet, ali i iskustvo mirne reintegracije i stoga u ovoj aktualnoj sitaciji u kojoj se Ukrajina nalazi, s privremeno okupiranim područjim Donjecka i Luganska i ilegalnom aneksijom Krima, želi pomoći Ukrajini da mirno integriše svoje teritorije u ustavnopravni poredak“ – нагласио је брижни Plenković, потврђујући тако још једном, искуствену важност старе српске изреке! Добри познаваоци догађања у Хрватској, знају да је процес текао знатно другачије, него ли што то лаживо тврди Андрејка! После победе HDZ и формирања проусташке власти, видећи да су угрожени, Срби су као народ у Хрватској, одржали легални и легитимни референдум, на ком су се изјаснили за договор са Хрватима о међусобним односима у заједничкој републици, која је део државе Југославије, као међународно признате чланице, али не и суверена држава! Хрватска власт, претходно је одговорила покушајем оружаног упада у део Крајине, како би онемогућила спровођење демократског референдума сувереног народа, али је спречена! Не мирећи се са тим, уз активну подршку и помоћ ЕU и NАТО, учешћем бројних неофашистичких удружења из цела света, отпочели су Хрвати грађански рат са Србима, нападајући притом и јединице и гарнизоне ЈНА, који су се налазили у деловима Хрватске, иако је то класични тероризам против легалне оружане силе, у својој земљи! Бројни Срби, пореклом из Крајине, помогли су као добровољци одбрану од хрватског неофашизма, иако су живјели у Србији, али су се одазвали на позив за помоћ угроженом народу. Никакве агресије из Србије није било, како то упорно лажу у Хрватској, пишући књиге, уџбенике, публикације, и лажно обавештавајући „светску демократску јавност“ о тој наводној „агресији“! Оружјем нису успели да присиле Србе да добровољно живе у „демократској Хрватској“, али се њихови ментори из бела света досетише, и ангажоваше „хумане“ посреднике, да предложе мирно решење за обе сукобљене стране. Предложили су међународно посредовање, тако да ОUN донесе план о раздвајању сукобљених страна, а под надзором међународних представника, изјасниће се српски народ о коначном политичком решењу. Претећи руководству Југославије, да ће их NАТО бомбардовати ако не прихвате предлог, усвојен је план Vensa, тако назван по његовом творцу. У часу усвајања плана Vensa, није Хрватска била међународно призната, и није постојао никакав хрватски територијални интегритет, није постојала никаква окупација дела хрватске територије, да се интегрише у уставноправни поредак тада непостојеће Хрватске! Срби у Крајини, нису веровали хрватским „миротворцима“, али су се поуздали у улогу ОUN, која је до тада увек имала намеру да сачува, а не да разгради државу, своју чланицу. Тим пре што је Југославија била и један од оснивача OUN, непосредно након победе над нацизмом и фашизмом, док је свет још био згрожен почињеним злочинима у окупираним земљама, и геноцидон над појединим народима. Долазак „плавих шлемова“ у Крајину, одмах је показао Србима да су узалуд веровали, француски, пољски, украјински, аргентински, белгијски контингент UNPROFOR, злонамерно је кршио одредбе плана Vensa, и то на српску штету, активно помажући Хрватима да чине оружане инциденте, за које су увек крајински милиционари проглашени кривим. Представици цивилне канцеларије UNPROFOR, нарочито Тorvald Stoltenberg i Karl Bildt, присиљавали су крајинске представнике да прихвате политичка решења, која су била у супротности са планом Vensa, јер je тада ОUN само билa служавка NАТО пакта, који је журио да покрије територију Југославије. После оружане агресије на заштићено подручје ОUN, назване VRA „OLUJA“, по хрватском ставу о „реинтеграцији оружаним путем“, уследили су међународни мировни преговори сукобљених страна у БиХ, и то у бази америчке војске! Žak Kljajn, пензионисани амерички генерал, као администратор UNTAES у Барањи после усвајања Дејтонског споразума, наметао је решења која су директно кршила одредбе Ердутског споразума, који је договорен уз гаранцију председника САД у склопу дејтонских решења, као гаранција права Србима у Сремско -Барањској области, тадашње РСК! Данас се јасно види учинак спровођења, таквих „мировних решења међународне заједнице“ на српску штету, те је потпуно разумљиво зашто покварењаци из ЕU и NАТО покушавају рециклирати процес „мирне реинтеграције“ у наводно „окупираним деловима Украјине“, где се народ јасно одредио о својој судбини, као и Срби у Крајини! Покушај довођења „плавих шлемова“ у Доњецк и Луганск, и то евентуалних контингената из земаља чланица NАТО пакта, ни пионири малени не би одобрили, а камо ли одговорни представници свога народа! Ангажовање међународних представника, нарочито „неутралних скандинаваца“, после крајинског учинка, компромитовано је и као замисао и као реализација, те узалуд заједничко формирање хрватско-украјинског радног тела за примену „хуманих хрватских искустава у мирној реинтеграцији“ Доњецка и Луганска, и то без да су и покушали да о томе претходно разговарају са потписницима споразума из Минска, који је својим решењима све регулисао, уз уважавање обију страна, али га зато упорно и злонамерно крше, ваљда да се присили потписнике да процес изместе у ОUN, која ипак више није „мала послушна NАТО слушкињица“, мало је порасла, и почела самостално да смишља решења, не консултујући latinskog лажова Пленковића, који само износи предлоге евентуалног решења, које одговара покушајима Normandijskе grupе i OEBS-а, да се наметну као једини модератори, мимо споразума из Минска!