Десет важних чињеница о убиству руске царске породице

1. Истрага убиства царске породице још није завршена

На овом месту у околини Јекатеринбурга пронађена су тела стрељане царске породице. 1992. / Анатолиј Семјохин, ТАСС

Случај је поново отворен 2015. године на захтев Руске православне цркве. Црква је тражила да се потврди идентитет посмртних остатака царске породице чији су чланови 2000. године канонизовани као новомученици.

Остаци цара Николаја II, његове жене Александре Фјодоровне, ћерки Олге, Татјане и Анастасије и њихових слугу откривени су 1991. године близу Јекатеринбурга, где су сви стрељани 17. јула 1918. године. Недалеко одатле су 2007. године пронађени и посмртни остаци царевића Алексеја и велике кнегињице Марије.

2. У истрагу је укључен муж енглеске краљице Елизабете

Елизабета II и њен супруг принц Филип, војвода од Единбурга (други слева) у Санкт Петербургу / Алексеј Варфоломејев, РИА Новости

И поред сумњи Руске православне цркве, идентитет је потврђен серијом тестова који су вршени од почетка деведесетих у Русији и иностранству. По речима Владимира Соловјова, криминолога који је задужен за овај случај, у једном тесту је извађен и узорак крви војводе од Единбурга, мужа краљице Елизабете II. Он је био даљи рођак царице Александре Фјодоровне.

3. Царевић Алексеј и његова сестра и даље нису сахрањени

Сахрана посмртних остатака Николаја II, чланова његове породице и слуга у храму Петропавловске тврђаве (Санкт Петербург) / Игор Михаљов, РИА Новости

Посмртни остаци цара Николаја II, царице Александре Фјодоровне и великих кнегињица Олге, Татјане и Анастасије уз државне почасти су сахрањени 1998. године у Петропавловској тврђави у Санкт Петербургу. Церемонији је присуствовао председник Борис Јељцин, док је патријарх Алексије II одбио да у томе учествује, будући да Руска православна црква није била уверена да се заиста ради о посмртним остацима царске породице.

Поменути посмртни остаци су ексхумирани 2015. године како би се из њих узели узорци ДНК у оквиру поново отворене истраге. Патријарх Кирил је у октобру 2016. године најавио да ће тестирање ускоро бити окончано. Посмртни остаци царевића Алексеја и његове сестре Марије још увек нису сахрањени и чувају се у руском државном архиву.

4. Царска породица депортована под јапанском заставом

Велике кнегињице Анастасија и Татјана у Царском Селу / TAСС

После одрицања цара Николаја II од престола у време Фебруарске револуције чланови царске породице су неко време боравили у резиденцији у Царском Селу, а касније су депортовани у сибирски град Тобољск, близу села у коме је рођен њихов пријатељ Григориј Распућин. Прича се да су напуштали Царско Село у два воза, наводно под јапанском заставом у оквиру мисије Црвеног крста чији је циљ био да се спречи евентуално линчовање. У октобру исте године су бољшевици узурпирали власт и преместили царску породицу у Јекатеринбург на Уралу.

5. Званично је разлог стрељања био долазак бољшевика на власт

Николај II у Јекатеринбургу, јули 1918. / Global Look Press

У совјетском периоду је важило званично објашњење које гласи да је царска породица побијена по наредби Уралских регионалних совјетских власти. Оне су тврдиле да је неопходно извршити убиство јер се приближава чехословачки војни контингент, састављен од ратних заробљеника из Првог светског рата. Ти Чеси су се 1918. године супротставили бољшевицима. Совјетске власти су помињале и „контрареволуционарну” заверу чији је циљ био ослобођење бившег монарха. Никада нису изнети никакви докази да је та завера заиста постојала, али су Чеси заиста заузели град осам дана након убиства царске породице.

6. Москва није издала наређење да се побије царска породица

Група уралских бољшевика на месту где су закопани Романови / Архивска фотографија

У постсовјетској Русији је истрага убиства последњег цара и његове породице дошла до закључка да је убиство извршено по наређењу локалних уралских совјетских власти. Не постоје документи који потврђују да су Владимир Лењин и његови саборци из Кремља били заинтересовани за убиство руског цара. Поједини историчари објашњавају ту чињеницу жељом Москве да заметне траг када је реч о убиству последњег императора.

Са друге стране, поједине особе које су биле умешане у убиство саопштиле су да је уочи стрељања стигао шифровани телеграм из Москве у коме је наручено убиство руског цара, али не и целе његове породице. Сви чланови породице Романов који су се налазили у Јекатеринбургу побијени су на иницијативу регионалних совјетских власти, чији су чланови били далеко екстремнији од бољшевика у Кремљу.

7. Тела су два пута сахрањена

Егзекуција царске породице / Mary Evans Picture Library/Global Look Press

Комунисти су одвели чланове породице Романов у подрум куће Ипатјева, поставили их уза зид и стрељали. Поједини чланови породице су преживели стрељање (неки меци су се одбили од накита који је био скривен у оделу) и дотучени су бајонетима. Џелати су изнели тела из града, полили их бензином и спалили, остатке уништили сумпорном киселином (да не би касније могли бити пронађени), а пепео бацили у напуштено рударско окно.

8. Званично се није знало шта се догодило са царском породицом

Подрумска просторија у кући Ипатјева у којој су стрељани чланови царске породице и њихове слуге, 1918. / Mary Evans Picture Library/Global Look Press

Првобитно је совјетска власт само саопштила да је Николај II мртав. Неко време је званична верзија била да су остали чланови породице евакуисани из Јекатеринбурга, а затим су, наводно, нестали у хаосу грађанског рата. Детаљи егзекуције су постали познати тек почетком 1920-их, када су о томе почели да говоре учесници злочина.

9. Вест о убиству није имала великог одјека

Романови у заточеништву у Тобољску, 1918. / РИА Новости

Сада је тешко у то поверовати, али тада руска јавност није била снажно потресена вестима о царевом убиству. У појединим круговима руског друштва цар Николај II није био популаран. По речима историчара, после пада монархије власти су добиле много писама од јавних личности са молбом да убију цара. Упадљиво је реаговао само поглавар Православне цркве патријарх Тихон. Он је отворено осудио убиство.

10. Светиња за поклонике

Јаков Јуровски, рођен како Јанкељ Хаимович (1878-1938), чекиста који је руководио стрељањем царске породице / Getty Images

Јаков Јуровски је тврдио да је он убио цара. Он је 1920. године лично донео у Москву накит који је припадао царској породици. Јуровски је у новој бољшевичкој држави био на важним функцијама. Умро је 1938. године, али не у Стаљиновим чисткама, него од чира на желуцу.

Кућа Ипатјева је срушена 1977. године. Ту одлуку Политбироа извршио је будући руски председник Борис Јељцин, који је тада био секретар обласног комитета Комунистичке партије. Касније је на том месту подигнут Храм на крви. Данас је то светиња коју посећују многи православни верници.

Јекатеринбург / Павел Лисицин, РИА Новости