Станица коју су посетила два цара Николаја и три Ане Карењине

Витепска железничка станица / Руслан Шамуков

Прва железничка пруга се у Русији појавила 1837. године. Она је повезала Санкт Петербург са Царским селом, приградском резиденцијом породице Романов. Зграду железничке станице у Царском селу пројектовао је архитекта Константин Тон. Била је то прва железничка станица у Русији. Од 1936. године зове се Витепска.

Стил сецесије / Руслан Шамуков

Ново здање станице подигнуто је 1904. године у стилу сецесије. У његовој декорацији доминирају асиметричне криве линије, које подсећају на биљке и елегантне женске главе. За архитектуру сецесије је карактеристично да се један простор „претаче“ у други захваљујући обиљу светла и енормно великим витражима. Управо из тог разлога се хол ове станице данас често користи за свадбене фотографије.

Сала са сликама / Руслан Шамуков

Чекаоница прве и друге класе се често описује као „сала са сликама” јер је украшена зидним сликама, великим огледалима и обојеним површинама. Ти украси су својеврсна историјска хроника Царскоселске железничке станице. С времена на време се овде одржавају музички концерти. Данас путници користе само чекаоницу треће класе.

Дрвена врата с почетка 20. века / Руслан Шамуков

Некада је вероватно било могуће доћи до ресторана кроз свод у Сали са сликама. Данас је тај простор зазидан док траје рестаурација ресторана. Право је чудо да се до наших дана сачувала дрвена клупа са огледалом с почетка 20. века, као и фрагменти осликаног зида, оквири огледала и слика у стилу сецесије.

Јелизавета Бојаска у улози Ане Карењине (филм Карена Шахназарова) / kinopoisk.ru

„Реквизити коришћени на снимању новог филма Карена Шахназарова ’Ана Карењина’ и даље стоје у ресторану. Направљени су 2015. године”, каже водич и историчар Марина Зупкова. Своје филмске верзије Толстојевог романа овде су снимали и редитељи Сергеј Соловјов (са Татјаном Друбич у улози Ане Карењине) и Бернард Роуз (са Софи Марсо). Данила Багров, главни лик култног филма „Брат“, такође је приказан како стиже на станицу, а у совјетској верзији „Авантуре Шерлока Холмса и др Вотсона“ Витепска станица је претворена у лондонску станицу „Викторија“.

Витепска железничка станица током 1900-их / Карл Була

За најугледније госте овде су постојале „Великокнежевске одаје“. Сада је у њима канцеларија директора станице. И поред назива, велики кнезови никада нису овде одседали. Назив је наслеђен од претходне зграде која је имала „Великокнежевске одаје“ за императора и његову свиту. 

Сат на перону / Руслан Шамуков

У новом комплексу је 1900-1901. године саграђен посебан павиљон за царску породицу. Према једној градској легенди, дворанин цара Николаја II, старешина Двора Владимир Војејков, увек је долазио пет минута пре цара да би отворио павиљон и припремио све што је потребно за пут. Међутим, једном је дошао и видео да су врата већ отворена, а цар је са ћеркама већ стајао на перону. Војејков је очекивао критику, али је кротки цар Николај видео страх у његовим очима и рекао му да није ништа крив, јер је он, цар, стигао 15 минута раније.

Светла сала / Руслан Шамуков

Витражи из царског периода, лукови са украсима од ливеног гвожђа и старе немачке подне плочице марке Villeroy & Boch – све је то очувано до дана данашњег у Светлој сали (између чекаоница и излаза на перон). 2007. године је овде откривен споменик аустријском инжењеру Францу Антону фон Герстнеру који је пројектовао прву пругу. Управо је он убедио цара Николаја I и његове саветнике да су пруге потребне Русији. Па ипак, током изградње су многи још увек били скептични према железници, тако да је император од свог личног новца платио овај пројекат. Да ли је Герстнер могао замислити да ће отварањем Транссибирске железнице 1916. године Русија постати највећа железничка империја? Ни у једној другој земљи пруге нису биле толико дугачке, а железнички саобраћај толико интензиван.

Један од првих возова / Руслан Шамуков

Верна копија првог воза Царскоселске пруге може се видети у засебном павиљону на станици. Локомотиве су направљене у Великој Британији, у фабрици Роберта Стивенсона и компаније у Њукаслу на Тајну.

Перон / Руслан Шамуков

На Витепској железничкој станици се организују туристичке екскурзије, али само на руском језику. На једној таквој екскурзији смо срели Нинка ван Поелија из Холандије који студира руски. „Ја сам заиста заитересован за све што је везано за Русију, а није намењено туристима. Волим да се ’убацим’ међу Русе као један од њих и да видим и оно што је изван Црвеног трга и Ермитажа. За мене је железничка станица обично место на коме журим да седнем на воз. Човек никада нема времена да лепо разгледа здање или плафон станице!“

„Руска реч“ се захваљује едукативном порталу „Санкт Петербург очима инжењера“ за помоћ у писању чланка.

Изградња Транссибирске железнице кроз сочиво америчког фотографа