Викенд у Великом Перму: Заволећете Урал за 48 сати

Дан први: Шетња у Перму

Прошетајте се зеленом и црвеном линијом

Пермски театеар опере и балета. Извор: Олег Воробјов

Туристичка маршрута „зелена линија“ појавила се 2010. године. Почиње поред споменика „Пермјак Слане Уши” и завршава се код скулптуре „Медвед који хода”. На овој линији ћете видети укупно 40 занимљивих места, укључујући и чувени Театар опере и балета, где знаменити диригент Теодор Куренцис даје изврсне концерте и где је Маријински театар функционисао за време евакуације у Другом светском рату. Шетња овом рутом траје око два сата.

2012. године је додата још једна, романтична путања. Она се зове „црвена линија“. Ако кренете њоме можете видети град из угла познатих људи који су у њему живели. Међу њима су писац Аркадиј Гајдар, велики кнез Михаил Романов, организатор уметничких манифестација Сергеј Дјагиљев и многи други. За сат времена, колико траје шетња, видећете 20 занимљивости.

Споменик медведу. Извор: Олег Воробјов

На званичном сајту можете преузети мапе и аудио-водиче. Нажалост, само на руском језику.

Пробајте традиционална руска јела

Шта људи у Перму једу после дуге шетње? Овде можете пронаћи много различитих места, од киоска са брзом храном до луксузних ресторана. Али ако хоћете да осетите овдашњу атмосферу, пробајте нешто што је типично за овај крај.

Један од традиционалних уралских специјалитета су „посикунчики“, мали пржени уштипци са надевом од зачињеног сецканог меса и лука. Личе на мале чебуреке (уштипке напуњене млевеним месом и пржене у дубоком уљу). Ова укусна закуска се може наћи свуда у Пермском крају.

Посикунчики. Извор: Ана Сорокина

„Шањга“ (или „шањешка“) изгледа као мешавина пирошке и ватрушке. То су отворене земичке од киселог теста са издашним надевом од кромпира, сира, рибе, каше од проса или од хељде. То је врло једноставно и скромно јело.

Презиме најчувеније породице уралских трговаца и индустријалаца носи и најславнији руски специјалитет – говеђи гулаш „Строганов“. Прича се да је гроф Александар Строганов наредио својим слугама да нахране свакога ко ступи на његову земљу. То је значило да јело мора бити обилно и укусно, и мора се брзо припремити. Кувари су заједно „мућнули“ мало главама, и тако је настало јело познато као говеђи гулаш „Строганов“.

Отисните се на путовање реком Камом

Пловидба траје сат и по, узводно и низводно. Туристички бродићи крећу на сваки сат са станице Перм I (Прва). Карте се могу купити на самој станици.

Кеј реке Каме. Извор: Олег Воробјов

Ове кратке пловидбе реком Камом организују се од почетка маја до краја септембра. Увече се можете прошетати дуж лепог новог кеја, одакле се пружа невероватно леп поглед.

Дан други: Упознајте северни Урал

Додирните белу маховину тајге

Бела маховина тајге. Извор: Олег Воробјов

Пут на север пермског подручја води кроз тајгу. Ту вас чекају крајње необичне комбинације боја. На пример, жбунови боровнице са свим нијансама црвене боје. Најнеобичнија је боја маховине – бела која мало „вуче” на зелено. Тамо где расте не заузима много велику површину, али може потпуно да је покрије.

Бела маховина. Извор: Олег Воробјов

Имаћете врло чудан осећај док ходате кроз меки слој маховине, а стопала вам урањају у њу преко глежњева. Послушајте нас и немојте ићи дубоко у шуму јер се лако можете потпуно изгубити.

Погледајте потопљене објекте града Усоља

Усоље. Извор: Олег Воробјов

У 17. веку је Усоље било малено насеље (200 км северно од Перма). Крајем 1950-их је постало острво после изградње хидроцентрале на реци Ками. Житељи су пресељени, али су на острву сачувана поједина занимљива историјска здања, укључујући кућу и помоћне објекте породице Строганов, као и барокни Храм Преображења Господњег.

Усоље. Извор: Олег Воробјов

Здања већином изгледају као атрактивне живописне рушевине усред корова. Мало даље ћете наћи рестаурисану Цркву Светог Николе. Сматра се да ју је саградио Андреј Вороњихин који је пројектовао Казањску цркву у Санкт Петербургу, а пореклом је из овог краја.

Храм Светог Николе. Извор: Олег Воробјов

Посетите древну престоницу Великог Перма

Градић Чердињ (305 км северно од Перма) био је престоница Великог Перма у средњевековној Русији (од 10. до 15. века, пре него што је постао део руске државе, и затим од 15. до 18. века у оквиру руске државе). Овај градић је био центар трговине са источним регионима, а такође и верски центар. Данас је он нека врста отвореног музеја захваљујући јединственим дрвеним храмовима и живописним долинама.

Чердињ. Фестивал „Зов Парме“. Извор: Олег Воробјов

„Овде су архитектонски облици сачувани без промене током многих векова“, каже историчар Михаил Нечајев.

Чердињ. Фестивал „Зов Парме“. Извор: Олег Воробјов

Центар се налази на Тројицком брду, где су 2003. године пронађене врло ретке средњевековне персијске плочице са приказима животиња. Археолошки радови се настављају, а циљ је да се пронађе ризница првог кремља на Уралу.

Чердињ. Извор: Олег Воробјов

Чердињ је 1933. године био познат као место где је у прогонству боравио песник Осип Мандељштам. Само две недеље након доласка он је покушао да изврши самоубиство.

„Био је опседнут мишљу да ће НКВД (Народни комесаријат за унутрашње послове) доћи по њега у 6:30 ујутру, и зато је његова жена сваког дана померала казаљке на сату тако да прескочи ово време“, прича кустос чердињског музеја Јекатерина Шишигина. „Смирио би се тек кад би схватио да нико није дошао. Па ипак је једном скочио кроз прозор, али је преживео. После тога је пребачен у Вороњеж, а затим ослобођен, да би убрзо поново био ухапшен. Умро је у логору“, прича Јекатерина.

Ово је била само успутна станица на Мандељштамовом путу у логор, али су овдашњи људи и природа оставили на њега такав утисак, да је он касније желео да се врати овамо, каже она. Многе друге репресиране породице су остале у Чердињу и околини, чак и када их је држава рехабилитовала. Њихова имовина и животне приче приказане су у овдашњем музеју захваљујући потомцима и људима који још увек траже одговоре на многа питања.

Чердињ. Извор: Олег Воробјов