Жене од челика: Три револуционарке које су заувек измениле Русију

1. Јекатерина Брешковска, „Баба руске револуције“

Већ је имала 73 године када је у Русији 1917. године била у јеку Фебруарска револуција. Чак и у тим годинама Јекатерина Брешковска је робијала у Сибиру због своје улоге у Руској револуцији 1905. године.

Старост јој није сметала да одигра важну улогу у догађајима који су довели до побуне 1917. године. Била је позната као „баба Руске револуције“. Деценијама се борила против царизма и стекла многе верне присталице.

Руска револуционарка Јекатерина Брешковска, 1918. Непознати фотограф

Брешковска је постала политички активна током 1870-их, када је заједно са другим младим екстремистима покушала да придобије подршку јавности у остваривању револуционарних циљева. Убрзо је ухапшена и осуђена на тешку робију.

После неколико неподношљивих година робијања напустила је Русију и отишла у Швајцарску, а затим у Америку, да би се вратила у Русију у време револуције 1905. године. Учествовала је у стварању Партије социјалиста-револуционара. Подстицала је партијске борбене органе да користе терористичке методе.

Поново је ухапшена и послата у Сибир, где је морала остати све до 1917. године када су политички затвореници ослобођени. За њен повратак у Петроград (данас Санкт Петербург) додељен јој је специјални вагон, а на свакој станици су је дочекивали оркестри и војне почасти.

„Ослобођена Русија чека ’Бабушку’ да јој укаже своје поштовање и подели са њом срећу због стицања дугоочекиване слободе“, писао је либерални лист „Реч“.

Три велике ратнице у руској историји

Када је коначно стигла у престоницу, дочек је превазишао све што је могла замислити. Министри су дошли на железничку станицу да је сачекају, одвели су је у Зимски дворац где је добила стан.

Брешковска је подржавала Привремену владу и мрзела бољшевике. Позивала је народ да их убија као „дивље псе“. На крају је толико била потресена успехом Октобарске револуције да је емигрирала из земље. У САД је узалуд покушавала да прикупи средства за борбу против бољшевика. Наставила је своју политичку активност и током 1920-их. Умрла је у Чехословачкој 1934. године у својој деведесетој години.

2. Марија Спиридонова, „Јованка Орлеанка Партије социјалиста-револуционара“

Марија Спиридонова је остала у историји запамћена као једна од најистакнутијих руских револуционарки. Припадала је Партији социјалиста-револуционара. Већину живота је провела на робији – и у царској Русији и у Совјетском Савезу. Због њене јаке воље руски песник Борис Пастернак ју је упоредио са Јованком Орлеанком.

Читаву деценију пре револуције 1917. године већ је била позната као револуционарка јер је 1906. године убила првинцијског функционера због улоге коју је овај одиграо у гушењу сељачких побуна. Иако је била терориста, било је и оних грађана Русије који су је подржавали после хапшења, батинања, а можда и силовања. Најпре је осуђена на смрт, али је суд ублажио казну и уместо тога послао Спиридонову у Сибир на доживотну робију. Касније су револуционари убили козачког официра који ју је саслушавао.

Лидер левих социјалиста-револуционара Марија Спиридонова (у средини са наочарима). Извор: Getty Images

Ослобођена је после Фебруарске револуције 1917. године и вратила се у Петроград где је почела активно да се бави политиком. Постала је један од лидера левих социјалиста-револуционара после раскола у овој партији.

Није одобравала методе бољшевика али је имала разумевања за људе који су им били наклоњени. Због тога је подржавала савез двеју партија после октобарских догађаја када су бољшевици дошли на власт.

Совјетске жене снајперисти: Леди Смрт и Невидљиви ужас

Тај савез, међутим, није дуго трајао. Леви социјалисти-револуционари нису прихватили услове Брест-Литовског мира који су бољшевици склопили са Немачком. Због тога је ова партија покушала да организује преврат у јулу 1918. године. Спиридонова је у томе активно учествовала, а после неуспеха је поново ухапшена.

И совјетска власт ју је неколико пута хапсила и осуђивала на робију. Последњи пут је затворена 1937. године, а стрељана је у септембру 1941.

3. Александра Колонтај, „Амазонка руске револуције“

Александра Колонтај је такође била племићког порекла, али за разлику од Брешковске и Спиридонове није припадала Партији социјалиста-револуционара, него бољшевицима. Била је позната по својим феминистичким схватањима и залагању за „слободну љубав“.

Била је прва министарка у историји. У влади коју су бољшевици формирали после свргавања Привремене владе у октобру 1917. године добила је место министра, тј. народног комесара за старатељство. Није била дуго на том положају, али је ипак успела да побољша ситуацију везану за права жена у Русији. Због њене бескрајне енергије и страсти названа је „Амазонка револуције“.

Александра Колонтај, активисткиња међународног женског покрета. Извор: РИА Новости.

Током грађанског рата је руководила политичким и пропагандистичким радом у јединицама Црвене армије које су се бориле против белогардејаца у Украјини. Тамо је била са мужем Павлом Дибенком, високим совјетским војним функционером. Сматра се да је њена веза са Дибенком први грађански брак у Русији, јер се они нису венчали у цркви него су се само регистровали у матичној служби.

Почетком 1920-их је уклоњена из руководства партије и наставила је каријеру као амбасадор у Мексику и Скандинавији. Била је друга жена амбасадор у Совјетском Савезу.

Фанатично је веровала да свака жена треба да има иста права као и мушкарац, и сматрала је да треба одбацити традиционалне породичне вредности и више се оријентисати на друштво. Та схватања су била сувише екстремна за оно време, и поред тога што су током 1920-их у Русији спровођени крупни социјални експерименти.

Прва дама револуције: Како је живела и борила се Надежда Крупска?