Руски буквари: Од средњег века преко Толстоја до совјетске пропаганде

Азбука Ивана Фјодорова. Извор: RARUS'S GALLERY

Први словенски буквар се појавио у 16. веку. Саставио га је „руски Гутенберг“ Иван Фјодоров. Главни циљ овог пионира штампане књиге био је издавање црквене литературе, укључујући Библију, Јеванђеље и Псалтир, али је он 1574. године објавио и буквар, који је касније доживео још једно исправљено издање.

Буквар Василија Бурцова, друго издање, 1637. Извор: www.edu.ru

У 17. веку је такође било неколико покушаја да се осмисли нови буквар у коме се читање учило слово по слово. Тек од 19. века се користи савременији и напреднији фонематски метод у коме се речи не уче по словима која садрже, него по гласовима. Дело Ивана Фјодорова је наставио Василиј Бурцов. Он је био један од првих који су у буквар додали илустрације.

„Матерња реч“ Константина Ушинског. Извор: Архив

Константин Ушински је 1864. године извршио револуцију у начину учења азбуке, објавивши у великом тиражу први буквар за децу где се користе методе фонематског и једнојезичког речника. Као пионир у издавању уџбеника он је додао и упутство за предаваче са објашњењем како да користе књигу. Тај буквар је доживео неколико издања. Коришћен је до 1917. године. Доступан је на интернету. 

Буквар Лава Толстоја. Извор: Архив

Лав Толстој је био „вечити студент” и свакога дана се трудио да нучи нешто ново. Он је био познати просветитељ и писац. Веровао је да је учење деце крајње важно. Толстој је лично саставио буквар по коме деца уче да читају, пишу и броје, а уједно је написао и белешке за учитеље о томе како се користи његова азбука. Прво издање је наишло на оштру критику, после чега је Толстој прерадио своје дело и овај буквар је добио државну препоруку за коришћење у свим школама. На Толстојевом имању Јасна Пољана писац је организовао школу за сеоску децу где су он и његова старија деца предавали користећи његов буквар.

„Совјетска азбука“ Владимир Мајаковски. Извор: Архив

У револуцији 1917. године на власт је дошао нови режим, па је и азбука претрпела промене, а нека слова су избачена. Револуционарни песник Владимир Мајаковски саставио је 1919. године један од првих буквара са новим правилима. То је била сатирична азбука у стиху (Б – бољшевик) са илустрацијом сваког слова у виду карикатуре. Књигу су највише користили радници и црвеноармејци.

„Доле неписменост“, Дора Јелкина. Извор: Архив

Пре Руске револуције 1917. године образовање није било обавезно. Наравно, многи образовани људи средње класе давали су своју децу у школу или су плаћали приватне учитеље, а постојале су и школе за сеоску децу. Међутим, тек у Совјетском Савезу је покренута масовна кампања за ликвидацију неписмености деце и одраслих. Буквар „Доле неписменост“ Доре Јелкине објављен 1919. године објашњава слова кроз совјетску идеологију: „Ми нисмо робови“ или „Слобода целом народу“. Буквар је илустрован сценама из свакодневног живота и рада руских пролетера.

Буквар Сергеја Редозубова. Извор: Архив

Врло је распрострањен био буквар Сергеја Редозубова за градске школе (сеоске школе су често користиле друге букваре). То је била компликована књига са стиховима и краћим препричавањем руских бајки. Буквар је издат 1945. године после Другог светског рата. Садржао је сцене из мирнодопског периода. У њему није било нападне пропаганде као у раним совјетским књигама. Редозубов је такође саставио буквар са Брајевом азбуком за слепу децу.

Буквар Александре Воскресенске. Извор: Изадавачка кућа „Учпедгиз“

Као што је већ речено, сеоске школе су користиле друге књиге. Једна од најпопуларнијих је био буквар Александре Воскресенске. У њему се описује сеоски живот, на пример врсте биљака и животиња.

Буквар Всеслава Горецког. Извор: Издавачка кућа „Просвещение“

Међу најпопуларније књиге у позном СССР-у спада буквар Всеслава Горецког издат 1971. године. Тај буквар, као и други уџбеници и наставна средства овог аутора, још увек се увелико штампа. Књига садржи занимљиве ребусе и загонетке, стихове великих песника попут Пушкина, Чуковског и Мајаковског, као и илустрације са омиљеним јунацима цртаних филмова.

Буквар Надежде Жукове. Извор: Издавачка кућа „Эксмо“

Данас се највише продаје буквар Надежде Жукове објављен 1999. године. Ауторка је логопед са 30-годишњим стажем. Књига кроз игру учи децу да читају, и уједно их упозорава на граматичке грешке.