Невероватна прича о Новој Москви, пропалој руској колонији у Африци
Сагало или Нова Москва / Godaboy (CC-BY-SA-3.0)
На Берлинском конгресу (1884-1885) Велика Британија, Француска, Холандија, Белгија, Шпанија и Португалија поделили су афрички континент, оставивши без ичега Аустроугарску, Шведску, Данску, Италију, Турску и Руско Царство. Побунила се млада држава Италија и добила неколико подручја. Сједињене Државе су биле заинтересоване само за Либерију, због пројекта повратка афричких робова у место одакле потичу, осмишљеног 1822. године.
Русија није добила територије на великом континенту. „Већ је довољно велика“, помислиле су европске силе, које су са неповерењем гледале на руског дива, побеђеног у Кримском рату (1853-1854). Али нису сви били спремни да се помире са том одлуком.
Берлински конгрес, карикатура, 1885. / CC BY-SA 4.0-3.0-2.5-2.0-1.0, via Wikimedia Commons
Руси преузимају иницијативу
Руски царски министар Константин Победоносцев је 1888. године испланирао посебну мисију на обале Црвеног мора са идејом успостављања колонијалне базе. Абисинија ће као хришћанска земља дочекати широм отворених руку групу руских православних досељеника, мислио је он.
Константин Победоносцев, 1902. / Из слободних извора
Био је потребан човек са јаким карактером који би на Црном континенту преузео задатак оснивања руске царске колоније, па је након кратке потраге избор пао на авантуристу Николаја Ашинова, козака из Терека. Он је 10. децембра 1888. испловио из Одесе на броду „Корнилов“, на којем је било 165 мушкараца, жена и деце: 30 козака, 12 Черкеза, и других становника из околине Одесе. На броду је било и четворо свештеника, укључујући архимандрита по имену Паисиј.
Ашинов је свима испричао да му је султан Тађуре, Мухамед Лоитах, поклонио земљу на којој ће живети.
Николај Ашинов / Из слободних извора
Африка, нова руска колонија
Путници који су намеравали да прошире територију Руског Царства, које се у то време протезало од Пољске до Аљаске, стигли су до египатске луке Александрија, а затим се укрцали на руски брод „Лазарев“ који их је довео до Порт Саида. Одатле су до обећане земље наставили пут на аустријском трговачком броду „Анфитрит“.
Чим су се искрцали на копно, Руси су одржали прву верску службу. Међутим, још првих дана на афричком тлу дошло је до сукоба са локалним становништвом. Неки су козаци украли стоку од суседног племена Данакил и пуцали у мештане који су покушали да врате своју стоку. Султан Тађуре је наредио да Ашинов плати племену Данакил 60 сребрних франака због овог инцидента. Ашинов је, међутим, ускоро послао Мухамеду Лоитаху вест да му руски цар нуди заштиту, која је стигла и до Француза и узнемирила их.
Руси су одлучили да промене положај и 28. јануара 1889. стигли су до старе египатске напуштене тврђаве Сагало у близини Аденског залива. Абисинци су их срдачно примили и пристали да пошаљу руску пошту у главни град. Етиопског цара Јоханеса IV. је обрадовала вест о доласку Руса и тражио је оснивање војне базе, очекујући да ће му Словени помоћи у рату против Италијана.
Јоханес IV / Из слободних извора
Проблеми са Французима
Руска колонија је била прилично скромног изгледа, али су, упркос тој једноставности, Ашинов и његови људи насеље назвали Нова Москва и измислили заставу за нову територију. Комбиновали су руску тробојку и крст Андрејевске заставе. Према The World at War, немирни козаци су захтевали да им се да дозвола да нападају руте каравана који су прелазили њихову територију, а Ашинов им је платио златом и сребром да би ублажио њихове ратничке инстинкте и избегао већа зла.
Французи, који су се пре Руса настанили у Обоку и 1883. године успоставили протекторат, укључујући подручје које су Руси окупирали, брзо су показали шта мисле о Новој Москви.
Застава Нове Москве / Из слободних извора
Ашинов је покушао да их смири, нудећи им да подигне заставу колоније уз француску заставу. Међутим, када су вести о присуству Русије на том подручју дошле до Париза, француска влада је наредила да се досељеници сместа разоружају и депортују. Истовремено је Париз тражио од власти Руског Царства да објасне присуство козака на територији под француском контролом.
Руски амбасадор у Паризу је одговорио да Ашинов није руски дипломатски представник и оставио га на милост и немилост Французима.
Капитулација Нове Москве
16. фебруара испред тврђаве Сагало су се зауставила четири француска војна брода. Ашинову и његовим сапутницима је наређено да оставе оружје и одмах се укрцају на бродове који ће их одвести у Обок, а затим ће бити враћени у Русију.
Француски бродови у луци Обока. Илустрација London News, 15. јун 1889. / Из слободних извора
Ашинов је одбио наређење (или га, према неким изворима, није разумео) и Французи су испалили 16 топовских ђулади на руску насеље. Погинуло је осморо људи, 22 особе су биле рањене. Ашинов је подигао белу кошуљу у знак капитулације. До средине дана сви су Руси били на бродовима. На плажи је остало око 50 пушака које нису могле да одбране Нову Москву.
Повратак у Русију
Руси су враћени у Обок, а касније депортовани у Одесу. Када се открило што се догодило у Сагалу, руска влада је одбила да призна било какву повезаност са Ашиновом и његовим људима. Цар Александар III. није желео сукоб са Француском, која је кроз своје банке требала да да важан зајам руској влади. Цар је забранио новинама да пишу о целој причи и да се повратници интервјуишу. Сви су принудно послати на своја места становања. Архимандрит Паисије у манастир у Грузију, Ашинов у удаљени крај Саратовске губерније без права пресељења од три године.
Шта би било, кад би...
Замислите да је Нова Москва ипак основана на обали упркос Французима, да није стекла независност према Брест-литовском споразуму због којег је Руско Царство изгубило територије као што су Финска и балтичке земље, или да су совјетске трупе одбиле Мусолинијеве трупе за време Другог Светског рата.
Како би Сагало изгледао данас? То би сигурно била нека врста руског Гибралтара, једна од најважнијих лука за руску морнарицу, која би се активно борила против сомалијских пирата у Индијском океану. У исто време, то би био велики туристички центар. На главном тргу града туристи би се сликали поред споменика Николају Ашинову, козаку који је освојио део Африке за Русију.
Зашто је Руска империја одустала од прекоморских колонија?