Суђење у случају „Махмуљин“ – Крчмар: Злочини су прикривани системски

Начелник у Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих Горан Крчмар рекао је пред Судом БиХ да је индикативно да је 1997. године гробница у мјесту Вучица са 64 тијела убијених Срба у муџахединском логору у Гостовићима била измјештена, те да то није могао учинити појединац него је то било системско прикривање злочина, а да је федерална Комисија за тражење несталих 2006. године, мимо свих правила, вршила ексхумацију тијела.                                                                                                                        Махмуљин – суђењеФото: РТРС   На суђењу команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину за злочине над заробљеним Србима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године, Крчмар је рекао да је познато да је 50 људи заробила 328. бригада Трећег корпуса такозване Армије БиХ и предала је бригади „Ел муџахедин“, а осим њих заробљено је још 14 људи и одведено у муџахедински логор у Гостовићима. Крчмар је истакао да су само знали број заробљених људи у том логору, а да нису знали њихова имена. Он је рекао да су му 2005. године истражиоци Хашког трибунала, који су радили у предмету „Делић“, доставили спискове са 50 имена, како би извршио њихову анализу. „Обезбиједио сам им контакт са породицама несталих. Међународни комитет Црвеног крста је накнадном провјером утврдио да је нестало 50 људи. У Гостовићима се налазило још 14 људи чија имена не знамо. У августу 2006. године, федерална Комисија за тражење несталих, мимо свих правила врши ексхумацију тијела, а да нас не обавјештава. О томе смо обавијестили истражиоце Хашког трибунала који су одвожење тијела у Високо ставили под свој патронат“, казао је Крчмар. Он је рекао да је присуствовао обдукцији тијела и да се по униформама видјело да је ријеч о припадницима Војске Републике Српске и да су биле видљиве страховите повреде нанесене ножевима, а да су главе одсијецане мачетама. „У почетку се претпоставило да је било ријеч о 10 тијела. Касније се видјело да их је доста више и да онај ко их је преносио није водио рачуна да ће се некада радити ДНК анализа, па је на 10 скелета додао 10 лобања за које се показало да не припадају том скелету“, казао је Крчмар. Свједок је рекао да је индикативно да је 1997. године гробница у мјесту Вучица са 64 тијела убијених у Гостовићима била измјештена, те да то није могао учинити појединац. Крчмар тврди да је то био системски рад и системско прикривање злочина, нагласивши да су им свједоци казали да су тијела копана и одвожена заједно са земљом. „Ми смо идентификовали 11 тијела, 10 посмртних остатака пронађено је у приватној шљункари власника Едина Поробића, а једно тијело је пронађено на другој локацији. И даље се трага, а информација је веома мало“, нагласио је Крчмар. У наставку суђења Махмуљину, Крчмар је као свједок Тужилаштва БиХ рекао да је од априла 1993. до априла 1996. године био члан Комисије за размјену ратних заробљеника Првог крајишког корпуса Војске Републике Српске, те да је био у преговорима са предсједником Комисије за размјену ратних заробљеника Трећег корпуса Заимом Кабларом, којем је Махмуљин био претпостављени. Крчмар је истакао да су проблеми у размјени са Трећим корпусом били посебно изражени блокадом свих информација јер је то Махмуљин условљавао информацијом „за своју браћу који су нестали током 1992. године у Козарцу у општини Приједор“. „Ми смо интензивно радили да разријешимо судбину његове браће, јер нам је то била кочница за даљи рад. Били смо свјесни да нам се отвара пут за добијање даљих информација ако ријешимо судбину његове браће. И поред наше добре намјере, у томе нисмо успјели“, изјавио је Крчмар. Током свједочења, он је навео да му је Каблар рекао да зна за камп у Гостовићима и за два српска официра која су били затворена у Казнено-поправном заводу у Зеници, те да им је једино било преостало да преко ОХР-а траже састанак са Махмуљином. „Махмуљин је пристао и ми смо се у октобру 1996. године, заједно са ОХР-ом, са њим састали. Отворили смо питања о 64 заробљеника у логору у Гостовићима, два затворена српска официра који су са 39 заробљеника, од којих је 37 ослобођено, били у Зеници, те питање везано за још пет људи који су били виђени у Зеници“, рекао је Крчмар. Том приликом, казао је свједок, Махмуљин им је рекао да је испоштовао Дејтонски споразум, те да он нема одговорности за нестанак ратних заробљеника, али да „можда постоје неодговорни појединци који су себи узели за право да прикривају ратне заробљенике“. Крчмар је додао да се касније успоставило да је Махмуљин био тај „неодговорни појединац“, јер је прикривао ратне заробљенике Шкребића и Шкрбића. „Двојица српских официра су, посредством ИПТФ-а и СФОР-а, који су упали у просторије војне полиције Трећег корпуса у Зеници 3. августа 1998. године, пронађени и ослобођени. Нажалост, немамо никакву информацију и не знамо шта се десило са пет људи који су виђени у Зеници“, казао је Крчмар. На питање Махмуљина да ли је Југославија извршила агресију на БиХ и да ли је она била агресор, Крчмар му је одговорио „да су агресори управо они којима је он командовао, а то су припадници `Ел муџахедин` бригаде“. Други, заштићени свједок Тужилаштва БиХ „С2“, рекао је да је био припадник Друге крајишке бригаде која је на возућком ратишту замијенила србачку бригаду. Он је рекао да је током напада такозване Армије БиХ 10. септембра 1995. године дошло до расула његове чете и да су се морали повући, додајући да је један дио бораца остао у рововима, а он са десетак сабораца кроз врлети кренуо према Возући. Након седам дана скривања по шумама и обронцима, гладни и исцрпљени одлучили су да се предају. Ставили су, казао је, бијелу мајицу на пушку и изашли на пут, када је наишао војни камион у којем су била три војника. „Рекли су нам да легнемо на цесту, разоружали нас и везали. Онда смо са двојицом војника кренули пјешке, јер је камион отишао, а убрзо је стигао неки џип са страним војницима који су извадили ножеве и почели нас провоцирати. Одвели су нас до неке базе гдје су нас одмах почели ударати, док су нас по леђима лопатама ударала дјеца која су се ту налазила“, казао је овај свједок. Послије су их, како је казао, одвезли до муџахединског центра у којем је уочио много бијелих шатора и муџахедина који су клицали. Одвели су их, рекао је он, у једну изгорјелу кућу у којој је било 10-так заробљеника који су стравично изгледали. Свједок је казао да са њима нису имали никакав контакт јер су његову групу затворили у посебну просторију. „Услиједило је свакодневно физичко и психичко малтретирање. Били смо везани телефонском жицом, данима без воде и хране. Појединачно су нас водили на испитивање, тражили да им кажемо гдје смо служили војску и кога смо убили, заклали. Тукли су нас чиме су стигли. Мене је један војник ударио чизмом у прса и стомак тако да сам изгубио дах, други ме је цријевом за воду тукао по леђима, трећи електрошоковима ударао у врат, а четврти дрвеном палицом тукао по табанима“, испричао је „С2“. Он је рекао да су тражили да прихвате „њихову вјеру“, што је један од страха и учинио. Казао је да је доста страних војника носило униформу и да је већина имала мараме на глави. Свједок „С2“ је објаснио да су сви затвореници пролазили кроз исте муке и да су се сви покајали што су се предали. Након 13 дана, припадници АБиХ одвезли су их у КПЗ Зеница гдје им је речено да не говоре о муџахединима. Свједок је казао да су 27. јануара 1996. године изашли на слободу. Оптужница терети Махмуљина да, као командант Трећег корпуса, у чијем је саставу дјеловао и одред „Ел муџахедин“, ништа није предузео да спријечи злочин припадника овог одреда над ратним заробљеницима и српским цивилима током војне акције на ширем подручју Завидовића и Возуће 1995. године. Суђење ће бити настављено 4. октобра. Извор: Срна www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=269274