Украјина се свађа са суседима

Распламсао се скандал без преседана између Украјине и Европе. МИП Мађарске, земље-чланице ЕУ, саопштио је да ће убудуће онемогућавати Украјини реализацију „за њу важних послова“ на међународној сцени и да ће у свим међународним организацијама блокирати одлуке повољне за Кијев. Министар иностраних послова Мађарске Петер Сијарто „наредио је да мађарске дипломате не подржавају ни једну украјинску иницијативу у међународним организацијама, а такође, да Мађарска од сада не подржава важне за Украјину одлуке“ – цитира украјинска агенција NewsOne.ua речи Тамаша Менцера, портпарола за штампу спољнополитичког ресора Мађарске. „Мађарска је објавила бојкот Украјини“ – истиче издање и саопштава о сусрету који је 11. септембра одржан код Петера Сијарта са Љубовјом Непол, украјинским амбасадором у Мађарској. Повод за позивање амбасадора и жестока реакција званичне Будимпеште било је прихватање нове редакције закона „О образовању“ од стране Врховне Раде. Тај закон су у Мађарској већ окарактерисали као закон усмерен на „тоталну украјинизацију“ земље. Тај документ практично чини немогућим да етничке мањине које живе у земљи стекну образовање на матерњем језику. Од 2020. године ће се обука на језику националних мањина вршити само у претшколским установама и млађим разредима. А од петог до дванаестог разреда, општеобразовне дисциплине ће се предавати само на „мови“. Та дискриминативна мера директно се тиче око 150 хиљада Мађара који живе у Украјини. То је становништво које традиционално чува своју културно-језичку традицију у рејонима где компактно живе на западу Украјине. Није случајно да су чак и украјински медији увидели у донетом законском пројекту опасну геополитичку мину. „Нова редакција закона „О образовању“… изазвала је недоумицу од стране представника националних мањина и низа суседних држава. Министар иностраних послова Мађарске Петер Сијарто је изјавио да нови украјински закон сматра „срамотним и нечасним“ и чак наредио да мађарске дипломате не подржавају ни једну украјинску иницијативу у међународним организацијама“ – указује у вези с тим украјинско издање Вести.ua и наставља: «Председник Молдавије Игор Додон је позвао Украјину да поништи донете норме и истакао да се у његовој земљи «поштују права украјинске заједнице“. Забринутост су изразили и представници МИП-а Румуније, а румунска заједница Черновицке области се обратила председнику са молбом да стави вето на закон. Жестоко су реаговали и Пољаци. МИП Пољске је изјавио да предузима све мере да би Пољаци у Украјини могли да уче на свом језику“. Аналогно мишљење изразили су и локални стручњаци. Тако политиколог Антон Кучухидзе сматра да потписивање закона о образовању дестабилизује ситуацију са националним мањинама у земљи и Украјина ће претрпети губитке у репутацији: „Мађарска је практично иницирала блокаду Украјине, ми смо изгубили савезнике и нанели непоправљиву штету својој репутацији. Оваква реакција је недопустива, узимајући у обзир наш курс према евроинтеграцијама. Иницијатори нове редакције закона су забравили на интересе државе у покушају да придобију своје гласаче. Још једном је псеудо-патриотска реторика украјинске власти демонстрирала Европи колико смо ми далеко од европских стандарда“. [http://inosmi.ru/politic/20170911/240255171.html] Карактеристично је да ни покушаји Петера Сијарта да размотри питање директно са својим украјинским колегом Петром Климкином, нису уродили плодом. Према подацима самих украјинских медија, одговор Климкина је био „неприхватљив за мађарску страну“. Због тога су у Будимпешти обећали, како је истакао портпарол спољно-политичког ресора Мађарске Тамаш Менцер, биће покренуто питање о уношењу поправки у језички члан закона о образовању у Украјини „на свим форумима ОУН, ОЕБС и ЕУ“. Према мишљењу владе Мађарске нови закон „практично лишава националне мањине које живе у земљи, наставе на матерњем језику“. [http://newsone.ua/ru/zakon-ob-obrazovanii-vengriya-obyavila-ukraine-bojkot/] „Мађарска је одустала од подршке Украјини у међународним организацијама“ – узнемирен је још један украјински часопис ASN. Они истичу да је одлуку о прекиду подршке донео лично Петер Сијарто који сматра закон који је донела Врховна Рада „срамним и стидним“. Нови закон о образовању у супротности је са вредностима ЕУ – изјавио је 7. септембра мађарски министар иностраних послова: „Ми сматрамо срамотним, што поправка нарушава права мањина… Срамота је да земља која тежи што чвршћим везама са ЕУ, доноси закон који је у раскораку са европским вредностима“. [http://asn.in.ua/ru/news/news/120849-vengrija-otkazalas-ot-podderzhki-ukrainy-v-mezhdun.html] Најжешћу позицију међу мађарским политичарима заузео је премијер земље Виктор Орбан – који се активно залаже за заштиту културно-националних права мађарске дијаспоре која живи изван граница Мађарске. Премијер је према горе наведеном питању провео екстерни сусрет са Ласлом Брензовичем, шефом културног савеза Мађара у Закарпатју, током кога су оба сабеседника дошла до закључка да одлука Украјине наноси штету мађарској мањини и има крајње неправедан карактер. Нови „Закон о образовању“ показује „крајње негативан ефекат на мађарско-украјинске односе“ и „у раскораку је како са уставом Украјине, тако и са њеним међународним обавезама“ – констатовали су Виктор Орбан и Ласло Брензович. Оба политичара су подсетила да је Будимпешта „постојано пружала подршку суверенитету Украјине и њеним интеграцијама у ЕУ“ и „доследно се залагала за пружање безвизног режима за путовање у земље ЕУ“ и управо због тога сматра одлуку парламента у Кијеву „посебно неправедним“. [http://www.kormany.hu/en/the-prime-minister/news/ukraine-s-decision-is-harmful-for-the-hungarian-minority-and-particularly-unfair] Дискриминаторски закон који је донела Врховна Рада Украјине директно задире у интересе не само Мађара, него и представника других мањина у Украјини, у које се у овој или оној мери користе подршком од стране „титуларних“ држава-чланица ЕУ – посебно Пољака, Румуна, Словака. Тако да се као супротстављање новој редакцији украјинског „Закона о образовању“ појављују потпуно реални анти-кијевски блокови, на пример у Мађарској и Пољској – који се већ активно формирају и по другим питањима. Тако је раније Виктор Орбан ставио до знања да ће ставити вето на одлуку о увођењу анти-пољских санкција по линији ЕУ. У овом тренутку ЕУ спроводи истрагу о кршењу законодавства од стране Пољске у вези са судском реформом која је спроведена у земљи. Према мишљењу Брисела, закони донети у овој реформи стављају под претњу владавину права и независност судске власти, самим тим кршећи Споразум ЕУ – што, како истиче немачко издање Süddeutsche Zeitung, «може довести до укидања права права гласа» Варшави у ЕУ. [http://www.sueddeutsche.de/politik/europapolitik-polen-geht-auf-konfrontationskurs-mit-frankreich-1.3642396] Обезбеђење права „својим“ етничким мањинама у Украјини – представља традиционално једно од питања које носи посебно осетљив карактер за лидере земаља централне и источне Европе. Игнорисање дискриминаторских мера Кијева за њих може представљати озбиљну претњу због губитка бирача. А из тога следи да изолација Украјине од стране источноевропских земаља-чланица ЕУ постаје потпуно реална.