ТАЈНА 22.ЈУНА: ДРУГИ ЕШАЛОН ЗАВЕРЕ ТУХАЧЕВСКОГ (2)

-А када је Стаљин рекао да мора да се изврши мобилизација? Мобилизација је објављена званично тек 23.јуна. Зато што да је објављена раније у збрци која је владала изгледало би да смо ми агресор. У то време je објава опште мобилизације значила објаву  рата. Стаљин је учинио све како ни један скот на свету не би добио шансу да за агресију окриви Совјетски Савез. Све је учинио, тако да смо до 12 сати 22.јуна ми покушавали да се преко отвореног радија договоримо са јапанском владом да они буду посредници код Немачке како би се све вратило у предратни статус-кво. Јапанци су формално прихватили, али су их Немци, природно, послали где треба, и ништа није урађено. Али Стаљин је учинио све што се могло  како Совјетски Савез никако не би могао да буде оптужен за агресију. Што се тиче наредби. Тренутак, када је број сигнала о (почетку напада) 22.јуна достигао врхунац је био – 47 пута, и то је било отприлике 18.јуна. Требало се потпуно убедити, јер објава рата, довођење војске у борбену готовост, њихово извођење у пограничну зону – то су најопаснији кораци. А 18.јуна, када је талас обавештајних информација достигао врхунац, Стаљин је наредио да војно-ваздушне снаге и граничари заједно спроведу извиђање по читавој линији границе у границама компетенције Западне војне области, односно Белоруске области. И рано ујутро је командант 42. ловачке дивизије, генерал-мајор Георгиј Захаров, заједно са својим навигатором, сео у познати „кукурузник“  (АН-2, који је до рата коришћен у пољопривредној авијацији – прим.прев.) и облетео читаву границу, на сваких 35 км је слетао, на крилу писао извештај, граничари су се прикрадали у потпуној тишини, узимали извештаје и својим каналима их слали у област, а из пограничне области – у Москву. Граничари – то су биле јединице НКВД-а и они су имали своје линије везе. До вечери се добијала комплексна слика о томе шта се дешава – да, Немци излазе на полазне позиције. Готово је, лавина је кренула, и то таква да никако није могла да се заустави, и она се није могла вратити тамо, одакле је кренула. 18.јуна је све било коначно познато! Баш 18.јуна  је Стаљин издао наредбу да се војска доведе у потпуну борбену готовост. -То значи да су генерали имали четири дана да армију доведу у пуну бојеву готовост? Да, шта више, знали су да ће главни удар да дође од Бреста. После рата су ти исти команданти, који су седели у правцу Бреста, и чудом преживели рат, сами су написали да – да, они су знали, и знао је, природно, и командант Западне области Павлов. Поставља се питање – а зашто, гаде, кад си већ знао, ниси извео јединице из тврђаве у Бресту? Између четири сата и пет, ујутро, ми смо изгубили, а ви замислите само, три дивизије у покрету. Пројектили су падали директно у гомиле живих тела. А њега су још годину дана пре тога упозоравали да треба да се одатле извуку дивизије, бивши командант, командант Четврте армије Василиј Чујков, који је доцније постао надалеко познати херој Стаљинградске битке и маршал Совјетског Савеза, он је захтевао, он је урликао, песницом лупао – инсистирао је да се те дивизије повуку.  А њему је стизао одговор „тишина!“, и то је било све. И завршило се тиме да је он „премештен“ у унутрашњу Орловску област. Поставили су новог команданта, и тај је покушао да зине, али је све до краја остало како је било. При том ништа није урађено, и то уз договор са начелником генерал-штаба Жуковом, уз његову посебну сагласност. -Збрка са временом почетка рата у мемоарима Жукова – зашто је наш војни начелник одједном време почео да пише по берлинском времену – односно „у три сата“? Шта је он то хтео да каже? Да, тако је било. Али – уопште је несхватљиво ко је конкретно писао, и шта тамо има да је написао Жуков. Зато што на 500 страница његових мемоара главна војна и партијска цензура су дали списак примедби, препорука и жеља. Шта да се допише и препише. .. 500 страница, да ли схватате шта је то? Читав том. Шта је после тога у књизи остало од Жукова ја једноставно не знам. Сада – што се тиче времена. Да ли он, отворено говорећи, није схватао шта пише. Да ли је, због година, једноставно „пролупао“. Зато што је он заиста говорио о берлинском времену. Ја сам у свом главном раду „22.јуни. Блицкриг – издаја“ навео потпуни списак саопштења са граничних постаја – у колико сати су Немци почели да пуцају. И то, према московском времену. Граничари све рачунају по московском времену. Локално је локално, али када се пише извештај Москви, користи се само московско време. Код њега постоји нелогичност и у вези са оним пребеглицом, изровареним Алфредом Лисковом. Њега су довели у штаб граничара када је до напада био остао да ли само сат, да ли пола сата. Шта је он могао још да каже, тим пре, нешто што се могло саопштити Стаљину? Није ми јасно зашто је он уопште писао о томе. У „03.01 телефонирали су ми из Црноморске флоте.“ Стварно чудно – зашто се он позива на Црноморску флоту? Да ли зато што је вицеадмирал Октјабрски био његов врло близак пријатељ, или – зашто? Јер, било је много умесније да се позове на Балтичку флоту. А ако ћемо поштено, онда је требало да се позове на саопштења команданата области. Јер најтеже је било пешадији, а не морнарици. -Ваша књига, чији је поднаслов „Анатомија издаје“ да ли то значи да ви сматрате да сва „неспремност“ генерала  није била само њихова несмотреност? Показао сам да, како су они ишли ка потајној замени плана одбране, у чему је суштина те замене, већ сам врло детаљно испричао посебно за сваку област шта се дешавало због коришћења података из комисије Покровског, када се упореде са конкретним дејством у борбама, и најзад, упоређено са подацима војне обавештајне службе. И оно, што је било уочи тога, и оно што је било првих дана – све то омогућује да се детаљно покаже „анатомија“ онога до чега је дошло тамо и како је дошло. Како је овај или онај догађај  оцењивала ова или она страна. -Како је Стаљин дозволио да дође до „завере генерала“, јер је постојала и 1937.година када је такође била чистка? Нису баш све пребројали кога су могли, све док се процеси нису отргли. И опозиција, чак и она војна, тада је донела одлуку – то је било још 1936.године – да чим их ухапсе да сваки од њих мора да изда што више невиних људи. Како се оно каже – „за сваки случај“. И они су издавали. Неко по 100, а неко и по 150 људи – то је огроман талас за проверу, документа, то ће да успори  систем, да у народу изазове панику, страх и неповерење према власти. А ви само замислите, да узмемо логику контраобавештајаца (ма, и било ког правосудног органа) – ево га оптуженик, он је дао 100 имена својих јатака. То значи да свакога од њих треба проверити. И онда креће – саставили су два – три папира – човек мора да се задржи, да се провери. А онај је, на пример, дао још 100 имена. Два – три пута када се налети на такве, и од аритметичке прогресије ухапшених ми прелазимо на геометријску. Резултат – гигантски број људи се нашао под истрагом. Ни због чега, ни за шта. Па шта је то, Стаљинова кривица? Или кривица Лубјанке? То је кривица опозиционара који су издавали невине људе, вукли их за собом. -Да ли постоје докази, примери? На пример, Михаил Кољцов (право име му је Мојсеј Фридланд, псеудоним у Шпанији му је био Мигел Мартинес, новинар – прим.ред.)  старији брат Бориса Јефимова, уметника – карикатуристе. Борис Јефимов се до краја свог живота на телевизији простачио као, он не зна зашто су му ухапсили брацу. Брацу су му ухапсили са разлогом. Прво, тај новинар није тек тако имао звање команданта корпуса, односно он је звање генерал-поручника добио захваљујући пријатељству, њему је баш добро плаћено, 3 хиљаде рубаља примања, посебна кола, одмаралишта, све повластице. Па ето, тај „симпатични“ новинар је осим што се бавио врло недоличним пословима, због чега је руководство шпанске комунистичке партије писало чак и Стаљину, он је, чим је доспео у Лубјанку, одмах „издао“ преко 100 људи. Па шта да се ради са толиким људима? Или Мејерхолд. Због чега је ухапшен – то је једно, али зашто си потказао преко 100 људи? Зашто? Ти људи су дуго после тога покушавали да се оперу.  А било их је и који нису ни успели у томе. Све у свему, 1937. – 1938.године било је око 4 милиона потказивања. Ето до чега се дошло. Операција која је у принципу започета правилно, а односила се на чишћење армије и друштва, у прво време чак и врло потребна, аргументована операција, у резултату се претворила у крваву баханалију.   Наставља се…   ПРЕВОД ФСК СА: https://pandoraopen.ru/2017-05-22/tajna-22-iyunya-vtoroj-eshelon-zogovora-tuxachevskogo/