ФРАНЦУСКИ ИЗБОРИ ЗА СЕНАТ: Изборни неуспех Макронове Републике у покрету

Портпарол француске владе Кристоф Кастане признао је да јучерашњи избори за Сенат представљају неуспех за центристичку странку председника Емануела Макрона                                                                                                               Фото Танјуг, AP Photo/Francois Mor   Портпарол француске владе Кристоф Кастане признао је данас да избори за Сенат одржани у недељу представљају неуспех за центристичку странку председника Емануела Макрона, напоменувши да је пораз био очекиван с обзиром на то да је његова странка основана пре само 17 месеци. Конзервативни републиканци извојевали су убедљиву победу на јучерашњим изборима, освојивши 171 од 348 места у француском Сенату, док је Макронова странка Република у покрету освојила свега 28 места. Пошто француске сенаторе бира 76.000 локалних и националних посланика, а не грађани, Кастане је за телевизију БФМ ТВ рекао да је очекивао такав пораз, „јер су гласали људи који су изабрани 2014. и 2015, када Република у покрету није ни постојала“. Нова центристичка политичка странка француског председника Емануела Макрона претрпела је тако свој први изборни пораз, док је, с друге стране, десничарска партија Републиканаца учврстила доминацију у горњем дому парламента. Очекивало се, истина, да ће гласање за обнављање 171 од 348 места у Сенату оставити Макронову партију са свега 20 до 30 сенатора, преноси АФП. „Не могу ово назвати успехом“, рекао је јуче шеф посланичке групе ЛРЕМ-а у Сенату Франсоа Патрија, те признао да је и предвиђао да ће коначни резултати показати да ће његова странка освојити само 20 до 30 сенаторских места. Макронова партија је до сада имала 29 места у Сенату, али се његов тим ипак надао да ће повећати присуство у горњем дому парламента. Социјалисти су на јучерашњем гласању успели да остану друга највећа снага у Сенату са 81 местом, док крајње десничарска партија Марин Ле Пен, Национални фронт, која се хвата у коштац са унутрашњим расколом, није успела да освоји ни једно једино сенаторско место више, па је остала са досадашња два, изабрана 2014. Очекује се да ће Макронова странка покушати да уђе у алијансу у Сенату са другим центристима, неким социјалистима који нагињу ка центру и неким члановима партије Републиканци, у нади да ће брже усвојити неке осетљиве предлоге закона, наводи америчка агенција. Иначе, француске сенаторе бира 76.000 локалних и националних посланика, а не грађани, што његовој партији није ишло на руку, јер је она формирана тек у априлу 2016. и није се још учврстила. Неуспех на гласању за Сенат могао би да искомпликује план Макрона да мења француски Устав до половине 2018, оцењује АФП. До оваквог исхода гласања дошло је након вишемесечног опадања популарности 39-годишњег шефа државе, али се не очекује да ће то битно утицати на његову реформску агенду, примећује француска агенција. Наиме, анкета коју је објавио лист „Журнал де диманш“ показала је да 45 одсто испитаника подржава његов мандат у поређењу са 40 одсто колико га је подржавало прошлог месеца. www.novosti.rs