Контроверзе масакра у Лас Вегасу

ПОЛ КРЕЈГ РОБЕРТС Хоћемо ли опет експертима лепити етикету „теоретичара завере“, као што смо урадили са онима који су довели у питање званичну верзију 11. септембра? Поштовани читаоци, ценим поверење које ми указујете вашим мејловима у којима ме питате за моје мишљење о пуцњави у Лас Вегасу. Многи од вас сумњају да се ради о још једној false flag (лажна застава) операцији, па ме питате за њен мотив. Не знам да ли се ради false flag операцији, и, акојесте, ко је одговоран и због чега. Не очекујем да ћу икад сазнати. Ту причу створили су владини званичници и медији. Једни начин да икад нешто сазнате је да лично истражујете. Морали бисте да одете у Лас Вегас, истражите место злочина, постављате питања у хотелу, проучите одговоре (ако их уопште добијете), пронађете и интервјуишете рањене, присуствујете сахранама и прегледате тела убијених, причате са њиховим породицама, распитате се о оружју које је наводно коришћено и покушате да из њега пуцате у мете које се налазе далеко испод вас, упоредите број жртава са бројем пуцњева који се чују на снимцима итд. Другим речима, морали бисмо да урадимо посао који су раније радили новинари. Али тога више нема. Утисак је као да се од нас крије права прича. На пример, из медијских извештаја сазнајемо да је место догађаја одмах прекопута улице где је хотел. Нисам знао да се „прекопута улице“ користи за дистанцу од 350 метара. Будући да не очекујем да ћу икад имати поуздано мишљење о ономе што се догодило, не обраћам много пажње на масовне пуцњаве, или наводне пуцњаве. Толико нас лажу и обмањују да нисмо сигурни кад нам говоре истину. Дмитриј Орлов је у праву када каже: „Лажи рађају друге лажи и убрзо непристрасно прикупљање података, рационална анализа и адекватно планирање мисије постају немогући“; „…репутација искрености се може изгубити само једном и од тада коришћење фразе ‘амерички обавештајни извори’ постаје синоним за ‘завера безочних лажова’“; „Коју год поруку Вашингон и западни масовни медији покушавају да пошаљу, савршено валидан одговор је истицање свих њихових лажи из прошлости, уз пропратно једноставно питање: ‘Кад су то престали да лажу?’“ ГДЕ СУ МРТВИ? Званична објашњења оваквих догађаја попут Лас Вегаса, Сенди Хук итд. увек служе као црвене заставе, јер свако пут игноришу  друге сведоке и другачије доказе. Такође, често нема чак ни телефонских видео записа мртвих и рањених људи. Колико ми је познато, у видео евиденцији дешавања из Лас Вегаса не појављују се 573 мртва и рањена тела. С обзиром на сумњу коју такви догађаји изазивају, човек би помислио да ће се влада потрудити да прикаже тела мртвих и рањених. У другим масовним злочинима наводна тела изгледају као лутке или су тако прекривена да их није могуће разликовати од прекривене гомиле нечега другог. Присуство кризних глумаца на лицу места, као у случају бомбашког напада на Бостонски маратон, подстиче нова питања. Сећам се времена кад се очекивало да ће полиција и медији истражити све доказе и отклонити контрадикције. Сада само добијамо – инстант спремљену – званичну причу коју медији и званичници непрекидно понављају. То само по себи изазива сумњу. Мораћете сами да донесете закључке о Лас Вегасу. Ево неких чињеница из извештаја које би требало размотрити: • Укупан број убијених и рањених је 573. То је величина једног војног батаљона. Веома је тешко чак и у најжешћим борбама онеспособити цео батаљон користећи ручно оружје. Не знам да се то икада догодило. Може ли једна особа која није прошла војну обуку пуцати са 32. спрата (што захтева специјално знање о техникама нишањења) са дистанце од 350 метара (четири стадиона за амерички фудбал) и погодити 573 човека у року од само неколико минута? Џон Рапорт сматра да не може; • Као и прогресивни Стив Лендман; • Има извештаја да је било више пуцача; • Има извештаја о сигналима светлосном лампом са четвртог спрата; • Прозори на хотелу се не могу отварати и за то је било потребно разбити стакло; Стивен Педок се не уклапа у профил психопате. Има извештаја да је био мултимилионер са авионом и личним пилотом. Уживао је у животу. Његов брат је запањен, тврди да нема никаквог смисла да је Стивен пуцао. ЗБОГ ЧЕГА 23 ПУШКЕ? Хотел Мандалеј беј је наводно казино. Ако је тако, безбедносне камере налазе се свуда. Због чега онда нема видеа Стивена Педока како уноси 23 пушке и муницију? Како је послуга могла три дана да чисти собу и да не примети 23 пушке и муницију? Нема логике. Због чега 23 пушке? То је преко сваке мере. Велики број пушака као да указује да је цео догађај осмишљен тако да личи на инцидент повезан са контролом оружја. Велики број пушака, велики број жртава. Коначно, најзад, довољно „оружаног насиља“ за увођење контроле наоружања. (САД су једна од ретких земаља у свету где свако може легално поседовати лично оружје, а то је једно од најделикатнијих политичко-идеолошких спорних питања између либерала и конзервативаца, које се сваки пут изнова актуелизује након масовних пуцњава; прим. прев.) Скептци чекају да им надлежни објасне како неко са те дистанце може упуцати толико људи у тако кратком временском периоду и са којим аутоматским оружјем и калибром је то учињено. Будући да је у тај део приче нарочито тешко поверовати, вероватно нећемо добити објашњење. Нису само власт и преститутке они које демантује истина. Приметан је и недостатак интегритета код људи са лични мотивима. На пример, Пол Стрит, пишући за CounterPunch, наводи: „Масакр у Лас Вегасу је само последњи у дугом низу терористичких напада Оружаног лобија на америчком тлу“. Чланак је насловљен: Последњи терористички напад NRA на америчком тлу. Можете га прочитати овде. Лоби за контролу наоружања има велики лични интерес у оваквој званичној верзији догађаја. Смео бих у живот да се кладим да ће они игнорисати апсолутно сваку проблематичну тврдњу из званичне верзије. Прича је тачно онаква каква им је потрбена за напредак у реализацији њихове агенде. Кампања већ траје. ПРОКАЗАНИ БЕЛИ МУШКАРАЦ Будући да је Падок богати бели мушкарац, прича се уклапа у политику идентитета. Падок је још један пример злих белих мушкараца. Овако Вашингтон пост целу ствар повезује са политиком идентитета: „Широм Америке бели мушкарци, млади и средовечни, претварају се у вукове. Сваки пут пошто изведу терористички чин, открије се да починиоци ипак нису били мушкаци. Били су звери, безумна чудовишта чија злоба је апстрактна, хладна и језива“. Људи су више заинтересовани да потврде своја веровања и предрасуде него да открију истину. Да је Падок био муслиман, исламофобични грађани би се држали званичне верзије. Истина захтева да људи више верују истини него сопсвеним предрасудама и резонима. У САД такви људи су све ређи. Увек запамтите римско питање: „ко од тога има корист?“. Ту ћете наћи одговор. Падокова девојка га описује као „љубазног, брижног и тихог“ човека са којим је замишљала „мирну будућност“. Жена познаје мушкарца. Њене речи не личе на опис психопате. Причао сам са искусним експертима, укључујући и маринце снајперисте. Не верују ни реч званичне верзије. Хоћемо ли још једном откачити експерте лепећи им етикету „теоретичара завере“, као што смо урадили са 3.000 архитеката и инжењера који су довели у питање званичну верзију 11. септембра? Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ Блог П. К. Робертса www.standard.rs/svet/38934-%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%B5-%D0%BC%D0%B0%D1%81%D0%B0%D0%BA%D1%80%D0%B0-%D1%83-%D0%BB%D0%B0%D1%81-%D0%B2%D0%B5%D0%B3%D0%B0%D1%81%D1%83