Михаило Меденица: А, шта бисмо с Косовом и да нам га врате?!
Значајно се писац и академик Љубомир Симовић запитао: „А, шта бисмо с Косовом и да нам га врате?!“ Видите, поштовани господине Симовићу, и остали које ово „питање“ толико мори, мене, рецимо, раздире- шта ћемо ако нам га не врате?! Шта то од Србије остаје, све и да је три пута оволика, ако нам не врате ту шаку земље која се распе линијом живота када је ставите на длан? Раздире ме још и више: шта ћемо ако нам га не врате јер смо престали да му се надамо, да га волимо, да му певамо, да му се заклињемо, да патимо за њим…убеђени да нам је без терета корак дужи, лакши и бржи корачајући у будућност која ће нас једном уставити и упитати: „А, ко сте ви?“ – Срби- одговорићемо поносито! – Ако сте Срби где вам је Косово и Метохија?!- питаће будућност. – Па, збацили смо га с плећа, успоравало нас је, корак нам је био спор и тром…- још поносније ћемо сасути будућности у брке. – А, знате ли зашто вам је корак сада тако лак и брз, о, Срби?!- будућност ће на то. – Знамо, наравно да знамо, зато што…- покушаћемо да одговоримо, али… Ослобођење Косова 1912. Не, не знате! Да знате схватили бисте да вам је корак лак јер сте ништа, копрена, магла што је и говече може роговима ил репом растерати. Ништа сте јер усахнете ко роса кад сунце гране да разброји људе… Ништа сте јер се расплинете у пустахији верујући да сте у вечности! Ништа сте јер славите дан када вам није враћено оно што је ваше, оно што сте; уместо да поносито призивате дане исцелитељске патње за оним што је у бахатом немању којим се зорите једино имање које и ако немате може бити једино ваше! Туђе земаљско имовање њим ништавно је спрам вашег божанског немања! Док год га други имају а ви истински патите за њим- није ничије до ваше… – Али, будућности…- брецнућемо се, наравно! – Видите, да ишта знате- знали бисте и то да ја нисам будућност, већ прошлост која је овим тешким и тромим корацима увек за три испред вашег брзог и лаког… Знате, господине Симовићу, није питање: шта ћу са срцем ако ми га врате? Шта ћу с душом ако ми је врате? Шта ћу с кореном ако ми га врате? Шта ћу с колевком ако ми је врате? Шта ћу с гробом ако ми га врате? Шта ћу с костима ако ми их врате? Шта ћу с плачем ако ми га врате? Шта ћу с осмехом ако ми га врате? Шта ћу с првим удахом ако ми га врате? Шта ћу последњим издисајем ако ми га врате? Шта ћу с патњом ако ми је врате? Шта ћу с надом ако ми је врате? Шта ћу с вековима ако ми их врате? Шта ћу с кандилима ако ми слободни замиришу? Шта ћу за звонима кад зајече уз Проклетија ако их чујем? Шта ћу с прецима? Шта с потомцима? Шта с крштењима? Шта с опелима? Шта са суштином? Шта са јеванђељима исписаним на кори заветних дудова? Шта с Дримом, Ибром, Ситницом, Лабом, Бистрицама…ако ме позову да их се с врела напијем? Шта с вером? Шта с невером? Шта са собом ако сам се питао шта ћу с Косовом и Метохијом ако ми га врате? Михаило Меденица Питање је, господине Симовићу: шта ћемо када се човек врати у нас, а ми свикли да смо нико, без икога и ичега свог?! Шта да му кажемо, господине академиче, зашто смо се питали шта ћемо ако нам у животе врате оно вредно умирања, да би поколења имала за шта да живе, јер ако не васкрсавамо на Косову и Метохији, не ходамо ни овуда… Није мука, господине Симовићу, имати своју Голготу, напротив, благослов је! Мука је довека носити крст а немати га где побости јер се земља вазда претвори у блато, блато у воду, вода у маглу, а магла у оно што и говече репом очас отера… Михаило Меденица: А, шта бисмо с Косовом и да нам га врате?!