Половина дужника пропала у стечају

Судбина предузећа која су узимала највише спорних кредита од банака затворених од 2012. до 2014.  Чак трећина фирми које су добиле поклоњене кредите завршила са блокираним рачунима                                                                                                                                 Фото Игор Маринковић СТЕЧАЈНИ поступци у пет банака које су од 2012. до 2014. године остале без дозволе за рад још трају и, по свему судећи, неће ускоро бити окончани. Велики број фирми, које су кроз узете кредите урушиле Агробанку, па последично Нову Агробанку, Развојну банку Војводине, Привредну банку Београд и Универзал банку, тешко да ће икада моћи да врате иједан динар. Разлог је што је половина њих – такође у стечају, а око трећине има блокиране рачуне. Постоје и предузећа која су, практично, „нестала“ са лица земље и званично више не постоје у регистру. – Вредност укупне стечајне масе поменутих пет банака на дан 30. 6. 2017. године износила је номинално 160,15 милијарди динара, што значи да је исказана по књиговодственој вредности – речено је „Новостима“ у Агенцији за осигурање депозита, која управља стечајевима у банкама. Међутим, највећи део те имовине, чак 89,6 одсто од укупног износа, односи се управо на потраживања од дужника. – Највећи део укупних потраживања од дужника, 98,4 одсто, чине потраживања од предузећа и предузетника, док се свега 1,6 одсто односи на потраживања од грађана – истичу у овој агенцији. У структури потраживања од предузећа и предузетника, 41 одсто се односи на потраживања од дужника над којим је отворен стечајни поступак, а 11,3 одсто на дужнике који се налазе у поступцима реорганизације – УППР И ПР. – На дужнике чији су рачуни блокирани односи се 29 одсто потраживања, док се 5,5 одсто односи на потраживања од осталих дужника – истичу у Агенцији за осигурање депозита. – Знатно учешће у структури потраживања од предузећа и предузетника имају и потраживања од дужника брисаних из регистра у висини од 12,7 одсто. Истрага која је уследила после одузимања дозвола за рад утврдила је да је спорни кредити у овим банкама вредни око 170 милиона евра. Пред Специјалним судом у Београду у току су четири поступка због наводних злоупотреба приликом додељивања банкарских кредита. На оптуженичкој клупи је око педесетак особа које се за те злоупотребе терете. У оптужници за Агробанку наводи се да је штета за у пласнинима са фирмама повезаним са „Хабитфармом“ из Ивањице и „Хеадкомерцом“ из Београда процењена на више од 84 милиона евра. За Развојну банку Војводине процењена штета износи више од 3,5 милијарди динара. Тужилаштво, између осталих, за злоупотребу службеног положаја терети и Душана Боровицу и Жељка Јововића, одговорна лица у пословном систему „Боровица“, односно предузећа „Унихемком“. Концерн „Фармаком“, данас у стечају, главни је актер гашења Привредне банке Београд. Према оптужници, овом концерну одобрена су 32 спорна кредита од 30 милиона евра. Тужилаштво тврди да је договорено да се кредитирање презадуженог „Фармакома“ настави преко других фирми… Универзал банка је, према подацима из истраге, оштећена за око пет милиона евра, а спорни кредити одобравани су „Интеркомерцу“, опет „Фармакому“, „Беохемији“, „Зекстри“… ЈОШ ЋЕ ТРАЈАТИ У Агенцији за осигурање депозита, која руководи стечајним поступцима банака, истичу да се, у овом тренутку, не може прецизно навести термин окончања поступака. – Стечајни поступак је судски поступак и постоји велики број судских спорова. Отежана је наплата потраживања од дужника, као и уновчење имовине поменутих банака у стечају – указују у Агенцији. www.novosti.rs