Питања поводом испоруке руских мигова Србији

Један од најтежих момената у мом животу десио се у марту 1999. године, када сам чуо ликујући глас спикера немачке централне телевизије: «Немачки Луфтвафе поново на небу изнад Београда». Као да није прошло 54 године од дана Велике Победе, као да у студију немачке централне телевизије не седе представници новог демократског покољења слободне Немачке, него тамо седи такав мрзитељ целог словенства, са свастиком на рукаву. Као да смрт и страдања потпуно невиног српског становништва такође радује пилоте садашње Немачке државе, као што је радовало пилоте фашистичке Немачке. Но, није то било најтеже. Најтежа је била мисао о томе да је Велика Победа била узалудна. Милиони живота Руса, Срба и других народа су заборављени, попљувани и запечаћени једном фразом «Немачки Луфтвафе поново на небу изнад Београда». Откуд такав утисак? Од тога што, као што видимо, у мозговима спикера исто као у мозговима немачке владајуће класе, није дошло до велике промене свести. Њихов мозак се налази у тој истој фази атавистичког ликовања, у коме се налазио и примитивни човек, који је мочугом разбио лобању другом човеку само зато што живи у условима беспоштедне туче у борби за опстанак. Тај спикер сам није знао да је његово ликовање – сведочанство тога да Запад није одустао од тих атавистичких закона борбе за опстанак, који су довели до формирања западног типа разбојника, за кога туђи живот не вреди ни пет пара. Он је ликовао, не знајући да је у марту 1999. године Запад прецртао сва та достигнућа добра и мирног живота, за које је човечанство платило скупу цену огромном количином крви. Због тога се код мене јавља потреба да поставим питање српским вођама-западњацима, који су организовали ништаријску расправу поводом испоруке руских бомбардера Миг-ова у Србију: објасните молим Вас, шта Ви желите? – Да ли желите да фраза «Немачки Луфтвафе поново на небу изнад Београда» може да се чује у било које доба дана и ноћи? Ви мислите да то представља гаранцију вашег пута у Европу? – Да ли не желите да се у Србији појаве савремени војни мишићи, зато што верујете да је епоха међународног разбојништва одавно прошла? – Или се Ваш патриотизам огледа у формули «што горе, то боље»? Можда ја постављам чисто реторичка питања, на које се увек може наћи мноштво бесмислених објашњења. Но, једно питање, по мом мишљењу, не може бити реторичко чак ни најзагриженијим присталицама западног пута Србије: зашто су на крилима немачког Луфтвафеа и на оклопу немачких тенкова насликани крстови срдњевековних завојевача-крстоносаца, који су отимали туђе земље огњем и мачем? Сматрате да је то одавање почасти националној традицији? Онда се присетите, каква је то национална традиција. Ја нешто мислим да ће јака армија Србији добро доћи.