Без пристанка РС нико БиХ не може увући у НАТО!

Народна скупштина (НС) Републике Српске (РС), је 17.10.2017. усвојила „Резолуцију о заштити  уставног поретка и проглашењу  војне неутралности Републике Српске“ (у даљем тексту Резолуција), и тако на најбољи начин разобличила сва подметања о томе да је РС против БиХ, против „Дејтонског мировног споразума“. У образложењу Резолуције, НС се с правом позвала на опште ставове и кључне одредбе, који су садржани у Преамбули Устава и у Уставу БиХ (Женевски и Њујоршки принципи, чл.1, став 3 – Састав БиХ), који је саставни део Оквирног споразума за мир у БиХ („Дејтонски споразум“), као Анекс-IV; затим на опредељења за доследно поштовање обавеза  провођења Дејтонског споразума; те на уважавање Споразума о успостављању спецјалних паралелних односа  између РС и Србије, који је закључен у складу чл.3 тачка 2 а Устава БиХ; као и на прихватање тумачења Европске комисије за демократију (Венецијанска комисија) од 10/11.јуна 2005. по коме се Бечка конвенција о праву међународних уговора односи и на ентитете у БиХ и анексе Дејтонског споразума. Полазећи од наведених ставова изнетих у образложењу Резолуције, уважавајући Дејтонски споразум, ослањајући се у потпуности на Устав БиХ и на Устав РС, НС РС је учинила врло значајан политички корак ка учвршћивању стабилности БиХ, њеног дејстонског уређења, заштити уставног поретка РС који проистиче из Дејтонског споразума (Устава БиХ) и Устава РС; реафирмацији изворног облика уставног уређења БиХ.  Кроз поменуту Резолуцију НС РС пружа јасан и одлучан одговор свима онима који насрћу на уставни поредак БиХ, настојећи да је претворе у унитарну државу, умање значај ентитета или да их укину у потпуности, да одузму право странама у споразуму, РС и Федерацији БиХ, да се споразуми  могу  мењати само уз њихов пристанак. Такође у Резолуцији се потврђује и реафирмише јединство и недељивост РС као уставноправног ентитета у БиХ, који обаваља све функције које нису изричито додељене институцијама БиХ у складу са Уставом БиХ. Резолуција посебно наглашава и истиче јединство, недељивост и неотуђивост територије РС у складу са чл.2 Дејтонског споразума под називом „Споразум о граничној линији између ентитета и односним питањима“. НС РС кроз Резолуцију недозвољава отуђивање територије РС на било који начин мимо Уства и закона, нити дозвољава утврђивање и уписивање другог својства. На овај начин се одговара на све покушаја отуђења територије и имовине РС кроз укњижбу истих на БиХ, ради доделе „перпсективних војних локација за потребе ОС БиХ“. Други део Резолуције се односи на проглашење војне неутралности РС у односу на постојеће војне савезе и координацију свих активности у вези са тиме, са Републиком Србијом као потписницом Дејтонског споразума, до евентуалног расписивања референдума у РС, на којем би се донела коначна одлука о том питању. Предходно донесени акти НС РС који се односе на пуноправно чланство у војним савезима престају да важе. Не би било добро за српски народ у целини, да се РС нађе у неком другом савезу у коме није и Србија. Не сме се поновити историјски случај да Србин поново ратује против Србина, за туђи рачун, као што је био случај 1914. да Срби из БиХ јуришају на  Дрину и Цер као Поћорекова војска. Одлука да РС буде војно неутрална је врло промишљена, у складу је са војном неутралношћу Србије, као једног од гараната Дејтонског споразума, и доприноси идеји демилитаризације БиХ у целини. Без пристанка РС нико БиХ не може увући у НАТО. НС РС обавезује све органе и институције РС, као и представнике из РС у заједничким институцијама БиХ и  представнике из РС у међународним ораганизацијама и форумима, на поштовање  Резолуцје. Зато је потпуно очекивано да српски предстваници у институцијама БиХ, који су опозиција у РС, морају поштовати поменуту Резолуцију када се буде расправљало и досносила одлука о евентуалном приступању БиХ НАТО или неком другом војном савезу. Ако су политички потези и одлуке руководства РС у погледу односа РС према БиХ и Дејтонском споразуму до сада били нејасни, или су изазивали подозрење код Високог представника у БиХ и водећих чланица Већа за имплементацију мира у БиХ, те код бошњачких политичарa, овом Резолуцијом су у потпуности разјашњени. Резолуција даје јасну подршку уставном концпту проистеклом из Дејтонског споразума у целини, а посебно његовог Анекса – IV (Устав). Међутим Високи представник у БиХ, представници НАТО у Сарајеву и бошњачки политичари су Резолуцију дочекали врло оштрим оценама и противљењима. Они пре свега оспоравају право РС да доноси Резолуције којима ће се разматрати питања која су третирана у Резолуцији. Бошњачки политичари сматрају да се у Резолуцији разматрају питања одбране БиХ, која нису у надлежности ентитета него институција БиХ, те да се овим руши суверенитет БиХ. Б. Изртбеговић каже, да је  је „спољна политика  и одбрана у надлежности Председништва, и да Резолуција нема правно дејство“. НАТО, пак каже да неће никога терати да се прикључи том савезу, па ни БиХ, и да је свестан  да у БиХ, у вези са овим питањем постоје различити ставови, али ће наставити сарађивати са институцијама БиХ и пружати јој подршку на путу евроатлантских интеграција. Као јединствена оцена Резолуције, коју су дали наведени фактори у БиХ, јесте та, да она (Резолуција) „представља антидејтонско деловање институција РС“. За политичко Сарајево једино би била прихватљива „Резолуција НС РС о самоукидању РС“. Нису институције БиХ, нека врста sui generis, посебна врста институција, које се формирају, постоје и делују независно од ентитета. Оне се на одређени начин формирају у ентитетима, а онда бивају „делегиране“ у Сарајево, где кроз различите механизме одлучивања, координације, ентитексих гласања и сл. испуњавају своје функције које су им додељене Уставом БиХ. Дакле ниједна одлука која се односи на питања која се разматрају у Резолуцији не може бити донета на нивоу БиХ и у њеним институцијама без јасних ставова и одлука ентитета. Питања одбране и спољне политике јесу у надлежности БиХ, у складу са Уставом, али нису питања о којима се расправља само у институцијама БиХ, као неким телима која су независна од ентитета. Суштина политике у институцијама БиХ, јесте одраз усаглашене политике  ентитета. Управо Резолуција указује на то да је БиХ сложена држава, децентрализована, сатављена од два ентитета, у којима се налази главна снага политичког одлучивања. Ставови Високог представника у БиХ, бошњачких политичара и свих оних који их подржавају, скинули су све њихове маске, када је реч о уставноправном положају РС у оквиру дејтонске БиХ. Резолуција коју они осуђују, потврђује изворни дејтонски концепт БиХ, реафирмише позицију РС у оквирима такве БиХ, указује на све одузете надлежности ентитета, на покушаје скрнављења уставне позиције РС, с једне стране, а са друге стране, је демаскирала схватања и концепте БиХ која заговарају бошњачки политичари и њихови западни ментори, а то је унитарна БиХ, са развлашћеним ентитетима, као празним љуштурама. Упркос свим противљењима, Резолуција јача и учвршћује уставноправну позицију РС. Посебан проблем који се јавио, односно који је Резолуцијом потпуно разобличен, јесте став опозиционих партија у РС, и исказано политичко нејединство међу партијама власти и опозиције у НС РС. Опозиционе партије у НС РС (СДС, ПДП, НДП), као и коалција „Домовина“ која окупља бошњачке партије у НС РС, захтевале су скидање са дневног реда доношење Резолуције. Предходно је опозиција покушала на нетипичан начин онемогућити одржавање седнице НС (дувањем у пиштаљке и окупирањем стола председавајућег скупштине). Због тога је у НС РС, за Резолуцију гласало 44 посланика из партија на власти. Опозиција није исказала јасан политички став о најбитнијим питањима за РС, која се од неких тертирају и у поменутој Резолуцији, као ни став о пресуди Н. Орићу и о раду Суда и Тужилаштва БиХ. Опозиција у НС РС, на овај начин је својим ставовима ближа бошњачким партијама у НС РС, и партијама у парламентарној скупштини БиХ. Политичари из опозиционих партија у РС нису показали „осећање сопственог достојанства, неопходног сваком поједином грађанину, које истовремено одређује и духовни ниво народа у целини“. Опозиција у РС не верује у сопствене снаге , „а без вере у сосптвене снаге  не може бити стварног духовно-стваралачког полета и процвата. Природно је да човек у себи поштује не само своју личну духовну снагу, већ и њен национални карактер. Исказивање поштовања према националном ми основа је истинског поштовања према личном ја“.(Зоран Чворовић ФСК, 18.10.2017.). Љубоморно чувајући власт у Сарајеву у институцијама БиХ, опозиционе партије у РС, не желе да на било који начин иритирају своје коалиционе партнере, пре свих СДА, па на тај начин оштрицу свога политичког деловања усмеравају према Бања Луци и Председнику РС М. Додику. Можемо разумети, њихово политичко деловање и критике власти у РС, због корпупције, лоших економских резултата, ниског стандарда, које су и потребне и оправдане, али не можемо разумети, такав ниво политичке  острашћености, која директно угрожава и саму суштину РС, као такве. „Дилетантски начин“ политичке борбе и опозиционог деловања неких партија у РС, показује да опозиција у РС не разуме важност политичког тренутка у РС, БиХ, региону и у свету. Њихов политички наступ се у многим аспектима политички поклапа са деловањима бошњачких партија и њихових помагача. Опозиција у РС мора што пре постати свесна ове чињенице и показати више државничког понашања и мудрости у свом односу према РС и њеној будућности. Нека се стрпе  годину дана до наредних избора, па ако бирачи препознају њихову политику, као озбиљну алтернативу садашњој политици владајућих партија, и буду убеђени да им следи боља будућност, имаће прилику да искажу своја „државничка и политичка умећа“ као власт. С обзиром да нису сигурни у овакав исход, њима се жури да ванинституционалним методама руше власт у РС.