„ГУДБАЈ, ЕВРОПО“: Британија напушта ЕУ 29. марта 2019.

Званични Брисел дао Лондону рок од две недеље да начини напредак око „Брегзита“. Кер: Док се разговара о „разводу“, и даље смо „венчани“, па можемо и да мењамо став! Британски преговарач Дејвид Дејвис и Мишел Барније, заступник ЕУ за „брегзит“, у петак у Бриселу Фото АП ЕВРОПСКА унија дала је Великој Британији рок од две недеље да начини напредак у преговорима у вези са напуштањем заједничке фамилије, док са Острва и даље стижу контрадикторни сигнали. Премијерка Тереза Меј намерава да законски дефинише датум, па и час изласка Британије из ЕУ за 29. март 2019. године у 23 сата по локалном времену, док британски аутор правила разлаза Џон Кер каже да, док разговори трају, Брисел и Лондон остају „венчани“, и могу да промене став у сваком тренутку. Главни преговарач ЕУ за „брегзит“ Мишел Барније упозорио је у петак, на крају последње рунде преговора, да је потребан хитан напредак да би се разговори померили ка кључним питањима као што је трговина. Рекао је да је остварен одређен напредак око питања права грађана на узајамним територијама, али да остају друге тешкоће.   Прецизирао је да је неопходно да се обећања које је британска премијерка Тереза Меј дала да ће Британија платити финансијске обавезе пре него што изађе из ЕУ претворе у конкретне обавезе. Истовремено, потребно је прецизирати и функционисање границе са Ирском, која је чланица ЕУ, за разлику од Северне Ирске која то неће бити после „брегзита“. Са Острва, међутим, стижу опречне изјаве – од могућности одустајања од „брегзита“ до жеље да се он законски прецизира – у сат. Британски аутор правила за излазак из ЕУ, члана 50 споразума, Џон Кер, тврди да Британија може одустати од „брегзита“ кад год то пожели, пре дана када треба да изађе 2019. године. – Док трају разговори о „разводу“, стране су и даље „венчане“. Можемо променити став у сваком тренутку – рекао је Кер и додао да је британска влада обманула гласаче да верују да је процес изласка из ЕУ незаустављив. Тереза Меј Колико су британски гласачи, као и посланици подељени око „брегзита“, сведочи реакција британске премијерке Терезе Меј која је поручила да неће толерисати покушаје да се „блокирају демократске жеље британског народа у покушају да се успори или заустави“, излазак земље из ЕУ. Влада у Лондону планира да озакони датум изласка из ЕУ као заштиту од одлагања. ДА НЕ БУДЕ ЗАБУНЕ Министар надлежан за „брегзит“ Дејвид Дејвис изјавио је да ће временске одреднице бити унете у амандман Нацрта закона о иступању из Уније, који се тренутно саставља у парламенту: „Тај амандман јасно указује да ће Велика Британија напустити Европску унију у 23 сата 29. марта 2019“, наводи се у Дејвисовом саопштењу, уз напомену да је промена унета како би се избегла конфузија.   ОДЛАЗАК БРИТАНИЈЕ НАЈВИШЕ КОШТА НЕМАЧКУ ДОДАТНИХ 3,8 милијарди долара коштаће Немачку одлазак Велике Британије из ЕУ. Кад коначно дође до „брегзита“, Берлин, који у заједичку европску касу даје највише од свих чланица, мораће по свој прилици добрано да „притисне“ своје пореске обвезнике да би се надоместио мањак у бриселском буџету. Британија је до сада обезбеђивала, после Немачке, највише пара за функционисање ЕУ па ће њен одлазак умањити приход Уније за око 10,2 милијарде евра после 2019. године, кад Лондон сасвим напусти европску породицу. У извештају из Европског парламента прецизира се да ће додатно издвајање Немачке значити чак 16 одсто више него сада. Прошле године је, рецимо, ова земља у касу ЕУ уплатила 15,6 милијарди евра. Примера ради, Француска ће морати да повећа своје годишње давање за 1,2 милијарде евра, које сада износи око пет милијарди. „Брезгит“ ће дакле, не само повећати издвајање 27 чланова ЕУ, него ће сасвим променити дистрибуцију тог терета. И. С. www.novosti.rs/