Како су иранске тајне службе разбиле агентуру ЦИА
Током „танкерског рата“ у Персијском и Оманском заливу и очекивања санкција од стране Велике Британије,...
Како су иранске тајне службе разбиле агентуру ЦИА
Током „танкерског рата“ у Персијском и Оманском заливу и очекивања санкција од стране Велике Британије, Иран је објавио вест о откривању шпијунске мреже ЦИА на својој територији. Ради се о хапшењу 20 људи који су радили у важним институцијама повезаним са економијом, нуклеарном енергијом и информативном безбедношћу. Сваки од ухапшених је деловао самостално и није одржавао везе с другим ухапшеним лицима
Министар информисања и руководилац иранских тајних служби Махмуд Алави је још 19. априла 2019. на конференцији за медије саопштио да су његови контраобавештајци открили мрежу ЦИА агената од 290 људи. Половином јуна секретар Вишег савета националне безбедности Ирана Али Шамхани је такође изнео податке током обраћања новинарима о неутрализацији „велике шпијунске мреже ЦИА“ која је деловала и кибернетичком простору Ирана. Том приликом је емитован и филм „Мрежа ЦИА“ у ком је до детаља приказан начин врбовања, деловања, али и откривања шпијуна, при чему су неки од ухапшених причали пред камерама како су почели да раде за америчку тајну службу. У суштини ЦИА је врбовала људе који су желели да добију америчку визу или су учествовали на научним конференцијама у различитим државама. Трећи начин је отворено деловање преко друштвених мрежа. Сви заврбовани су прошли курс у организацији ЦИА, пише „Комерсант“, а по правилу у некој трећој земљи, савезници САД.
Овим су, како наводе блискоисточни аналитичари, контраобавештајне службе Ирана уништиле шпијунску мрежу ЦИА у овој земљи, што није први пут. Поред тога, вештим и напорним радом иранске тајне службе разбиле су мит о непобедивости америчке обавештајне службе који су пропагирали западни медији и Холивуд, тврди руски портал „Регнум“. Уопште историја борби тајних служби Ирана и САД показује да је прва држава на својој територији увек имала преимућство над америчким колегама, наносећи им понижавајуће поразе.
ПРВИ УДАР
Руководилац совјетских обавештајаца Леонид Владимирович Шебаршин (умро 2012) помно је пратио свргавање иранског проамеричког шаха 1979. године (догађај познат као Исламска револуција). Заузимање америчке амбасаде било је нешто најпаметније што су исламски револуционари могли да ураде. Током 444 дана држања америчких дипломата (амбасаде у Техерану) нове иранске власти су могле да дођу до података ко ради за ЦИА, те да разбију америчку шпијунску мрежу у земљи. Та мрежа агената ЦИА у Ирану стварана је 25 година и била је база за цео залив, а у њој су планиране све операције у региону. Мрежа је имала више хиљада људи и, условно говорећи, била је штаб ЦИА за регион. Иранци су уништили све оно што је ЦИА стварала годинама. То је, наглашава Шебаршин, била контраобавештајна операција која не личи ни на једну у свету. Сада се успеси иранских контраобавештајаца понављају.
Још 2003. стотине официра ЦИА очајнички је покушавало да сачува тајни комуникациони систем њихових агената коришћен за одржавање веза са информаторима из целог света. Ова катастрофа за америчку службу скривана је од јавности више од пет година, док у новембру 2018. „ Јаху њуз“ није објавио документ заснован на разговору са 11 бивших агената ЦИА и политичарима из америчке владе који су били упознати са овим питањем. Неколико бивших сарадника, уз услов анонимности, изјавило је да је америчким тајним службама у свету, а посебно у Ирану, нанесен озбиљан ударац, који се може описати и као катастрофа чије ће се последице осећати годинама.
Тада су ирански обавештајци утврдили да у њиховој заједници постоји мрежа „кртица“ и питање њихове идентификације постало је главно. Убрзо су Иранци одгонетнули ко су убачени и те људе ухапсили, а потом и осудили на смртне казне (које су извршене). Американци су ово назвали „обавештајним скандалом“, а своје методе и начин рада „кулом од карата“.
Главни шок за Американце и разлог пораза била је промена контраобавештајног рада Иранаца. Пошто су били стално суочени са обавештајним операцијама ЦИА, ирански обавештајци су закључили да је најбоља одбрамбена стратегија заправо офанзива. Зато су започели потрагу за шпијунима ЦИА и у земљи, и у иностранству. Техеран је разменио са пријатељским државама спискове агената ЦИА које би они открили ма где у свету. Многи од њих су убрзо ликвидирани. Захваљујући заједничком раду са контраобавештајцима пријатељских држава Иран је створио глобалну мрежу усмерену на борбу с „кртицама“ ЦИА у целом свету, а Иран је у обавештајним круговима постао омиљен партнер. Истовремено, за агенте ЦИА настало је тешко време.
НОВИ ПОКУШАЈИ
Неколико година уназад пред агенте ЦИА у Ирану постављен је посебно важан задатак сакупљања информација о животно важним центрима у Ирану, као и да створе тајну, нову мрежу агената. Међутим, после скандала из 2003. године процес је ишао преспоро и одужио се до 2018. Агенти ЦИА почели су да раде „покривајући“ се пословима у различитим компанијама које су имале директну комуникацију са грађанима Ирана. ЦИА је нудила иранским сарадницима бројне привилегије, од америчких виза, новца, „идеалног живота у иностранству“ и многа друга материјална богатства. Да би избегли поновни пораз, шефови ЦИА су нове иранске агенте додатно обучавали у конспиративном раду, сакупљању обавештајних података, укључујући и начине вођења разговора са интересантним лицима и у потпуности су их индивидуализовали (два шпијуна из Ирана се нису познавала нити комуницирала).
Да би „сменио режим у Техерану“, Вашингтону су биле потребне прецизне информације о одбрамбеним капацитетима, нуклеарним програмима, али и о стању економије и инфраструктуре. Како би испровоцирала незадовољство народа Ирана, Бела кућа је увела строге санкције, а после тога биле су потребне информације како оне делују и шта се догађа у држави, односно где највише боли, а где нема ефекта. За ту намену мрежа агената ЦИА у Ирану снабдевена је високозаштићеним комуникационим платформама, коришћен је систем веза у коме нема састајања агената, познате као „узми и бежи“ или „остави и бежи“ (по правилу радило се о аутономним системима веза сакривеним у камењу у које су шпијуни остављали или узимали чипове, а читање података и њихово пребацивање вршено је аутоматски, без присуства било кога и после одласка онога ко је оставио чип).
Управо горко искуство из 2013. године натерало је ЦИА да разради нове екстерне начине везе са својим агентима. Међутим, ни агенти контраобавештајних служби Ирана нису спавали. Активно су идентификовали и развијали своју мрежу унутар америчке агентуре, тако да су имали изворе информација унутар ЦИА, а тако су долазили и до спискова шпијуна.
Иранска стратегија офанзивног контраобавештајног рада је дала резултат. Америчка обавештајна мрежа у Исламској Републици Иран је још једном уништена. Ово се потврђује и одсуством информација које се односе на Иран код америчке политичке елите, што се види и по томе што често доносе противречне одлуке, чему је подложан и председник САД Доналд Трамп.
Коментаришући недавну операцију иранских контраобавештајаца министар у иранској влади за информисање и обавештајне послове Махмуд Алави, у ексклузивном интервјуу за „Press TV“ изјавио је да су тајне службе у последњих неколико година успешно ликвидирале шпијунске мреже ЦИА, како унутар државе, тако и изван иранских граница. Према речима политичара, током последње операције иранских контраобавештајаца успостављена је контрола над каналима које је користила ЦИА за безбедни контакт са информаторима. Ова операција је дозволила иранским контраобавештајцима да идентификују шпијуне.
Последња етапа ове велике контраобавештајне акције догодила се током марта и априла ове године, када је истовремено ухапшено 20 агената и оперативаца ЦИА. Према иранским законима за ову делатност се изриче смртна казна. Колико су се детаљно Американци припремили за рад у Ирану говори и податак да је сваки сарадник имао посебан канал везе са својим шифрама и само за њега дефинисаним начином предаје информација. Све што су ирански контраобавештајци сазнали о раду ЦИА (унутар Ирана и у иностранству) опет је размењено с пријатељским државама, што је довело до масовних хапшења америчких агената и у тим земљама.
Појашњавајући метод „офанзивног контраобавештајног рада“, Алави је рекао да Иран примењује нову стратегију која се састоји у избегавању чекања да Американци заврбују шпијуне у земљи, односно пошаљу их у Иран из других земаља, већ да раде код њих и у њиховој средини. „Благодарећи томе ми из прве руке имамо информацију шта интересује Американце и на шта се ЦИА устремљује, тако да им постављамо клопке.“
Алави је додао и да Иран одржава специјалне обавештајне односе с пријатељским државама из региона и других делова света. „Министарство за обавештајне послове Ирана има своје обавештајне мисије у десетак држава. Они раде у сарадњи са обавештајним службама земаља домаћина. То значи да ми те државе доживљавамо као пријатељске и да с њима размењујемо информације. Такав приступ нам омогућава да наносимо поразе ЦИА који се тешко подносе“, рекао је он. Министар је објаснио да је ЦИА у неким случајевима, да би спасла агенте и оперативце од хапшења, морала да их евакуише из Ирана, што је довело до губљења „шпијунског потенцијала“.
Министар је даље објаснио да заврбовани шпијуни у већини примера пролазе сложену обуку у наставним центрима трећих држава. Тамо их уче како да шпијунирају у животно важним центрима, као што су нуклеарни погони, војне или полицијске јединице итд. На крају је министар упозорио све грађане Ирана да се клоне сарадње са ЦИА и другим непријатељским службама, јер ће, како је објаснио, пре или касније бити откривени и кажњени. Ово упозорење, нагласио је ирански министар, потребно је јер често врбовани људи и не знају да имају посла са агентима већ мисле да одржавају везе с научницима и научним центрима, односно банкама или компанијама и зато сарађују, а све док се не покаже да су њихови власници заправо агенти ЦИА.
(Печат/Зоран Милошевић)