Црна Гора: Историјски минимун подршке чланству у ЕУ, велико поверење у СПЦ

Истраживање «Политичко јавно мњење Црне Горе» показало је да 55 одсто испитаника верује да Црна Гора треба да буде чланица Европске уније.

То је историјски минимум када је у питању подршка грђана ЕУ.

«Ово представља историјски минимум када говоримо о подршци грађана ЕУ, још од времена када је ЦЕДЕМ почео да спроводи истраживања, од октобра 2007.године», рекао је програмски координатор ЦЕДЕМ-а Огњен Марковић.

Он је оценио да су разлози за овакав резултат вишеструки, наводећи да грађани перципирају да је стање у ЕУ у дубокој кризи због Брегзита и споријег процеса приступања нових чланица ЕУ.

«Што грађане наводи на закључак да потенцијалоног учлањења Црне Горе неће бити у скорије време», навео је Марковић.

Он је казао да је смањено и интересовање грађана за НАТО, наводећи да га не подржава 42 одсто грађана.

Истраживање, које је рађено од 1. до 9. децембра, и у коме је учествовало 1.009 испитаника показало је да 46, 2 одсто грађана мисли да се Црна Гора креће погрешним путем.

«Откад постављамо ово питање, у периоду од 10 година, ово је неко најдрастичније стање по питању тога колико су грађани задовољни. Очигледно је послије овако турбулентне године која је почела аферама, агресивнијом реториком на политичкој сцени. С друге стране било је и нових финансијских улагања Владе, афера у правосуђу. Све је то изгледа утицало на ставове грађана», оценила је директорка ЦЕДЕМ-а Милена Бешић.

Она је рекла да је већи број грађана који генерално нису задовољни радом Владе у односу на оне који јесу, наводећи да су подаци приближно исти резултатима из јулског истраживања.

Да су веома задовољни радом Владе изјаснило се 10, 8 одсто грађана, да су углавном задовољни — 18, 9, док је углавном незадовољно 18,4, веома незадовољно 31.4 одсто грађана, док 20 одсто није имало став по том питању.

Када је реч о институцијама, истраживање је показало да грађани највише поверења имају у систем образовања (52,8 одсто) и Српску православну цркву (СПЦ) (46,4 одсто).

Највећу подршку грађана затим имају полиција, војска, здравствени систем, Делегација Европске уније, невладин сектор…

«Влада бележи одређени раст поверења са 32, 4 на 36,2, председник са 34, 2 на 37, Скупштина са 32, 5 на 33,7», казала је Бешићева.

Она је рекла да је мало парадоксална ситуација где се види да је изражено незадовољство радом Владе и оценом да је држава кренула погрешним путем, а да са друге стране се очитава умерени раст поверења у институције.

Истраживање је показало да грађани од свих министарства, највише поверења имају у Министарство спорта и младих, а потом у Министарство образовања, Министарство за људска и мањинска права, Министарство културе.