Литвански председник оптужио Русију да жели да ревидира историју
Председник Литваније Гитанас Науседа оптужио је Русију да тежи ревидирању историје. „У последње време Русија...
Литвански председник оптужио Русију да жели да ревидира историју
Председник Литваније Гитанас Науседа оптужио је Русију да тежи ревидирању историје.
„У последње време Русија се свесрдно труди да ревидира историју. Један од примера за то је порицање утицаја тајних протокола Пакта Молотов-Рибентроп на тешку историју Европе“, рекао је Науседа, а преноси литвански Спутњик.
Литвански председник тврди да су споразуми између нацистичке Немачке и СССР-а довели „до касније окупације балтичких земаља“. Науседа је такође позвао да се „не забораве лекције“ које, према његовом мишљењу, морају да се науче из историје ове земље и Европе.
Већ неколико година балтичке земље и Пољска спроводе политику ревидирања историје. Варшава покушава све да убеди да је СССР „напао Пољску“ 1939. године, исто као и Хитлерова Немачка.
Председник Русије Владимир Путин изјавио је на састанку лидера земаља Заједнице Независних Држава 20. децембра да га је изненадила и помало увредила недавна резолуција Европског парламента о важности очувања историјске успомене за будућност Европе. Он је истакао да је такозвани Пакт Молотов-Рибентроп, према поменутој резолуцији ЕП, „поделио Европу и територије независних држава између два тоталитарна режима, што је утрло пут за почетак Другог светског рата“.
Руски лидер такође је питао да ли је пакт једини документ који је једна земља потписала са фашистичком Немачком. Путин је представио низ докумената који се тичу договора различитих земаља са Немачком током Другог светског рата, међу којима су Пољска, Велика Британија, Француска, Литванија и Летонија.
Пакт Молотов-Рибентроп
Совјетско-немачки споразум о ненападању (који се често назива и Пакт Молотов-Рибентроп по именима његових потписника, министара спољних послова СССР-а и Немачке) потписан је 23. августа 1939. године у Москви. Садржај пакта о ненападању није се разликовао од норми међународног права и уговорне праксе држава утврђене за договоре ове врсте.
Истовремено са споразумом потписан је тајни допунски протокол који је разграничавао сфере интереса Совјетског Савеза и Немачке. У зону утицаја СССР-а ушли су део балтичких држава, Западна Белорусија, Западна Украјина и Бесарабија. На тај начин је европска граница Совјетског Савеза померена много западније.
Према мишљењу професионалних војних историчара, Пакт је дозволио Совјетском Савезу предах како би се припремио за рат, ојачао своју војну индустрију и повећао бројност Црвене армије. А у почетном периоду Другог светског рата немачке трупе биле су приморане да напредују са много удаљенијих граница.
Захваљујући томе СССР је успео на време да евакуише бројна индустријска предузећа на исток, као и да додатно мобилише многе дивизије које су обуздавале армије Вермахта у предграђу Москве и Лењинграда. Осим тога, стручњаци истичу да је совјетско-немачки пакт о ненападању спречио рат Јапана против СССР-а, с обзиром да Токио није био задовољан одлуком Берлина да потпише овај пакт без узимања у обзир ставова јапанске стране.
Руководство Русије више пута је изјављивало да нема говора о окупацији балтичких држава од стране СССР-а 1940. године. Министарство спољних послова Русије објаснило је да је приступање балтичких држава СССР-у одговарало нормама међународног права тог времена.
Литвански председник оптужио Русију да жели да ревидира историју