Косачов: ЕУ нема ни снаге ни самосталности
Европска унија нема ни снаге, ни самосталности, ни одлучности у поступцима, оценио је руски сенатор Константин Косачов. Он је на тај начин прокоментарисао обраћање шефа дипломатије ЕУ Ђозепа Бореља на управо завршеној Минхенској безбедносној конференцији. Борељ је у Минхену критички говорио о спољнополитичком потенцијалу Уније, додајући да Европа не може само да коментарише и изражава […]
Косачов: ЕУ нема ни снаге ни самосталности
Европска унија нема ни снаге, ни самосталности, ни одлучности у поступцима, оценио је руски сенатор Константин Косачов.
Он је на тај начин прокоментарисао обраћање шефа дипломатије ЕУ Ђозепа Бореља на управо завршеној Минхенској безбедносној конференцији.
Борељ је у Минхену критички говорио о спољнополитичком потенцијалу Уније, додајући да Европа не може само да коментарише и изражава забринутост, него и да покаже спремност да делује и да се привикне да говори „језиком силе“.
За сада, примећује Косачов, мало тога Европи полази за руком у области безбедности и регулисања конфликата.
„Европска унија нема ни снаге, ни самосталности. И све док она буде послушно пратила свог старијег брата (САД), који већ други круг санкција примењује против својих европских партнера, њена снага неће ићи у корист Европе и заједничких интереса, већ у корист интереса Вашингтона“, поручује Косачов на свом налогу на Фејсбуку.
Према његовим речима — изјава Бореља не би изазвала реакцију, да Русија и ЕУ под деловањем подразумевају исту ствар — самосталност и способност да се пружи сопствени допринос у решавању заједничких проблема.
„Понекад је потребно показати снагу и одлучност. На пример, када су земље ЕУ иступале као гаранти споразума између власти и опозиције 2014. године у Кијеву, а затим срамно ретерирале, омогућивши преврат и грађански рат који је потом уследио. У том тренутку је била потребна оштрина и то би спасило 13.000 живота у Украјини“, написао је он.
Према Косачову, одлучније је требало деловати и када су САД једнострано напустиле два кључна споразума — о иранском нуклеарном програму и Споразум о ликвидацији ракета средњег и кратког домета.
„Исто важи и у случају када су САД блокирале реализацију за Европу толико важног пројекта ’Северни ток 2‘“, приметио је руски политичар.
„То не значи да се Брисел, када је потребно помно пратити САД, не сећа језика силе. Напротив, против Русије се већ одавно само тај језик и користи. Само санкције и претње, са изузетком неких појединачних политичара“, закључио је он.
У Минхену је данас завршена 56. Безбедносна конференција, а руску делегацију предводио је шеф дипломатије Сергеј Лавров.