Стотине људи на улицама Лондона против изручења Асанжа
Више стотина људи, марширало је Лондоном како би извршили притисак на британску владу да одбије да изручи Џулијана Асанжа, оснивача Викиликса Сједињеним Америчким Државама. Асанж би у САД требало да се суочи са оптужбама за шпијунажу. Међу окупљенима биле су и познате британске личности, попут Роџера Вотерса из „Пинк Флојда“, певачице „Притендерса“ Криси Хајнд и […]
Стотине људи на улицама Лондона против изручења Асанжа
Више стотина људи, марширало је Лондоном како би извршили притисак на британску владу да одбије да изручи Џулијана Асанжа, оснивача Викиликса Сједињеним Америчким Државама. Асанж би у САД требало да се суочи са оптужбама за шпијунажу.
Међу окупљенима биле су и познате британске личности, попут Роџера Вотерса из „Пинк Флојда“, певачице „Притендерса“ Криси Хајнд и модне дизајнерке Вивијен Вествуд, преноси АП.
Такође, више од четрдесет правника из Велике Британије, САД, Француске и других земаља објавило је писмо у којем тражи од британске владе да одбије захтев за изручење Асанжа.
Обраћајући се окупљенима испред парламента, портпарол Викиликса Кристин Храфнсон рекао је да је кривично гоњење Асанжа „мрачна сила против оних који желе правду, транспарентност и истину“.
Саслушање поводом изручења Асанжа заказано је за понедељак.
САД терете Асанжа по 18 тачака оптужнице – од којих 17 на основу Акта о шпијунажи – због намере да прибави и објави поверљиве дипломатске и војне документе.
Ако у САД буде осуђен за шпијунажу и издају објављивањем тајних државних докумената, прети му казна и до 175 година затвора.
Џулијан Асанж је аустралијски новинар и активиста, познат по свом раду на сајту Викиликс.
Ухапшен је након седмогодишњег азила у амбасади Еквадора у Лондону.
Асанж је Викиликс основао 2006. године, а са радом је почео јануара 2007. године.
За сајт се глобално сазнало када је обелоданио више од 251.000 дипломатских депеша, односно преписку између Стејт департмента и дипломатских представништава САД широм света.
Тај материјал садржао је чак 40 одсто поверљиве грађе, а више од шест одсто тајних докумената.
Тако је обелодањена грађа о убиствима у Кенији, потом одлагању отровних материја на тлу Африке, компромитујућа преписка банака, материјали о дејствима САД у Ираку, Авганистану, или о приликама у Гвантанаму.