Командант албанског одреда вређао Русе да су храбри само са оружјем и позвао руског војника на борбу прса у прса – ево шта се догодило…
Ова прича догодила се на самом крају прошлог века. На Балкану је тада било немирно и руски падобранци су морали да спроводе ред у региону. Они су били део мировних снага. Али, ко се сећа тих времена, вероватно се само тужно осмехује. Није било говора о одржавању мира. Kо зна шта би било тада на […]
Ова прича догодила се на самом крају прошлог века. На Балкану је тада било немирно и руски падобранци су морали да спроводе ред у региону.
Они су били део мировних снага. Али, ко се сећа тих времена, вероватно се само тужно осмехује. Није било говора о одржавању мира.
Kо зна шта би било тада на територији Kосова да није било руских војника.
О томе можете написати не један, већ десет текстова. Ипак, овога пута ћемо се сконцентрисати на сусрет руских падобранаца са Албанцима.
Ево како је било:
Борци 98. батаљона ваздухопловне дивизије су извршавали борбену дужност током које су наишли на борбено возило без идентификационих ознака.
Унутра је било неколико снажних момака. Испоставило се да су Албанци.
Наредили су им да изађу. Сви Албанци су послушали Русе, осим њиховог команданта. Наводно га је изнервирало то што су Руси везали њега и његове момке.
Албанци су почели да вређају падобранце, али Руси су мирољубиви људи. Један Албанац је рекао: „Храбри сте само када имате оружје. Хајде да вас видимо какви сте у борби прса у прса. Много сам тренирао и учествовао у доста борби. Нико ме не може победити”.
Један падобранац је пристао. Албанац је био врло задовољан. Руке притвореника биле су ослобођене. Противници су ушли у импровизовани прстен.
Албанац је наставио неумесно да добацује. Падобранац је остао миран, тих, сталожен.
Борба је почела а завршена је када је Албанац коначно изгубио свест, Рус га је спустио на земљу.
Након овога, вођа одреда могао је само да призна да су руски падобранци сила.
(Wебтрибуне.рс)