„Узбуркава“ се Јужно кинеско море: Да ли је на помолу оружани сукоб САД и Кине?
Међу америчким политичарима често се може чути став да би ескалација између САД и Кине у Јужном кинеском мору могла да прерасте у оружани сукоб, чији би иницијатори биле САД и друге земље. Експерти сматрају да би САД у том случају претрпеле огромне губитке, због чега желе да развију читав војно-политички систем савеза ─ да […]
„Узбуркава“ се Јужно кинеско море: Да ли је на помолу оружани сукоб САД и Кине?
Међу америчким политичарима често се може чути став да би ескалација између САД и Кине у Јужном кинеском мору могла да прерасте у оружани сукоб, чији би иницијатори биле САД и друге земље. Експерти сматрају да би САД у том случају претрпеле огромне губитке, због чега желе да развију читав војно-политички систем савеза ─ да би изоловале Кину.
„Сједињене Америчке Државе и друге земље развијале су сценарије могућег оружаног сукоба. Међутим, прорачун је показао да би америчка страна у потенцијалном сукобу могла да претрпи исте губитке као током Другог светског рата на Тихом океану, зато сада Вашингтон покушава да прошири војно-политички систем савеза од Јапана до Индије, који би требало да изолује Кину“, изјавио је шеф Центра за војно-политичке студије Института САД и Канаде Руске академије наука Владимира Батјук.
Он је додао да се „Америци и њеним војно-политичким савезницима у региону не допада то што Пекинг контролише саобраћајне трасе“, издвајајући посебно једну од главних трговинских рута на планети која пролази Јужним кинеским морем и повезује Јапан и Јужну Кореју са земаљама земљама Индо-пацифичког басена и Блиског и Средњег истока.
Територијални спор прераста у оружани сукоб?
Кина већ деценијама води спорове са неколико земаља у азијско-пацифичком региону око територијалне припадности низа острва у Јужном кинеском мору, где су пронађене значајне резерве угљоводоника. Ради се, првенствено, о архипелагу Сиша (Параселска острва), острвима Нанша (Спратли) и Хуанјан (гребен Скарборо). У овај спор су у већој или мањој мери укључени Вијетнам, Брунеји, Малезија и Филипини.
Према речима Батјука, мешање Америке у тај територијални спор на страни кинеских противника прети да спор претвори у прилично озбиљан оружани сукоб.
„Америчка политика има за циљ стварање санитарног кордона око Кине, војно-политичког савеза, који изолује ту земљу“, изјавио је политиколог за телевизију РТ.
Са ставом Батјука сложио се и конгресмен-републиканац Тед Јохо, који је у интервјуу за „Вашингтон Егзаминер“ рекао да мисли да ће у наредних три до шест месеци доћи до сукоба.
Истовремено, директор Института Далеког истока Руске академије наука Алексеј Маслов каже да Сједињене Америчке Државе очигледно стварају „антикинески фронт“ у региону.
„Сада Сједињене Америчке Државе покушавају да уједине земље које имају територијални сукоб са Кином. Истовремено, упркос сукобу, Кина је највећи инвеститор у тим земљама“, рекао је политолог.
„Јачи“ није увек у праву
Амерички државни секретар Мајк Помпео изјавио је раније да се не сме дозволити да Јужно Кинеско море постане део кинеске „империје“. Осим тога, Помпео је нагласио да „САД поздрављају чврсте намере лидера држава Асоцијације нација југоисточне Азије (АСЕАН) да реше спорове у Јужном Кинеском мору у складу са међународним правом.
„Подржавамо међународну заједницу у заштити слободе мора и поштовању суверенитета, такође одбацујемо сваки покушај успостављања принципа да је ‘јачи увек у праву’, било да је то у Јужном кинеском мору или целом региону“, изјавио је Помпео.
Подсетио је и да је 2016. године Поморски арбитражни суд одбацио поморске претензије Кине и стао на страну Филипина. Према томе, како тврди Вашингтон, Пекинг нема правну основу да претендује на подручја тог мора.
Став Вашингтона већ је подржао Токио. Шеф јапанске дипломатије Тошимицу Мотеги је током конференције за новинаре рекао да речи шефа америчког Стејт Департмента „сведоче о непоколебљивој привржености Америке миру и стабилности у региону“.
Кина за Америку ─ рак-рана
Декан на Факултету светске политике Московског државног универзитета „Ломоносов“ Андреј Сидоров сматра да се таква политика Стејт департмента, узимајући у обзир и америчке санкције против Кине уведене због Хонгконга, може разматрати и као политички притисак на Пекинг.
„Кина је за Сједињене Америчке Државе отворена рана, коју америчка страна редовно посипа сољу. Вашингтон себе сматра једним од главних заштитника принципа слободе мора, тако да Пекинг, према његовој логици, не би требало да претенедује на доминацију у овом региону“, рекао је експерт.
Спутњик
„Узбуркава“ се Јужно кинеско море: Да ли је на помолу оружани сукоб САД и Кине?