Америчко клатно
Цео концепт политичке коректности Трамп је оставио по страни, а говорио је језиком који је један део Американаца желео да чује након много година доминације, по њиховом мишљењу, увијеног и благог речника од стране елита. Иако је прича о расту популизма било и пре доласка Доналда Трампа на политичку сцену, он се појавио као идеални […]
Цео концепт политичке коректности Трамп је оставио по страни, а говорио је језиком који је један део Американаца желео да чује након много година доминације, по њиховом мишљењу, увијеног и благог речника од стране елита.
Иако је прича о расту популизма било и пре доласка Доналда Трампа на политичку сцену, он се појавио као идеални модел за проучавање тог начина владања. Ни када је постао председник није престао да шокира свет твитовима који су одавно изашли изван оквира онога што се до тада сматрало коректним говором, али и ван корпуса тема којима су се раније бавили председници САД. Трамп је тада био очигледан доказ да се Америка заситила кружења једне те исте елите и да је дошло време да се проговори језиком који већина разуме. Вођење државе одвија се готово у „лајв” формату на друштвеним мрежама, лапсуси се подразумевају, као и каткад врло радикални ставови према разним питањима. Његов долазак на власт био је толико неочекиван да се од почетка говорило о тренутку када ће бити разрешен дужности (што се, као што знамо, није догодило). Можете бити присталица његових ставова, или не, у сваком случају ћемо се сложити да је донео другачији модел понашања првог човека Беле куће: од обраћања на интернету много више него на конференцијама за штампу, до необично оштрих изјава.
Хајде да се накратко подсетимо с којим је идејама у домену друштвених односа и са каквом реториком Трамп дошао на власт. Његова кампања била је умногоме шокантна за цео свет. Без длаке на језику, није се либио да изрекне мизогиничне, исламофобичне и антимигрантске ставове. Цео концепт политичке коректности оставио је по страни (чак је и експлицитно рекао да је држава отишла дођавола због политичке коректности), а говорио је језиком који је један део Американаца желео да чује након много година доминације, по њиховом мишљењу, увијеног и благог речника од стране елита. Одиграо је на карту „Америка на првом месту” и обећао Американцима скидање баласта међународних организација и компанија. Крупни индустријалци су трљали руке и надали се његовој победи, а већина средњекласне високообразоване Америке била је згрожена оним што јој се спрема. Сећам се једне илустративне изјаве момка из публике на неком од Трампових предизборних митинга. На питање новинара шта мисли о Трамповим ставовима да мигранти не треба да буду добродошли у Америци и да међу новопридошлицама можда има и терориста, узбуђено је одговорио: „Наши животи су важнији од њихових и то је реалност”.
Занимљиво је, међутим, да су чврсти ставови и политика актуелног америчког председника иницирали брзи одговор с друге стране, и то кроз широк спектар друштвеног активизма: од акција на друштвеним мрежама до конкретних немира на улицама америчких градова. Да се подсетимо само неколико најважнијих бурних догађаја који су потресли Америку и који су донекле били реакција на политику коју он заступа.
Најблаже речено споран однос према положају жена био је један од потпорних стубова Трампове реторике. Заступао је конзервативни заокрет и патријархалне ставове и онда се управо за његовог мандата формирао покрет „Me too” – тренутно најпознатији активни феминистички покрет, који је кренуо из Холивуда и почео да се шири по свету. Не улазећи у расправу о томе који су домети покрета или какви мотиви стоје иза његовог иницирања, истина је да је управо феминистички активизам обележио Трампову владавину.
Слична је ситуација и са „Black Lives Matter” активизмом. Иако Трамп своју критичку оштрицу није усмерио ка Афроамериканцима у мери у којој је то учинио кад је реч о муслиманским, мексичким и другим мигрантима, ипак је занимљиво да су расни немири и борба за права Афроамериканаца реактуелизовани баш за време његове владавине. И мада су расни немири пре константа него новина у САД, занимљиво је да су се та питања баш сада поново отворила. Ни покрет „Black Lives Matter” ни „Me too” нису директно усмерени против Трампа, али јесу настали за време његовог мандата, што нам доста говори о тренутној друштвеној клими у Америци.
На крају, пандемијска криза изазвана ковидом 19 погодила је Америку у невероватним размерама и оголила сурово лице либералног капитализма оличеног у неприступачном здравственом систему и масовним губицима посла. Мало која земља се на добар начин носи са овим здравственим изазовом, али Америка је заиста у веома лошој ситуацији, и то се показује не само кроз бројеве заражених и умрлих, него и путем социјалних немира који константно потресају Америку.
Друштвени активизам незадовољних Американаца налази се на супротном крају клатна које је Трамп нагло повукао у своју страну. Колико су покрети које сам поменула важни види се и по одлуци изборног противкандидата Џоа Бајдена да, упркос међусобним трзавицама, за потпредседницу изабере Камалу Херис, која је и жена и Афроамериканка. Другим речима, користе се сва расположива средства која су се показала као ефикасна у акумулацији незадовољства Трамповом владавином. Да ли ће то бити довољно да он не добије други мандат – видећемо. Истраживања показују различите трендове, али било како било, Трамп јесте преседан не само у америчкој, већ и у светској политици. Да ли је он весник нових трендова у манирима владања, или ће остати изолован феномен, видећемо након избора, али ће његова појава у политичкој арени свакако још дуго бити изазован феномен за проучавање и полемику.
Наташа Јовановић Ајзенхамер/Политика