НАТО захтева хитан прекид сукоба у Нагорно-Карабаху
Стране које су у конфликту у Нагорно-Карабаху морају хитно да прекину сукобе и да започну мирне преговоре, наводи се у саопштењу специјалног представника генералног секретара НАТО на Кавказу и Централној Азији Џејмса Апатураја. „НАТО је веома забринут информацијама о сукобима великих размера у Карабаху. Стране морају хитно да прекину сукобе, који су већ резултирали цивилним […]
НАТО захтева хитан прекид сукоба у Нагорно-Карабаху
Стране које су у конфликту у Нагорно-Карабаху морају хитно да прекину сукобе и да започну мирне преговоре, наводи се у саопштењу специјалног представника генералног секретара НАТО на Кавказу и Централној Азији Џејмса Апатураја.
„НАТО је веома забринут информацијама о сукобима великих размера у Карабаху. Стране морају хитно да прекину сукобе, који су већ резултирали цивилним жртвама. За овај конфликт нема војног решења, морају путем мирних преговора да реше ситуацију“, изјавио је Апатурај.
Поред тога наводи се да НАТО подржава напоре Минске групе ОЕБС.
Рано ујутру 27. септембра Азербејџан је започео интензивно гранатирање насеља у Карабаху, укључујући и главни град Степанакерт, прелазећи у офанзиву дуж целе линије. У нападима има жртава међу цивилним становништвом.
Сукоб у Нагорно-Карабаху покренут је још у фебруару 1988. године, када је ова аутономна област објавила отцепљење од Азербејџанске ССР. После оружаног сукоба 1992-1994, Баку је изгубио контролу над Нагорно-Карабахом и седам суседних региона.
Од 1992. године воде се преговори о мирном решавању сукоба у оквиру Минске групе ОЕБС-а, на чијем су челу три копредседавајућа – Русија, САД и Француска. Азербејџан инсистира на очувању свог територијалног интегритета, а Јерменија штити интересе непризнате републике, с обзиром да Нагорно-Карабах није страна у преговорима.
Спутњик