Хрватска лобира за укидање суда за ОВК
У рату у Хрватској учествовали су и Албанци који би у Хагу могли да кажу неку реч више о злочинима над Србима деведесетих, Агим Чеку сигурно има такве информације, каже Горан Петронијевић. Америка и Европска унија су бар званично одлучни да злочини такозване Ослободилачке војске Косова почињени од 1998. до 2000. године буду разрешени и […]
Хрватска лобира за укидање суда за ОВК
У рату у Хрватској учествовали су и Албанци који би у Хагу могли да кажу неку реч више о злочинима над Србима деведесетих, Агим Чеку сигурно има такве информације, каже Горан Петронијевић.
Америка и Европска унија су бар званично одлучни да злочини такозване Ослободилачке војске Косова почињени од 1998. до 2000. године буду разрешени и да терористи за то судски одговарају. И док Вашингтон и Берлин притискају Приштину да омогући да Специјални суд настави с радом, једина земља ЕУ која је показала разумевање за захтеве да се ова институција укине, које шаљу и представници привремених косовских институција, јесте – Хрватска.
Шеф српске дипломатије Ивица Дачић казао је да је на састанку држава чланица ЕУ било речи и о понашању Приштине и њиховој намери да покушавају да измене законе и да укину Специјални суд, што су осудиле готово све чланице Европске уније.
„Знате ли ко их је (Приштину) једини бранио? Шта мислите? Од свих чланица ЕУ? Па само Хрватска. Навели су да је то политизовани суд и да разумеју фрустрацију Албанаца, као и да је сад тешка ситуација у Приштини. Исти они који нама држе предавања како треба сви да одговарају за злочине”, рекао је Дачић на ТВ Хепи. Како сазнајемо, Загреб је овакав став изразио пре неколико дана приликом дефинисања те теме, у чему су учествовале све чланице Европске уније.
Историчар Саша Адамовић за Политику каже да га не изненађује веза Загреба и Приштине зато што они деле заједнички став, а то је да су против српских интереса, и то је само један од примера међусобног разумевања. Подсећа да је остала упамћена изјава бивше председнице Хрватске Колинде Грабар Китаровић, која је пре две године приликом посете Тирани говорила о томе да су „Хрвати и Албанци браћа по оружју”.
„Истакла је оно што Хрвати мисле – да је реч о народима који имају ’трајно и нераздвојно пријатељство’ и подсетила на улогу Албанаца у ратовима деведестих година, који су учествовали у рату у Хрватској, као и да то Загреб никада неће заборавити. Не треба заборавити да су се у том рату посебно ’истакли’ генерали Рахим Адеми и Агим Чеку, који су били припадници хрватске војске, а касније је Чеку преузео команду над такозваном ОВК. Хрватска је међу првима признала независност Косова 2008. године и има тамо своју амбасаду”, наводи Адамовић. Подсећа и на спортска такмичења у којима су хрватски и албански навијачи заједно узвикивали против Срба и Србије.
Да је та веза чврста сведочи и чињеница да су хрватски државни функционери радо виђени гости у Приштини. Тако су 2009. године представници привремених косовских институција с највећим државним почастима дочекали хрватског председника Стјепана Месића. Како су тада јављали извештачи с Косова, Приштина се потрудила да дочека Месића свечаније него било ког другог државника из региона, као и да је дочекан као херој, уз почасну гарду. Улице Приштине биле су окићене заставама Хрватске и „Косова” и постерима с ликом хрватског председника, што је до сада приређивано само за посете америчких званичника.
Уз то Месић је проглашен за почасног грађанина Приштине. Да тај дочек није заборавио доказ је и то што је снимљен док показује албанског орла у знак подршке Албанцима. Месић се после правдао да не зна како је настала та фотографија објављена на друштвеним мрежама, али је устврдио да „нема политичке конотације” и да претпоставља да га је неко замолио да се слика са шакама прекрштеним на грудима!
При томе, и ратни злочинац Анте Готовина подржао је потез швајцарских репрезентативаца Гранита Џаке и Ђердана Шаћирија, који су после постизања голова против Србије рукама показивали симбол „велике Албаније”, и није тврдио да не зна како је дошло до те фотографије.
Одговарајући на ове прозивке, Ивица Дачић је рекао да се од њих ништа друго није ни могло очекивати, али и да су се мало заиграли у покушају провоцирања Србије. „Колико сам ја чуо, и то од угледних страних историчара, тај орао којим су махали има српске корене. Нека прво науче порекло појединих знакова пре него што их користе”, рекао је Дачић.
Да Стјепан Месић добро зна шта ради потврђује и то да је он једини политичар из региона који је посећивао Приштину и који се радо сусретао с албанским политичарима, а остала је забележена његова изјава после састанка с тадашњим премијером Рамушем Харадинајем, којег је назвао „вечним пријатељем”, констатујући да је регион у стању замрзнутог конфликта.
То је на таласу онога што је годину дана раније рекла Колинда Грабар Китаровић, која је у Тирани поручила да би Хрватска и Косово требало да наставе заједно да раде како би успоставили још бољу сарадњу и осим историјских веза, навела је да и Албанија има изузетан геостратешки положај и да ће имати све значајнију улогу у југоисточној Европи. Тим поводом Саша Адамовић подсећа да су из Приштине последњих година кретале иницијативе да се формира фронт неколико држава против Србије.
„Некако у то време када је Месић посетио Приштину, тадашњи заменик косовског премијера Енвер Хоџај је у Загребу говорио о томе да је неопходно створити пакт против Србије у који би ушли Хрватска, Косово и Црна Гора. Ових дана је сличну идеју поновио и бивши приштински премијер Аљбин Курти, само што је проширио ту антисрпску коалицију и назвао је балканским пактом који би, по њему, требало да формирају Загреб, Скопље, Приштина и Софија – против Београда”, наводи Адамовић и каже да су се албанске политичке елите узнемириле после избора у Подгорици.
Добри познаваоци косовских прилика подсећају да су, после Хрвата, акцију „Олуја” највише славили косовски Албанци који су нешто слично, али у мањем обиму спровели у погрому 2004. године. Умешаност у тим злочинима над косовским Србима припадника такозване ОВК и високих функционера попут Агима Чекуа била је очигледна јер је био сличан рукопис у спровођењу етничког чишћења. Чињеница да је начелник Генералштаба Хрватске војске Мирко Шундов 11. јуна прошле године дошао на Косово и да је у Преказама одао почаст највећем терористи Адему Јашарију, који слови за оснивача ОВК, сведочи о чврстим везама Хрватске војске и косовских такозваних војних снага.
Зашто је Хрватској стало да заустави рад Специјалног суда за злочине ове паравојне формације? Адвокат Горан Петронијевић наводи да су у рату у Хрватској учествовали и албански војници који би сигурно у Хагу сада могли да кажу неку реч више о злочинима који су почињени над Србима у ратовима деведестих година. За наш лист наводи да, рецимо, Агим Чеку сигурно има информације које би могле да дискредитују рат у Хрватској.
„То је оправдан страх Хрватске да би неки подаци могли да испливају на површину”, каже Петронијевић и додаје да Приштина све чини да спречи рад Специјалног суда. Зато је од почетка рада ова институције позната проблематика која је пратила поступак оснивања тог суда, од доношења закона до сада.
„Та одлука је донета под великим притиском међународне заједнице која је у том тренутку ’прала свој образ’ јер нису могли да пређу преко извештаја Дика Мартија и нико није могао да зажмури на то. Да тог извештаја није било ја сам убеђен да Специјалног суда и било каквих процеса, истрага и испитивања злочина ОВК не би било”, закључује Петронијевић.
ТРИ НАПАДА АЛБАНАЦА НА РАД ТУЖИЛАШТВА
Адвокат Горан Петронијевић наводи да су косовски Албанци све чинили да спрече и сада да онемогуће рад Специјалног суда у Хагу и да тај отпор никада није престајао до данашњег дана. Некада се интензивирао, а некада био мање видљив.
„У моменту када тај суд није радио, Албанци су имали обећање да неће ни радити, или да је планирано да ради, али да ништа не уради, и нису правили проблем. Али кад год би тужилаштво почело интензивније да ради, као што је сада случај, долази до проблема. Они су више пута нападали тај суд тако што су прво хтели да се донесе закон који би га ставио ван снаге. Па је после тога постојала могућност непродужења мандата Еулекса, и да је то прошло суд, не би могао да ради”, истиче Петронијевић.
Каже да је трећи напад на суд било обелодањивање података о сведоцима које је и најопаснији удар, у смислу да се уруши његов кредибилитет и да се застраше сведоци и да се дезавуишу докази. „Све то су озбиљни напори албанске стране да се тај суд, ако не укине, онда онемогући да ради. Сада када се најављује хапшење Хашима Тачија и Кадрија Веселија, онда тај суд постоје озбиљан проблем за терористе јер ће послужити да скину прву гарнитуру ОВК с политичке сцене”, оцењује Петронијевић.
Аутор Дејан Спаловић
Извор Политика, 01. октобар 2020.