Бугарска: Тито препрека на путу Северне Македоније ка ЕУ
Бугарска министарка спољних послова Екатарина Захаријева је, после Гоце Делчева, упутила критике властима у Скопљу због наводног слављења Јосипа Броза Тита, наводећи да земља која „жели у ЕУ не може да слави једног од најмрачнијих диктатора“. Захаријева је некадашњег југословенског лидера поменула говорећи о разлозима због којих ће Бугарска уложити вето на почетак преговора Скопља […]
Бугарска: Тито препрека на путу Северне Македоније ка ЕУ
Бугарска министарка спољних послова Екатарина Захаријева је, после Гоце Делчева, упутила критике властима у Скопљу због наводног слављења Јосипа Броза Тита, наводећи да земља која „жели у ЕУ не може да слави једног од најмрачнијих диктатора“.
Захаријева је некадашњег југословенског лидера поменула говорећи о разлозима због којих ће Бугарска уложити вето на почетак преговора Скопља са ЕУ, пошто је претходно оптужила Скопље за фалсификовање историје и присвајање бугарских историјских личности.
Градоначелник Скопља, Петре Шилегов је одговорио да су изјаве Захаријеве „глупост и замена теза“.
„Свака глупост тражи одговарајући алиби. Њена изјава није ништа до глупост“, рекао је скопски градоначелник, подсећајући да је бугарска војска, као савезник нацистичке Немачке, окупирала Македонију 1941. године, а да су Скопље ослободиле партизанске јединице три године касније.
„Али схватам, Бугарску чекају избори“, рекао је Шилегов.
Бугарски портал „Новините“ је истовремено, објавио коментар према којем је за стварање македонског језика одговоран „југословенски шовинизам“, са циљем „негирања бугарског националног идентитета“.
Наводно слављење Тита последња је у низу замерки које је Бугарска изнела на рачун Скопља уочи почетка преговора Северне Македоније са Европском унијом.
У чему је проблем?
Бугарска и Македонија су 2017. године потписале Уговор о пријатељству, добросуседским односима и сарадњи, који Скопље сматра јединим предусловом за почетак преговора са ЕУ.
Власти у Софији, пак, сматрају да је пре почетка преговора потребно решити питања која се односе на македонски национални идентитет, односно питање језика и идентитета националних хероја, међу којима је Гоце Делчев.
Суштински, Софија настоји да заустави захтеве да се Македонцима у Бугарској призна статус националне мањине, што ће, како тврди Захаријева, бити решено када Скопље призна да македонски језик и идентитет имају бугарске корене.
Бугарска је једина земља која блокира потписивање споразума о управљању границама између Северне Македоније и Европске агенције за граничну и обалску стражу.
Софија инсистира да се македонски језик, надаље, зове званични језик Републике Северне Македоније, или у одређеним случајевима фуснота уз објашњење: „Према Уставу Републике Северне Македоније“.
Бугарска наводи и да је „македонски језик настао 1944. године“, те да може да се рачуна једино као „писана регионална форма бугарског језика“.
РТС