Никад не види своје грешке, тако и сада не види да ће бити апсолутни кривац за пораз у Никшићу

Давно је неко рекао, анализирајући околности у Црној Гори, да опозиција предложи Његоша за носиоца листе, а дпс магарца, опет би магарац побиједио. И није био далеко од истине. У периоду политичког сумрака, грађанске летаргије, прећутне подршке утицајних страних адреса, ова изрека се у народу усвојила као истина која се не доказује (аксиом). Но, након […]

Никад не види своје грешке, тако и сада не види да ће бити апсолутни кривац за пораз у Никшићу

Давно је неко рекао, анализирајући околности у Црној Гори, да опозиција предложи Његоша за носиоца листе, а дпс магарца, опет би магарац побиједио. И није био далеко од истине. У периоду политичког сумрака, грађанске летаргије, прећутне подршке утицајних страних адреса, ова изрека се у народу усвојила као истина која се не доказује (аксиом).

Но, након историјског суноврата дпс-а, ствари су се окренуле наопачке. Ни Ото Фон Бизмарк на челу листе „суверенистичког блока“ не би успио да спријечи рапидно калирање чланства дпс-а у Никшићу, а камоли оптимистички настројена госпођа Дамјановић.

Иако је са деветог конгреса дпс-а најављена: „нова платформа политичког дјеловања“, на западу Црне Горе ништа ново. У предвечерју локалних избора, на јавном сервису емитује се пропагандистичка серија „Божићни устанак“, рецитује се ратни злочинац, „неочекивано“ се појављују шовинистички натписи на Хаџи-Исмаиловој џамији, Мађарић опет хапси Србе по Никшићу итд… Дакле, још једном се ствара онај исти амбијент који је у Никшићу ондашњој опозицији, а сада власти, донио 7,000 гласова више од дпс-а.
Кључна новина одржаног конгреса је да су бивши премијер и министар пољопривреде послати на маргину „нове платформе политичког дјеловања“, док се у центру платформе позиционирао неприкосновени предсједник партије, који претендује дa буде и доживотни, што и није нека новина. По својим традиционалним узусима, кривицу за пораз на изборима не види у себи, већ у својим интимусима, који као по неписаном правилу, што су са њим приснији, тиме су ближи сценаријима пок. Момира Булатовића и политички умореног Света Маровића. Немилосрдност према својим партијским друговима је најпрепознатљивија одлика предсједника партије, која ће на крају и партију и предсједника свести у дословном смислу на :“партија, то сам ја“.
Партија је кампању у Никшићу започела са путешествијима Петра Ивановића, која су народ Црне горе коштала као Светог Петра кајгана. А коштаће и дпс, коначног пораза, након ког неће више бити опоравка.

Коста Ненезић/ИН4С

Никад не види своје грешке, тако и сада не види да ће бити апсолутни кривац за пораз у Никшићу