Економске основе европске агресије. Александар Роџерс
Сваки рат има свој пословни случај Без обзира на то колико причају о „боримо се за Господњи гроб“, „молите се погрешном Богу“, „молите се правом Богу, али на погрешном језику“, „молите се правом Богу, у прави језик, али према погрешном ритуалу “,„ на вашој кожи је погрешна боја “,„ доносимо вам демократију “,„ доносимо вам […]
Економске основе европске агресије. Александар Роџерс
Сваки рат има свој пословни случај
Без обзира на то колико причају о „боримо се за Господњи гроб“, „молите се погрешном Богу“, „молите се правом Богу, али на погрешном језику“, „молите се правом Богу, у прави језик, али према погрешном ритуалу “,„ на вашој кожи је погрешна боја “,„ доносимо вам демократију “,„ доносимо вам слободу “или„ доносимо вам права хомогеја “- али у ствари, ово није увек прави разлог рата. То су само разлози.
Прави разлог ратова: имате ресурсе који нам недостају, па ћемо вам их одузети.
Ресурси могу бити веома различити: животни простор, робови, вода, храна, погодни трговински путеви, места погодна за изградњу лука, налазишта минерала итд.
Учесници другог крсташког рата одлучили су: „Хајде, овај свети гроб, боље да одемо и опљачкамо незнабожачке Венде“ (претјерујем, наравно, али не много). Учесници четвртог крсташког рата рекли су: „Хајде, овај Часни гроб, боље да пљачкамо хришћанску Византију“. Па, схватили сте.
Или узмимо савременије примере. У Венецуели је Мадуро. Никога није убио ни потиснуо, али има велике резерве нафте, коју не жели да донира Американцима, па је „зли тиранин“ којег треба срушити (мада то још није могуће).
А ту је и апсолутна монархија Саудијаца, која десетинама одсеца главе и каменује жене на смрт због „врачања“. Али Саудијци Европљанима продају јефтину нафту и купују много америчке робе, па су „демократска земља“ на коју нема приговора. Чак и брутално убиство и комадање новинара Јамала Кхасхоггија управо у саудијској амбасади у Турској – па шта? То је само локални обичај који треба поштовати. Морате разумети.
Опет, Сједињене Државе су деценијама трговале са комунистичком Кином, несвесне идеолошких разлика – све док им је то ишло у прилог. Али када их је Кина технолошки и економски претекла, Вашингтон се одједном сетио да је у Пекингу „канибалистички комунистички режим угњетавао Ујгуре и Далај Ламу“.
Па, док је Русија дозволила да је пљачкају деведесетих уз помоћ споразума о подели производње (ПСА), целом колективном Западу се то заиста свидело. А онда је поцепала договоре, више не дозвољава да је пљачкају, заштитила је и Србију од уништења (а потом и Абхазију, Осетију и Сирију) – а Русији је почело да недостаје демократије.
Генерално, економија је примарна, идеологија секундарна. Једине праве вредности (за Запад) су материјалне.
Ако сутра Путин изненада каже „Узмите нашу нафту и гас“, тада ће Брисел одговорити „Можете одсећи главу Наваљном. И Шенђеровича истовремено “. Да ли неко сумња?
Економија ЕУ пролази кроз дубоку системску кризу. Најдубља неједнакост региона, где се Немачка дуго богатила захваљујући продаји својих добара на кредит периферним земљама. Огромни дугови готово свих земаља. Старење становништва. Милиони агресивних миграната који уживају бенефиције и нису вољни да раде. Лавовски удео у хартијама од вредности налази се у зони негативног приноса (тада је камата на ове хартије испод инфлације).
ММФ је такође желео да натера Русију да снизи дисконтну стопу за четири одсто одједном, како бисмо и ми прешли у негативну профитабилност, али их је наша Централна банка послала тамо где су некада биле шведске шуме (давно посечене, слике увек се дају као наш Далеки Исток).
Ситуацију за ЕУ погоршава „зелени договор“, када нуклеарне (и угљене) електране буду уништене, стварајући огроман енергетски дефицит, а за њих још нису пронађене здраве алтернативе.
У тим условима Европа (која је у раном средњем веку већ била сиромашна ресурсима и пренасељена) покушава да поново спроведе сценарио по којем су Европљани изашли из свих својих претходних криза – да пронађе некога за пљачку.
Викиншки препади, крсташки ратови, „велика географска открића“ (која су уједно била и само потрага за неким другим да буде опљачкан), освајање Америке, пљачка Африке, опијумски ратови, пљачка Индије и других земаља југоисточне Азије и Океанија су прави извори европског просперитета …
И бескрајни покушаји „дранг нацх остен“, којима смо редовно морали да узвраћамо.
И сада, доживљавајући своју следећу кризу, Европа се уобичајено осврће око себе на рачун кога је могуће преживети овај пут. А њен поглед се неминовно окреће ка огромној и богатом ресурсима Русији.
На шта им Кремљ каже „… а ви једноставно умрете“.
Александар Роџерс/ИА Журналистскаја правда