Да ли је Србија жртва политичке трговине у ЕП
Први извештај о Србији овог сазива Европског парламента – који ће добити форму резолуције када га ЕП крајем марта усвоји у пленуму – није баш ласкав за званични Београд. Нацрт извештаја за 2019–2020. годину, који је урадио известилац ЕП за Србију Владимир Билчик и представио га у новембру, овдашње власти су могле да „прогутају”, али […]
Да ли је Србија жртва политичке трговине у ЕП
Први извештај о Србији овог сазива Европског парламента – који ће добити форму резолуције када га ЕП крајем марта усвоји у пленуму – није баш ласкав за званични Београд. Нацрт извештаја за 2019–2020. годину, који је урадио известилац ЕП за Србију Владимир Билчик и представио га у новембру, овдашње власти су могле да „прогутају”, али је у редовној процедури, која је завршена усвајањем у Спољнополитичком одбору ЕП, његов садржај знатно измењен бројним амандманима.
Амандмани су били такви да је председник Александар Вучић поручио да не могу „лажима да остварују политички профит, макар били из Европског парламента”, председник парламента Ивица Дачић оценио је да је реч о отвореном притиску на Србију и њено руководство као „опробаном рецепту” за остваривање одређених геополитичких интереса, а министар полиције Александар Вулин изјавио је да не морају да нам шаљу ни амандмане кад већ нису могли или нису хтели вакцине.
Дипломата у пензији Зоран Миливојевић за „Политику” указује да извештаји ЕП на неки начин одређују политичко стање и расположење политичких странака и политичких фактора у ЕУ према одређеним питањима. „Нису обавезујући, али заслужују пажњу будући да стварају политички амбијент у деловању према Србији. Јер, европарламентарци су припадници политичких структура и странака из држава чланица”, напомиње он.
Чињеница је да је од укупно 385 амандмана, око њих 38 постигнут компромис између више политичких групација у ЕП, а они позивају, између осталог, на решавање афера „Јовањица”, „Крушик”, „Телеком”, „Савамала”, „појачаним речником” траже се од Србије резултати у спровођењу реформи у области владавине права, изражавају забринутост због „све већег утицаја Кине”, позивају на веће усклађивање са спољном и безбедносном политиком ЕУ, констатују да је дошло до погоршања у области слободе медија. Али, ту су и амандмани којим се од ЕУ тражи да унесе „више динамике” у приступне преговоре са Србијом и брзо примени нова методологија проширења.
„Наш” европосланик Андор Дели практично је објаснио како и зашто су амандмани усаглашени. Дели, који је посланик Орбановог Фидеса у ЕП, а пореклом је из Војводине, у саопштењу достављеном Танјугу изјавио је да је гласао за извештај јер је Билчик прихватио његове амандмане који се односе на убрзање проширења и усвојио примедбе на практичну примену права мањина. Он, притом, сматра да је жалосно што је због амандмана левице извештај садржао неколико тачака које нису имале никакве везе с убрзањем проширења или услова за чланство у ЕУ и види их као покушај да изврше притисак на Владу Србије.
Коначни извештај је, дакле, производ класичне политичке трговине какву можемо да видимо у сваком парламенту, у свакој епохи, у сваком демократском друштву, оцењује Предраг Рајић из Центра за друштвену стабилност и народни посланик с листе СНС-а. Подсећа да у овом сазиву ЕП, изабраном 2019. године, Европска народна партија (ЕПП) и Алијанса социјалдемократа први пут немају заједно натполовичну већину, због чега ове две највеће политичке групације морају да праве компромисе са своја два друга коалициона партнера, либералима из покрета Обновимо Европу и са Зеленима. Зелени су у налету, а најненаклоњенији су држави Србији и српском фактору јер је реч о дугогодишњим албанским лобистима, оцењује он.
„Управо ту видим разлог што су неки од амандмана, који уопште немају места у овој резолуцији и који су апсолутно удаљени од објективне реалности српског друштва и дају његову искривљену оцену и слику, морали да буду усвојени”, указује Рајић и додаје да коалиционе владе морају да праве различите компромисе. „Нажалост, овог пута тај компромис је био у одређеној мери на нашу штету, али рекао бих да народњаци ипак нису дозволили да буде у потпуности на нашу штету”, наглашава он.
И Рајић и Миливојевић кажу да је интенција оваквог извештаја – притисак на Србију. Рајић оцењује да се на овај начин инсистира на слабљењу спољнополитичке позиције српског фактора. „Њих брине што је Србија постала пијемонт региона, што је економски мотор и стуб стабилности региона и што је дефинитивно постала држава која може да штити своје легитимне интересе у региону у складу с европским стандардима и вредностима.
И баш због тога желе да изврше на нас одређени политички притисак како би, у комбинацији с одређеним факторима и структурама унутар државе Србије, ослабили позиције српске власти. Сигуран сам да се то неће догодити, да ће то да буде још један у низу атака које ћемо ми као друштво успети успешно да одбијемо”, истиче народни посланик.
Напомиње и да су резолуције ЕП важне и да их треба анализирати и проучавати објективно, али да нису Свето писмо. „Уколико сматрамо да се нешто може поправити, то ћемо поправити, али оно што су чисте политичке или политикантске оцене, каквих нажалост у овом извештају има, треба као такве и означити. Јер, ово није однос између тутора и штићеника или учитеља и ученика, већ је однос између два партера, Србије и ЕУ, и тако га треба и посматрати”, наводи он.
Зоран Миливојевић оцењује да извештај ЕП показује мали заокрет на линији критичког односа према Србији, с једне стране због тога што се ствари на овим просторима не покрећу. С друге стране, и на овај начин треба некако Србија да се политички „олабави”, да се створи политички амбијент који је ближи ономе како ЕУ види Србију – као једно отворено демократско друштво на које се може значајније утицати. Према његовом мишљењу, то је последица једног неприкосновеног, тврдог става Србије која не жели да мења своју спољну и унутрашњу политику, која нема намеру да одустане од тврдог става према КиМ, од својих државних и националних интереса у региону, али ни од стратешких односа с Русијом и Кином, нити од дисперзије спољне политике.
„Србија, дакле, нема намеру да прихвати ону врсту интенција и притисака који је усмеравају да се прикључи региону који треба да се без услова и без ограничења интегрише у западну сферу утицаја. То коинцидира с наглашеним приступом и нове америчке администрације, али и европских посленика да се овде процеси убрзају и да се реше тзв. отворена питања или заостали послови и да се овај регион што пре откачи од утицаја других”, истиче Миливојевић. Према овој стратегији, Србија и не мора да уђе у ЕУ. Довољно је, каже Миливојевић, да се дисциплинује, да се „демократизује” по моделу који налаже Запад и, ако је могуће – да НАТО успостави контролу.
Опозиција оптужује власт да одустаје од европског пута
На основу Вулиновог става, Борко Стефановић, заменик председника ССП-а, закључио је да „то значи да је ова влада одустала од европског пута”. ПСГ је поздравио усвајање амандмана и оценио да је то јасан сигнал да српска влада више не може да сакрије велике проблеме с корупцијом, демократијом и посвећеношћу европским вредностима. Билчик је пак изјавио да „усвојени извештај шаље јасну поруку да је ЕП спреман да подржи Србију на њеном ЕУ путу” и да је реч о реалистичном извештају „који наглашава главна достигнућа Србије и задатке у оквиру реформског процеса у земљи”.
Биљана Баковић/Политика