Андреј Илић: Послије Мила Дритан на истом задатку
На дан сахране великог пријатеља, сабрата и саборца Митрополита Амфилохија, владике Атанасије опет се удара на светиње у Црној Гори. Док су очи свих биле упрте у Требиње, пратећи сахрану, покрет Ура је бугарски напао Србе, са леђа. Дританова странка је поднела предлог за оцену уставности члана 12. Закона о слободи вероисповести. Ово чинити пред […]
Андреј Илић: Послије Мила Дритан на истом задатку
На дан сахране великог пријатеља, сабрата и саборца Митрополита Амфилохија, владике Атанасије опет се удара на светиње у Црној Гори. Док су очи свих биле упрте у Требиње, пратећи сахрану, покрет Ура је бугарски напао Србе, са леђа. Дританова странка је поднела предлог за оцену уставности члана 12. Закона о слободи вероисповести. Ово чинити пред судом који је и даље у рукама Мила Ђукановића јесте само потврда и огољавање србофобије која је добро умотана у целофан европских интеграција покрета Ура.
Прије него је дошао на власт Дритан као и његова сарадница Божана Јелушић су се залагали за поштовање свих народа и народности, братство и једниство у Црној Гори. Није тада било тешко Дритану ићи и на састанак у манастир Острог и грлити се са Митрополитом Амфилохијем, док се по амбасадама заклињао у секуларизам. Дритан који је једва прешао цензус, добио је максимум у влади. Постао је стварни премијер Црне Горе. Срби су сматрали да су одбранили своје светиње и то им је било довољно. У међувремену су почели разни напади на српске лидере, на Милана Кнежевића, Андрију Мандића и Медојевића да су они издали, да су они фактор нестабилности. Срби су са кнедлом у грлу подржали нову Дританову владу, бранили су светиње до краја. Одрекли су се позиција у влади зарад „мира у кући.“ Ћутали су напаћени Срби и када су нове власти поново признале Косово. И када је шарлатански Здравко Кривокапић рекао да се шалио поводом честитки за крсну славу Републике Српске. Чудно је било да онај ко је изабран само захваљујући вољи СПЦ у ЦГ не сме да честита славу својој браћи у Републици Српској. Од слаткоречивог Дритана заборавио је Здравко да су браћа у Републици Српској у свим општинама и местима излазили у знак подршке на литије. Заборавио је и да су блокирали граничне прелазе и хватали Милове фантомске гласаче па и тим обезбедили и Здравку и Дритану власт. Није се Здравко оглашавао ни када је Дритан честитао дан државности јужној српској покрајини, а ни када је протерао српског амбасадора. Опет су власти у Србији исказале своју добру вољу и послале и донацију вакцина, али њихов амбасадор иначе из Никшића није враћен. Након свих ових накарадних поступака било је јасно да Срби нити су остварили већа права, нити су одбранили светиње. Ура је козметички измењен ДПС. Дритан је нови млади Мило без џемпера. Нови Мило је храбрији од старог и одмах на почетку своје власти се жели обрачунати са Србима и преузете гласаче бившег режима.
Опет су очи Срба упрте у Демократски фронт. Опет ће Срби морати бранити светиње, овај пута нема Митрополита, а спољни фактори се труде да посију никада већу неслогу. Срби морају само „усе и у своје кљусе“. Срби у Црној Гори се морају изборити сами за своју слободу, нико има је неће поклонити. Ко неће брата за брата имаће Дритана и/или Мила за господар.
Андреј Илић – Видовдан