Захарова: Питање одговорности НАТО за штету начињену систему међународних односа и грађанима некадашње СРЈ је и даље отворено
Питање решавања косовског проблема се стално одуговлачи, док питање одговорности НАТО-а за штету начињену систему међународних односа и грађанима некадашње Југославије, остаје отворено до данас, изјавила је данас портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова. Она је, поводом годишњице од почетка НАТО бомбардовања 24. марта 1999. година, истакла да је „војна операција НАТО-а против суверене […]
Питање решавања косовског проблема се стално одуговлачи, док питање одговорности НАТО-а за штету начињену систему међународних односа и грађанима некадашње Југославије, остаје отворено до данас, изјавила је данас портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова.
Она је, поводом годишњице од почетка НАТО бомбардовања 24. марта 1999. година, истакла да је „војна операција НАТО-а против суверене Југославије, пре више од 20 година, постала трагедија, чије се дугорочне и различите последице осећају и дан данас“, преноси ТАСС.
„Једна од главних лекција, што је потврдио и трајно заустављени процес решавања косовског проблема, јесте да безакоње и самовоља не могу решити ниједан задатак, већ само могу погоршати ситуацију“, нагласила је портпаролка руског МСП-а.
Захарова је нагласила да „питање одговорности северноатлантских савезника за штету коју су проузроковали међународним односима и одређеној земљи, остаје отворено“.
Војна операција Северноатлантског савеза против Југославије била је, према њеним речима, први чин агресије против једне независне државе у Европи после Другог светског рата.
Пре два дана, 24. марта, обележене су 22 године од почетка агресије НАТО-а на Савезну Републику Југославију, која је трајала 78 дана.
НАТО је покренуо своју ваздушну операцију против Југославије под изговором спречавања геноцида над албанским становништвом на Косову. Током војне операције, авиони земаља НАТО-а извели су 38.000 налета.
Према проценама Србије, од последица НАТО бомбардовања, умрло је између 3.500 до 4.000 људи, а око 10.000 је рањено.
Штета од ваздушних удара НАТО-а износила је 100 милијарди долара.
Током три месеца НАТО бомбардовања Југославије, муниција са 15 тона осиромашеног уранијума бачена је на територију Србије. После тога, Србија се попела на прво место у Европи по стопи онколошких болести.
Током првих десет година од бомбардовања, око 30.000 људи у земљи је оболело од рака, од чега је умрло између 10.000 и 18.000 људи.
Танјуг