Предсједник Без Главе, „лажикомите“ без ума
Јавност је унапријед била јако заинтересована какве ће инциденте на протестима протеклог 6. априла 2021. године могао планирати актуелни Предсједник Без Главе са својим лажикомитима!? Жељела је знати какав је нови лукави план дестабилизације државе припрема јадни лидер ДПС-а који је уједно вођа изанђалог ектремног политичког подземља и шеф паралелног система власти који је и […]
Предсједник Без Главе, „лажикомите“ без ума
Јавност је унапријед била јако заинтересована какве ће инциденте на протестима протеклог 6. априла 2021. године могао планирати актуелни Предсједник Без Главе са својим лажикомитима!?
Жељела је знати какав је нови лукави план дестабилизације државе припрема јадни лидер ДПС-а који је уједно вођа изанђалог ектремног политичког подземља и шеф паралелног система власти који је и даље осредње јак у Црној Гори, иако се лагано урушава!?
Ипак, мора се признати да је Ђукановић изабрао знаковити датум почетка “Великих комитских протеста” јер је на дан 6. априла прије равно осамдесет година- Хитлерова Њемачка напала на Краљевину Југославију.
Опет, за мјесто протеста је изабрао Подгорицу, град који је био круна сатирања његовог режима гдје му се десио апокалиптични изборни дебакл.
Да се подсјетимо, на изборима 30. августа ДПС је са својим сателитима у Подгорици имао 45.393 гласа, а опозиција чак 71.094. гласова, односно Ђукановић је имао невјероватних 26.000 гласова минуса у корист своје пропасти.
Е сад, шта је дотични “предсједник Црне Горе” очекивао од шестоаприлског „комитског протеста“ у граду у којем се политички “на нос се побио”, само његови кошмарни снови и црне виле знају?!
Монструму се пореметио план, али је задржао знаковите датуме
Ђукановић раније није планирао да изведе свој политички башибозук на улице на дан када је Хитлерова Њемачка напала на Краљевину Југославију, већ десетог априла, на дан када је формирана Независна држава Хрватска, гдје је сива неонацистичка маса којом располаже жељела протествовати против министра Лепосавића.
Међутим, премијер Кривокапић је изненада предложио смјену одличног министра Владимира Лепосавића, изазвавши том одлуком огорчење и експлозију незадовољства гласача који су свргнули режим Ђукановићев режим.
Тај непопуларни потез премијера, којег чак не подржава деведесет одсто посланика владајућих партија, је имао и интересантну страну медаље, што објашњава мудра руска поговорка која гласи: ”У свему лошем има нечега доброг”!
Наиме, предлог смјене министра Лепосавића, који се десио под огромним притиском Ђукановићевих медија, потпуно је збунио помамљеног предсједника Црне Горе.
Ђукановићу су се пореметили планови! Мотив звани “Лепосавић” више није био актуелан као повод за протесте и свентуални државни пуч, послије чега се несретник збунио и изгубио контролу над собом!
Како му је због предлога смјене министра Лепосавића пропао мотив окупљање „комита“ у Подгорици на дан оснивања НДХ, Ђукановић је сазвао хитан састанак своје партије да нађе нови мотив за окупљање башибозука и организовање протеста с циљем стварања хаоса.
Умјесто да је Ђукановић, као шеф бившег режима који је економски уништио и ограбио Црну Гору, вратио отети новац у државу, покренуо тим новцем инвестиције и запослио на стотине биједних и јадних „комита“ да раде у његовим предузећима, он је квазикомитским хулиганима предложио: барјак, бензин, пиво, сендвиче и бунт због „посрбљавања Црногораца“!?
Ђукановић изгледа никад није ни погледао истраживање ЦЕДЕМ-а на тему блискости или дистанце Срба и Црногораца у Црној Гори, што би било логично погледати ако си лик који у континуитету жели пронаћи тачку за режирање унутарправославних конфликата.
Наиме, својевремено је дневник Вијести пренио кључни цитат Бешића из ЦЕДЕМ- овог истраживања, који гласи: „Бешић је казао да једнако, као што су измјерили да готово да нема дистанце коју исказују Црногорци према Србима, важи и обрнуто, тј. Срби готово да немају дистанцу према Црногорцима.“
У преводу то значи да православни народ у Црној Гори чак 2019. године, када је Монструм био у напону политичке силе, није констатовао Ђукановићево манијакално упирање у циљу стварања мржње унутар православног народа.
Та напажња је Ђукановића довела до кобних одлука око Цркве, послије чега су услиједиле величанствене литије Црногораца и Срба и његов коначни политички стрмоглав. И опет никакав закључак није извео.
Манијак је и даље упоран, иако је јасно да ће га наставак овакве неадекватне приче довести до коначне идеолошко- политичке смрти са тешким последицама по њега јер се залетио у просторе апсолутног екстремизма.
Протести и шовинизам Ђукановићевих медија
За дизање протестне температуре сада су задужени: РТЦГ, Антена М, Аналитика, Побједа и ЦдМ, који туку у таламбасе, свакодневно и страшном силом да се Милогорци дигну на ноге и направе режиране сцене нереда.
Све уз неадекватне поруке малоумницима да су то протести „против асимилације и посрбљавања“, које им пријети, све уз покличе како протестанти неће бити “робови четничкој кокарди”.
Елем, ово последње је намијењемо медијском паљењу и шовинизирању мањинских народа, што је стара пракса ДПС-а и њеног лидера.
Тако се 6. априла десила блокада саобраћајница у Црној Гори и непрегледне колоне аута, што су извеле неодговорне ДПС групе које су бројале од 10 до 30 особа а према којима је полиција била благонаклона јер полицију у великој мјери и даље контролише бивши режим.
Понашање квазикомита шефа бившег режима је доживјело осуду јавности јер су себе приказали примитивцима, пјевали пјесме неонацисте Томпсона и страшно разгоропадили грађане Црне Горе и странце који су сате провели у колонама блокираних аутомобила.
Ђукановић је, вјероватно, очекивао да ће бар нека група, из масе од неколико хиљада нервозних људи заробљених у колонама, насрнути на његов улични башибозук па да се развије конфликт по ширини и дубини али се то није десило.
Инциденти су се десили на Богетићима, гдје је пресјечен путни правац Никшић- Подгорица.
На том мјесту су Ђукановићеви пулени напали на службено возило у којем се налазила кћерка премијера Кривокапића, али и претукли официра и војника Војске Црне Горе, све уз слабо реаговање присутних полицајаца.
Последња је информација да су нападачи, прије напада на возило у којем је била кћерка премијера, несметано пропустили аутомобил у којем је био Веселин Вељовић, бивши шеф Управе полиције, што је интересантан моменат можда узајамно повезан.
Што се тиче напада на аутомобил, на снимку се види да су се двојица средовјечних псеудокомита изненада бацили на хаубу службеног возила у покрету, послије чега су полетјели носом на асфалт павши са хаубе аута које је наставило своје кретање.
Медији Ђукановића су то представили као „гажење пјешака“?!
Интересантно, пјешака а не обијесног скакача на хаубе аутомобила.
Потом је један од њих смјехотресно објашњавао како је скачући задњицом по хауби полицијског аута у ствари “тражио свог дванаестогодишњег унука”.
Ко зна, можда је мислио да му се унук налази на крову службеног аутомобила или под његовом хаубом, јелте?!
Елем, да је којим случајем за вријеме прошлог режима неко скочио на хаубу службеног возила, били у њему чланови породице Ђукановић или неко други, сигурно би слиједило хапшење изгредника, цјелодневно пребијање у полицијској станици и експресно бацање у спушку тамницу.
А сада, та иста полиција скакање лудака на хаубу службеног аутомобила третира као заваљивање изгредника на диван у својој гостинској соби, рачунајући је то нормално и законски дозвољено понашање?!
На другој страни, што се тиче пребијања војника и официра Војске Црне Горе на Богетићима, медији под контролом ДПС-а су објаснили тиме да су непознати батинаши, гле чуда, избили црногорске официре “у страху од асимилације” односно “посрбљавања”?! Лудило, зар не?
Ако је то тако, могу и ти медији објаснити да ли се евентуални физички напад на Бошњаке или Албанце у Црној Гори може на исти начин „правдати“ од стране нападача, страхом од „турчења, бошњачења и арбанашења“?
Ако не, а наравно да не, онда би ред био да Ћукановићеви пропагандисти признају да су зрели за лијечења на психијатрији.
Разумно и ефективно успокојити Вампира
Послије подробног извјештавања медија чини се да је у шестоаприлском “комитском” заустављању саобраћаја по Црној Гори била присутна саботажа у редовима полиције.
Елем, ако полиција није реаговала на блокаду магистрала и улица, тада смо добили неписани закон да свака група грађана може блокирати било који пут кроз Црну Гору кад год пожели и без икаквог ваљаног разлога, што је чудо невиђено а не правна држава!
Државни секретар МУП-а Црне Горе, Раде Милошевић, је хулигане који блокирају саобраћај и држе као таоце хиљаде аутомобила на улицама Црне Горе, скачу по хаубама службених аута и нападају људе оправдао скандалозном изјавом да су они били угрожена “маса” као да се радило о нормалним људима а не банди шефа бившег режима!?
Савјет за контролу рада полиције се својим јавним иступањем исто стрмоглавио, јер подржао хаос којег су правили Ђукановићеви прашинари написавши саопштење као да су високоплаћени апаратчици ДПС-а!?
Збиља, шта је то и како је то могуће? Очито је да је у полицији присутно много трулих дасака, чак и међу онима који у су недавно именовани на положаје, па на те девијације нови режим мора обратити пажњу.
Сада је постало јасно да Влада и партије побједнице немају адекватну и професионалну пропаганду, колумнисте, новинаре, аналитичаре који ће парирати медијским хајкама и очитим глупостима медија шефа бившег режима.
А бивши режим је изабрао тактику да протесте заказују непознати профили са социјалних мрежа, све то пропагандно рашире његови медији а затим креће шовинистичко медијско дивљање пуно лажи и обмана с циљем стварања конфликтих ситуација и дестабилизације државе.
Монструм свакако жели сукоб, јер су протести од 6. априла продужени на 7. април с најавом да ће трајати још три дана, односно до скупа планираног 10. априла на обљетницу НДХ, односно осамдесет година од стварања те злочиначке творевине.
За то вријеме, Ђукановићеви медији ће распаљивати ситуацију, хушкати на сукобе али и увјеравати црногорску полицију да је сасвим оправдано да „комити“ могу затворити магистралне правце кроз Црну Гору кад год зажеле а понекад понекога и чопоративно испребијати.
И да закључимо, ови протести су добро испланирана режија Мила Ђукановића који послије темељне пљачке државе као да жели спалити простор сопственог злочина.
У ту авантуру га гура и његово неадекватно идеолошко окружење које се не може смирити с фактом да им корита неће бити пуна као што су била у времену старог режима.
Дакако, пражњење сопственог корита они осјећају као „пропаст државе“ и „нестанак Црне Горе“, мада им се увијек фућкало што у тој истој држави народ живи екстремно биједно и сиромашно.
Нови режим мора дејстовати разумно и ефективно да се не би дозволило Вампиру, који сједи на мјесту предсједника државе, да своје кошмаре и лудила материјализује по Црној Гори преко апокалиптичних сценарија.
Координација Владе, премијера и лидера партија побједница мора бити издигнута на највиши могући ниво да би се зло прошлог режима довело „познанију права“.
Војин Грубач/ИН4С