ФБИ сваких десет сати отвори нову истрагу о Кини
Челници америчких обавештајних агенција сагласни су да Кина представља највиши приоритет за обавештајну заједницу и да та земља низом тактика настоји да ревидира глобалне норме у своју корист. Шефица Америчке националне обавештајне службе Аврил Хејнс упозорила је да Пекинг располаже значајним могућностима у области сајбер технологија које би у најмању руку могле да изазову поремећаје […]
ФБИ сваких десет сати отвори нову истрагу о Кини
Челници америчких обавештајних агенција сагласни су да Кина представља највиши приоритет за обавештајну заједницу и да та земља низом тактика настоји да ревидира глобалне норме у своју корист. Шефица Америчке националне обавештајне службе Аврил Хејнс упозорила је да Пекинг располаже значајним могућностима у области сајбер технологија које би у најмању руку могле да изазову поремећаје у функционисању кључне инфраструктуре у САД, пренео је Ројтерс.
Хејнсова је прва жена на челу америчких служби безбедности, а ове оцене су изнете у првом саслушању у Конгресу на тему претњи у свету након више од две године. Бивши председник Доналд Трамп, који се често сукобљавао с безбедносним агенцијама, прошле године није послао званичнике да сведоче на редовном годишњем догађају.
Говорећи у сенатском обавештајном одбору, Хејнсова је описала Кину као све равноправнијег конкурента који изазива Сједињене Државе у више арена. Директор Федералног истражног бироа (ФБИ) Кристофер Реј рекао је да његова агенција отвара нову истрагу повезану с Кином сваких 10 сати.
Хејнсова је као значајне претње навела руске напоре да поткопају амерички утицај, утицај Ирана на нестабилност на Блиском истоку, глобални тероризам и потенцијалне севернокорејске напоре да направе раздор између Вашингтона и његових савезника. Такође је упозорила да ће глобални поремећаји попут пандемије, климатских промена и технолошких промена вероватно довести до већег глобалног надметања и нестабилности у свету. Истакла је да у тој новој реалности обавештајна заједница мора да прошири дефиницију националне безбедности.
Казала је и да обавештајне службе и даље не знају тачно где је и како први пут пренет ковид 19 у Кини, али да су у фокусу и даље две главне теорије: да је природним путем прешао са заражене животиње на човека или да се десио инцидент у лабораторији. Поновила је раније наводе својих колега да није вештачки направљен нити генетски модификован, пренео је Си-Ен-Ен.
Велики део саслушања био је усмерен на високе технологије – претњу хаковањем и злоћудни утицај друштвених медија. Потпредседник одбора републиканаца Марко Рубио рекао је да данашње технолошко окружење „омогућава противницима да праве хаос”.
Директор ФБИ-ја је рекао да су друштвени медији постали „главно појачало” домаћег насилног екстремизма и злоћудног страног утицаја. „Исте ствари које привлаче људе из добрих разлога такође могу нанети свакакве штете”, казао је Реј.
Демократски сенатор Марк Ворнер приметио је напор који је Пекинг уложио како би кинеска компанија „Хуавеј” постала лидер у напредним 5Г системима и рекао да је забринут да би могао учинити сличне напоре и кад је реч о другим технологијама у настајању. Примећујући опасности од међународног хаковања рачунара, попут недавног напада „Солар виндс”, Ворнер је рекао: „Можда ћемо такође желети да развијемо нове међународне норме у којима су одређене врсте напада забрањене, баш као што је забрањена употреба хемијског или био-оружја.”
Директор Централне обавештајне агенције Вилијам Бернс изнео је податак да је готово трећина запослених у ЦИА усредсређена на сајбер питања. Бернс је упозорио да ће најављено повлачење америчких војника из Авганистана смањити способност прикупљања обавештајних података и деловања према потенцијалним претњама као што су Ал Каида и Исламска држава. Операције ЦИА у Авганистану већ дуго зависе од присуства војске, па су врло актуелна питања какве ће обавештајне и контраобавештајне капацитете САД сачувати у Авганистану после 11. септембра, до када је Џозеф Бајден обећао да ће повући војнике.
Бернс је рекао да забрињава и гомилање руског наоружања на граници с Украјином на Криму, јер може да се изроди у „ограничене војне упаде” Русије. Овакво понашање Русије је протумачио као застрашивање украјинског руководства и поруку САД. Искусни дипломата, који је био амбасадор у Русији, нашалио се да је највише оседео на служби у Москви бавећи се годинама Путиновом Русијом.
Јелена Каваја/Политика