Ердоганова музичка столица
Ако мора да се догоди трећи светски рат, сигурно ће почети ове године. Велики део загрижених политичких аналитичара и новинара на твитерашкој заједници, где су слободни и да опсују, тврди да овакво убрзање има само један пут. У одмеравању снага неко ће у свету морати да остане без своје столице. А то ће бити горак […]
Ако мора да се догоди трећи светски рат, сигурно ће почети ове године. Велики део загрижених политичких аналитичара и новинара на твитерашкој заједници, где су слободни и да опсују, тврди да овакво убрзање има само један пут. У одмеравању снага неко ће у свету морати да остане без своје столице. А то ће бити горак залогај за неке.
ГДЕ ЈЕ СТОЛИЦА: Готово да не прође дан без неког политичког скандала, али ове седмице је најгоре прошла Урсула фон дер Лајен. Оно што је забавна дечја игра са музиком, плесом и заузимањем столица којих је на свакој паузи по једна мање, завртело се у Ердогановом салону, у коме све блешти од злата и пурпура. Недуго пошто се Турска повукла из Истанбулске конвенције о заштити жена, Ердоган је председници Европске комисије показао како може да изгледа пријем на коме ниси добродошао. Преузимам ризик да грешим, али Фон дер Лајенова није остала без златне столице и завршила на канабету за помоћно особље у Истанбулу зато што је жена.
У мушком послу који је у два мандата обављала водећи Бундесвер била је нарочито критична према Ердогану. Тада је и дошло до фаталног погоршања односа између Берлина и Анкаре. Између осталог, одбила је неколико уговора о испоруци наоружања Турској, а онда је Ердоган протерао Немце из НАТО базе у Инџирлику. У међувремену је Фон дер Лајенова, уз свесрдну помоћ канцеларке Ангеле Меркел, избила на челно место ЕУ, а Ердоган је увећао властити уцењивачки капацитет, углавном на Сирији и недавно на Јужном Кавказу. Што војном снагом, што захваљујући милионима миграната којима је подизао и спуштао рампу према Европи, „један од диктатора”, како у Бриселу још воле да зову Орбана и Лукашенка, сањао је о освети због чекања које се вероватно никада неће исплатити. Али и да наплати држање спуштене рампе.
Ако се овако нешто и могло очекивати од типичног оријенталног политичара, који зна да је освета најбоља када се сервира хладна, веће чуђење је изазвао Шарл Мишел, који је сео на своју краљевску истанбулску столицу и није ни трепнуо док је главна комесарка стајала. Чак ни онда када се снашла и села на удаљено канабе, додуше једнако златно, али скрајнуто. Колико се зна, Белгија, у којој је рођен садашњи председник Европског савета, и даље је потписница Конвенције о заштити жена.
ЕРДОГАНОВ ПЛЕС: Ердоган је прво разговарао с Путином, који је изложио свој приступ решавању кризе у Украјини, а овај га је обавестио да ће, сходно Конвенцији из Монтреа, два америчка ратна брода из Средоземног мора ући у Црно море. Овом конвенцијом из 1936. дефинисана су правила проласка за цивилне и војне бродове. За ратне бродове нецрноморских држава уведена су значајна ограничења у погледу класе, величине, дужине боравка, као и укупног броја бродова који могу истовремено да буду у Црном мору.
У Турској је недавно стотину пензионисаних адмирала потписало писмо у одбрану Конвенције из Монтреа, подсећајући да је она била дипломатска победа Турске која јој гарантује контролу поморског саобраћаја кроз Босфор и Дарданеле. Било је то упозорење Ердогану, који је најавио да ова конвенција неће важити за нови истанбулски канал између Црног и Мраморног мора, који ће заобићи Босфор. То значи да би једном, када тај канал буде прокопан, сви ратни бродови држава које желе, па и оних које нису црноморске, могли да уђу у Црно море. Под условом да то Ердоган лично одобри.
Ово би Русију довело у позицију да из Сочија и са Крима гледа директно носаче авиона и поткопава међународни споразум из Монтреа. Иако ова конвенција гарантује суверенитет Турске над Босфором и Дарданелима, Ердоган је ухапсио десетак адмирала и рекао да ће прокопати канал „који ће служити народу”. Владимир Путин затражио је од Ердогана да сачува постојећи уговор за пролазак руских ратних бродова кроз турске мореузе на Црном мору.
МАЈСТОРСКА ИГРА: Игра случаја, или чињеница да се велике игре врте на Истоку, одвела је јуче Зеленског баш до столице која се измакла главној европској комесарки. После обиласка прве линије у Донбасу и става да је најбоље да НАТО прими Украјину како би се зауставио фронтални напад Русије – запутио се у Истанбул. Није у питању куповина дронова, јер их је Кијев већ набавио од Анкаре. Пре ће бити да је Ердоган онако источњачки умио руке и објаснио да је Турска у НАТО-у, и то друга војска по снази, али да ипак имају озбиљне спорове и да можда није паметно играти само на једну карту.
Далеко од тога да би требало поверовати да је Ердоган прешао на Путинову страну, али се указала прилика да ратоборни турски председник одигра миротворну улогу. Мајстор оне дечје игре показује да и даље има утицај у НАТО-у док од Русије купује наоружање. Помало затеже према свим својим партнерима и пење се узбрдо. Неколико отрежњујућих реченица, које је вероватно упутио Зеленском, уз нагласак да поштује територијални интегритет Украјине – могло би успорити убрзање и очекивања украјинског председника да је време за све или ништа. Можда је рано за крај игре, требало би унети још столица.
Биљана Митрановић/Политика