Зоран Милановић на Трамповом путу
Од доласка на функцију председника државе, почев од инаугурације, која је била другачија и много скромнија од свих претходних, изјаве председника Хрватске Зорана Милановића и поступци забављају али и збуњују првенствено хрватску јавност и много главобоље задају осталим властодршцима у Хрватској Изјавом да се у Другом светском рату у Јасеновцу догодио геноцид, али пре свега […]
Зоран Милановић на Трамповом путу
Од доласка на функцију председника државе, почев од инаугурације, која је била другачија и много скромнија од свих претходних, изјаве председника Хрватске Зорана Милановића и поступци забављају али и збуњују првенствено хрватску јавност и много главобоље задају осталим властодршцима у Хрватској
Изјавом да се у Другом светском рату у Јасеновцу догодио геноцид, али пре свега према Јеврејима, тек касније и према Србима и то искључиво онима из Поткозарја те да су Срби пружали отпор због чега су били третирани као непријатељи, а они се не убијају у логору, изговорене 22. априла ове године на одавању почасти убијенима у Јасеновцу, председник Републике Хрватске, Зоран Милановић, ко зна по који пут својим (не)промишљеним изјавама потреса јавност. Овог пута и српску и хрватску.
И ова је, као и многе друге његове изјаве, двосмислена, контрадикторна и провокативна, изговорена по систему „топло-хладно”, односно ред истине па ред инсинуација.
Као и многи други, и ја се питам зашто даје такве изјаве – да ли због незнања, привлачења пажње, сензационализма…? Пратим га већ дуго и мислим да има свега више него непознавања теме о којој говори.
Из периода његовог председавања владом памте се његове изјаве да је Хрватска „случајна држава” и да је деведесетих у Хрватској био „грађански рат”. Јавно изрећи такве оцене о држави чији си премијер јесте и необично и храбро, да не кажем и сулудо, што му политички противници не заборављају.
Памти се и његова изјава с краја његовог премијерског мандата, након што је у септембру 2015. његова влада, због мигрантске кризе, привремено затворила границу према Србији: „Шарај мало, брате. Шаљи мало горе у Мађарску и Румунију.”
А из периода предизборне кампање за ванредне парламентарне изборе 2016. године остала је упамћена и његова изјава изговорена на ХТВ-овом сучељавању с Андрејом Пленковићем, лидером ХДЗ-а: „Мој је дјед био усташа, а то мом оцу из партизанске породице није сметало”, што је шокирало целу јавност, јер пре тога никада није јавно споменуо деда усташу. Медијска потрага за дедом усташом, утврдила је да је заправо очух његове мајке био у усташама а да му је прави деда погинуо 1943. од немачке авио-гранате у родном Сењу.
Упркос измишљеном деди усташи, Народна коалиција са њим на челу имала је изненађујуће лоше резултате, због чега се и није кандидовао за нови мандат на челу председника СДП-а те се једно време повукао у политичку илегалу, из које је васкрснуо 2019. као кандидат своје странке на председничким изборима, на којима је у јануару 2020. у другом кругу поразио тадашњу председницу Колинду Грабар Китаровић.
Од доласка на функцију председника државе, почев од инаугурације, која је била другачија и много скромнија од свих претходних, Милановићеве изјаве и поступци забављају али и збуњују првенствено хрватску јавност и много главобоље задају осталим властодршцима у Хрватској.
Тако је 22. априла 2020, након што је заједно са другим високим хрватским званичницима, антифашистима и лидерима српске, ромске и јеврејске заједнице у Хрватској, присуствовао заједничкој комеморацији посвећеној жртвама концентрационог логора у Јасеновцу. Говорећи о спомен плочи коју су припадници ХОС-а три године раније поставили у Јасеновцу, на којој доминира усташки поздрав „За дом спремни”, изјавио : „То треба макнут, бацити негде. То нема везе с домовинским ратом”, што је опет изазвало салву потпуно супротних реакција.
Његово напуштање државног обележавања хрватских „победничких” акција „Бљесак” 1. маја 2020. у Окучанима и „Масленица” 22. јануара ове године у Задру, због учешћа представника ХОС-а обученим у мајице са исписаним поздравом „За дом спремни”, такође је изазвало супротстављене реакције.
Начин на који је недавно „разбуцао” конкурс ДСВ-а за председника Врховног суда Хрватске истицањем своје кандидаткиње, која се није ни јавила на конкурс, сматра се почетком истинске реформе корумпираног правосуђа у Хрватској, у којем све важније полуге држе хадезеови кадрови, селектовани почетком деведесетих након „чистке” неподобних.
У својој „борби” Милановић највише користи друштвене мреже, посебно „Фејсбук”, у чему је, по многим аналитичарима, превазишао чак и бившег америчког председника Трампа. У својим порукама не штеди никога па никога и не оставља равнодушним. Своје политичке противнике, у које спадају председници владе и Сабора и њихови коалициони партнери, назива најпогрднијим називима: Пленковић је ружан, Пуповац је прљав, а Јандроковић, којег зову и Њоњо, је зао, делећи им улоге из италијанског гротескног филма из седамдесетих „Ружни, прљави и зли”.
Своје нападе преко објава на „Фејсбуку” овако објашњава: „У данашњој се Хрватској ја (…) сам самцат млатим с удбашко-хадезеовским полусветом и њиховим безбројним платформама. Без икаквог ‘апарата’ на мојој страни. Тек чврста левица и око соколово. Пет пута дневно морам реаговати не бих ли разгонио ројеве штеточина, који неометано и без икаквих последица – лажу. Већина за новац. Новац власти.”
Нападнути ни њему не остају дужни. Један од њих, Владимир Шекс, сива еминенција свих хадезеових влада, за Милановића каже: „Мислим да су симптоми једне психичке болести већ високо узнапредовали, да се ради о једној прогресији, нисам стручњак, али да се ради о једном коктелу одређених поремећаја особности. ” А Милановић њему узвраћа: „Педесет четири године живим нормално, а сад сам одједном полудио кад сам тебе и твоје срео.”
Чињеница је да Милановићеве објаве на „Фејсбуку” гледају стотине хиљада људи, хиљаде их лајкује, а огромна већина коментара доживљава га позитивно попут овог: „Господине Председниче Милановић, да Вас нема требало би Вас измислити.”
Чињеница је и да је Милановић, упркос сукобима, свађама и јавним вређањима, како показују најновија истраживања јавног мњења, на врху скале најпозитивнијих политичара у Хрватској.
Избором неких Милановићевих изјава и поступака, само сам желео скренути пажњу читаоцима да Милановићеве изјаве никад нису једнозначне и децидиране, те да их треба посматрати у контексту његових осталих изјава и поступака.
Саво Штрбац/Политика